Evo npr odemo ja i društvo nas desetoro na neku vikendicu , pored jezera, pijemo , drogiramo, orgijamo ,sviramo, ne treba nam vlast da bi funkcionisali, anarhističko društvo u svakom pogledu.
Nije socijalizam jer svako ima svoju četkicu, pere zube njom, ne koristi tuđu. Možemo i bez centralne uprave da zadovoljavamo potrebe: lovimo ribu , opravljamo krov , donosimo pravila kad ko izbacuje đubre itd.
Svaki sukob koji nastane može lako da se reši ako su ljudi normalni: ako su spremni za kompromis i ne žele da ugroze tuđu slobodu.
Problem je što ljudi nisu normalni , i ne možemo samim tim da imamo dobar sistem. Kakvi ljudi ,takav i sistem. To je i Čerčil reko.
Zavidni su kad neko ima više od njih , i onda bi da on nema = socijalizam. Plaše se nekog ko drugačije priča ,a zapravo je ok osoba = ksenofobija. Bi da neko drugi radi za njih = monarhija , feudalizam, burazerski kapitalizam.
Anarhizam nije utopija, nego prosečan homo sapiens nije dostigao potreban nivo samospoznaje koji je potreban da bi bio anarhista. Ruku na srce, čovečanstvo nije imalo mnogo prilike da se bavi samospoznajom kad mora da beži od zveri, gladuje i navodnjava pirinčana polja. Ali , ako uči , život će mu biti bolji ,kako na mikroplanu , tako se to prenosi na markoplan : društvo. Evo Kina prešla na kapitalizam ,imaju da jedu više , kola itd.