20 godina od izlaska. Definitivno album koji me je uveo u Rammstein priču. Čini se da je produkcijski najbolje ostario od pređašnjih albuma. Iako tada nisam razumeo o čemu oni to pevaju, mislim da u tom razdoblju 2000tih nijedan bend nije učinio više da se zainteresujem za nemački jezik i da počnem lagano da ga učim samo da bih znao o čemu pevaju ti besni-veliki-zli Nemci.
Na njemu se nalaze himne poput Links 2-3-4, Sone, Feuer Frei! ali su isto tako pokazali da mogu da naprave jako čudne pesme poput meni omiljene Zwitter koja ima opasan rif, i prati ga onaj bazični loop na kljavama, smejao sam se još više kada sam saznao da je pesma o hermafroditu.
Isto tako je prelepa završnica sa Nebel koja je jedna od najtužnijih i mirnijih pesama, i čini mi se da je nisu često svirali, a to mi je oduvek bilo žao, jer najviše dolazi Tillov vokal kada bukvalno radi smirenu naraciju i onda pusti glas.
U svakom slučaju, poštena albumčina, izdržala test vremena.