Prelepa atmosfera u subotu u Wurzburgu. Ovaj AKodex mu dođe kao neki nacionalni ponos Bavarije čini mi se, ljudi pevali nove pesme kao da su izašle pre 10 godina još, a ne pre dva meseca. Isto tako, kao pola festa da je došlo samo zbog njih, bukvalno svaka druga osoba imala ili Kodex majicu ili najveći patch pozadi na jakni. Lepota jedno stvarno em gledati bend nakon ubice albume em uz domaćinsku atmosferu.
Pikali maltene ceo ovogodišnji, bez jedino Innermost Light i Byzantium, dve-tri starije i, meni ipak vrhunci, sa prošlog Sol Invictus i hitčina zvana Twelve Stars And An Azure Gown. Onako horsko pevanje nisam dožive uživo mislim još od Guardian koncerata u nas. Jes da je sve bilo okruglo 90minuta, ali stvarno je sve nekako prebrzo prošlo.
Publika na stranu, bend vrlo uredan, ali daleko od perfekcije mora se reći. Najviše škripi mlada dama na solo gitari, za koju nisam ni znao iskreno da ove godine tek u bendu. Sve u svemu, ništa toliko očigledno, ali rekao bih da im verovatno fali učestalosti live svirke da to pude full podmazano. Pevač brat super live, još jedna paralela sa Gardijanima mi je što me mnogo sa, faktički nepostojećim, "stajlingom" i ponašanjima podseća na Hansija Takođe, iz nekog razloga je 80% obraćanja publici bilo na engleskom. Lično sam na tome bio zahvalan da bih jelte lakše pratio spiku, ali jeste čudno za 'cert na domaćem terenu.
Summa summarum - in saecula saeculorum i tako to, jedan od koncerata godine za mene, i naj nastup Hammer of Dooma. Rekao bih jedva čekam opet, ali s obzirom koliko retko sviraju, ko zna kad će opet da se zadesi prilika.