Ovako i mene sad zadesi...osim što me ranije i nikad nisu naročito hvatali, ali pri ovom pokušaju iz poslednjih mesec-dva sam se sam' tako navukao na Piggyeve simfonije
Elem, moram da izrazim ljubav ovde u vidu jednog wall-of-text-a, pa, kome se ne čita, nek mi ga blajva.
War And Pain - Krajnje sirovi počeci, čuje se i da se ostatak ekipe još privikava oko Piggyevog ludila. Dobar je album, ima baš ludu energiju, i jedan od album gde nije užasan Snejkov nastup (pre nego što je upao u "ma boli me kurac" vokalnu rupu), definitivno najslabije karike ove unikatne četvorke.
Roarrrrrrr - W&P kontam kao neki kultni početak benda koji ima više ideje. E, Roar mi je tek pravi početak, Korgüll mi je u top5 pesama definitivno, i u stvari pesma od koje sam skontao da mi se ovo sve u stvari jako jako, jako sviđa :] Još tu ima dosta nekog punky thrash vajba sa prvog, plus nwobhmasta "Slaughter In A Grave"...sve u svemu, bend koji se još uvek "traži".
Killing Technology - Meni za sada ubedljivo omiljeni. Štaviše, jebeš, jedan od najboljih thrash albuma ikada. Od njihovih, verovatno najčistiji kao thrash album. One dve cd trake mi višak, superiornija mi ona verzija od 7 pesama. 40 minuta...space thrash-a? Nazvati Voivod običnim thrash bendom je jeres u svakom slučaju. Jes da sam čuo prvo Vektor, ali mi sad tek posle ovog albuma jasno što ih ljudi toliko stavljaju u rečenice sa Voivodom. Jebiga, ovo je jedan zajebannivo superiornosti što se tiče thrasha. Baš veliki iskorak u odnosu na Roar, aranžmani daleko kompleksniji, muzička izvedba perfektna, Piggya može čovek na svakom albumu da isprebacuje preko svemira sa hvalospevima, ali ovo je prvi album gde sam i bubnjeve krenuo da "pratim" i da me intrigiraju. I, worthy mention, ovo mi je album gde Snake najviše liči na pevača i jedini album koji mi ne userava. Šta se dalje desilo..no o tome malo kasnije
All systems go...Blow the reactors
Dimension Hatross - Nema kasnije, odma' ću da kukam. Koji kurac sa ovim vokalom, ali stvarno. Pa ovoliko smorene ljude ne bi puštali ni u Turbonegro cover bendu da budu. Ma koliko interesantni lirici, i riffovi iza svega, povremeno kada obratim pažnju na ovog prijatelja me prolazi jeza na pomisao kako bi zvučalo da peva neko koga nisu terali puškom.
No, fantastičan album iako mi je bilo teško da se osvestim od KT, i dosta dugo mi je bio samo okayish album, ali ovo je podjednako dobro, a da su opet uzeli korak napred. Ovaj album je kao neki najbolji thrash eksperiment (hehe) ikada, od strane najluđeg gitarskog haosmongera (hehe)...samo, šteta što pevač nije imao neki brejnsken (hehe).
Nothingface - Last of the great. Nekako u isto vreme i najprijemčiviji za slušanje od prvih 5 (u smislu da bih ga dao i roditeljima da slušaju), ali opet i najmajndfakerskiji od prvih 5. Onom prelazu na naslovnoj bih digao spomenik. I ovde me ovaj smarač na vokalu potpuno neki put odvaja od potpunog užitka, a što je najgore ima nekih baš catchy vokalnih delova...mogu samo da sanjam kako bi zvučalo sa nekim iole normalnijim/prigodnijim. Druga neka zamerkica je što su mi prve tri pesme daleko jačeg kvaliteta nego ostatak albuma, koji je samo vrlo dobar :]
E sad, dalje još nisam pomnije slušao, par puta obrnuo "Angel Rat", ali za sad mi se ne dojmi nešto. Prvi put da prave korak unazad u odnosu na dva albuma i baš me nekako ohladilo od daljeg istraživanja...što i nije toliko loše, jer još uvek ne mogu da stanem da se vraćam na ove prve albume.