Ovaj post ste čekali. Vagao sam nedeljama, slušao album uzduž i popreko pa aj da reknem koju jer sam ja ta tinejdž publika o kojoj Havočka priča i verujem Tuomasu sve... do ovog momenta. No kako se pojavilo još nekoliko izdanja pre ovog koja su u uzročno posledičnoj vezi s bendom osvrnuo bih se i na njih.
AURI - ovo je tačka gde se vidi koliko je Tuomas počeo da lebdi, nabavio je svog dečka kao Kai Hansen, njegov jebeni đed svira frulu sem što peva pa je korisniji od Kaijevog koji vredi Gamma Ray-u koliko kurcu nokat, a ovaj bizarni threesome upotpunjuje Tuomasova zakonska supružnica. Muzika je neki Dizni saundrek za odjavnu špicu kad su svi već napustili salu, ovde je imao toliko mozga da zadrži materijal u rejonima projekta.
TARJA izbeglica poslednji solo pokazuje da može da peva dobro koliko hoće ali radila bi u Mekdonadsu verovatno da nije srela Tuomasa nazad u dan da joj napiše dobre pesme, čega ovde nema.
THE DARK ELEMENT - Anetica izbeglica i Jani napravili decentan materijal, finski melo metal bez komplikacija i po svakom protokolu, par hitova, za jedan projekat ovakve vrste više nego dobro što se ne može reći za...
ALLEN - OLZON - klasični sklepani hibrid labela po narudžbini, zaborav posle jednog sluša.
Situaciju vadi rasni MARKO HIETALA koga jes demonski đed potisnuo u glavnom bendu ali to ga nije omelo da napravi, kao što se već ovde reklo, jedan lep nepretenciozan album pun hitova koji se sluša lagano.
Dolazimo do glavnog jela i nažalost izgleda da je gazdi konačno ušla voda u uši i megalomanija ideja je progutala pesmu. O drugom disku ne bih nešto ni trošio reči, u normalnom svetu on ne bi prošao status bonus diska a kamoli se furao kao neki integralni deo albuma, outro najbolje pesme Greatest show on Earth produžen na pola sata? No thanx. Prvi disk: nemam ja problem sa tim liricima o spasavanjima planete ali ta grandioznost je pojela same pesme i ideja je postala važnije od izvedbe. Čist primer novog pravca za koji se iskreno nadam da se neće razvijati dalje je Harvest, neki soundtrack za prikupljanje menstrualne krvi Elene Karić dok lista tviter Jelene Đoković. I ostale pesme imaju tragova sakaćenja raznim orkestracijama. Prve dve i poslednje tri su ruku na srce punokrvno dobre ali sredina zna dobro da zašlajfuje. Prokleti deda ruku na srce fino peva ali Marko samo na jednoj pesmi? Očigledno je da se njegova uloga u bendu polako smanjuje. Sve u svemu, prvo razočarenje u NW katalogu, bar pola izdanja bih šutnuo bez griže savesti što je za bend ovog renomea loše.