Lepo meni leži ovo. Dobar miks DraIconian™ PLa, "modernijeg" doom/death pristupa (a la Medusa) i malo promešano sa više SoM uticaja nego ikad pre.
Već od uvodne se malo razbija šablon u odnosu na skorašnju diskografiju. Nisu imali ovako laganu uvodnu mislim još od pre Requiem-a. "Fall From Grace" je baš naizgled klasik PL pesma, ali baš ima utisak PL hita koji sam čuo već 15 puta. Na Nickov weak-old-man-growl sam se već def navikao, posebno od kad sam zavoleo "The Plague Within" (i dalje najbolji PL album ovog milenijuma). Najveći plus koji mogu da dam za growl je što mnogo više leži ovakvom albumu koji nije toliko doomy, nego na Meduzi. Sve u svemu, dobar mi je shift ovo u odnosu na Meduzu, i bolji album. Ne mnogo, ali bar za pola ocene.
Od "standardnijih" PL pesama, Serenity mi naj. Ovo je baš i dobar primer gde old-man-Nick baš dobro čuči na refrenu.
Dakle, choice cuts: Darker Thoughts, Ghosts, Forsaken, Serenity
All in all, da je svakom bendu 16. album u karijeri ovog kvaliteta, mnogo bih se radije dohvatao noviteta nego sad što činim.
Skoro pa isti problem imam.