Ovo meni zvuči kao neki Einar Solberg band gde instrumentalisti tek na momente dobiju prostora da dišu i pokažu šta znaju. Nemam ja ništa protiv pop muzike ako je dobra, ali ovde je očigledna tranziciona faza pa možda na sledećem albumu ako se ovako nastavi dobijemo i prave radio friendly hitiće gde ništa nije bitno osim da refren oduva. Below, Distant Bells, povremeni segmenti sa poslednje i kraj na At the bottom i to je to, što se mene tiče. E da, i not quite there pokušaj hita za Delta city butike sa I lose hope. Ostalo bolje da nisam slušao. Ne pomažu ni tekstovi koje kao da je pisao Jonathan Davis iz Korna. Daleko najslabiji njihov album u dosadašnjoj diskografiji, eto to je.