Што се канона тиче, на пример, једна од стандардних метода дисциплиновања за вернике је било одлучење (удаљавање) од причешћа.
Свети Теофан Затворник је у 19. веку говорио о паду ревности хришћана који се причешћују једном годишње.
О чему ми данас да причамо када има православних који се причесте можда једном, а неки ни једном годишње ?
Данас људи не схватају важност причешћа тако да мере одлучења изгледају необично, тј. ако би данас неког одлучили од причећа годину или две дана, ако се та особа за тај период причести једном или ниједном...
Очигледно да се све свело на гомилу обичаја који људи преписују у круг са сајта на сајт, репортаже у новинама и ТВ дневницима о празницима где се врло ретко помиње причешће као компонента неког празника.
Данас је нека фора да се баш на Успење пресвете Богородице причећују посебно жене (?!?), зато што је Богородица заштитница жена и мајки (??!).
Заборавили су да је Богородица заштитница Свете Горе, другим речима заштитница сваком ко је призове у помоћ, без обзира на пол и године.
Ал добро, очигледно да крећемо напред, ранији обичаји за празник нису садржавали ништа о причешћу, и коначно смо превазишли оне фазе о забрани укључивања веш машине и да се не пере коса за празнике (ваљда је неко укапирао да треба да се раскрсти са тим идејама).