Bogami meni je album sasvim dobar. Ovo je verovatno ono što su hteli da postignu sa Magmom ali nisu znali tada kako. Album je dosta komercijalan i očito se puca na najširi mogući auditorijum ali nisu izgubili identitet, svi njihovi prepoznatljivi sastojci su tu, samo u malo uprošćenoj formi i uz neke blago egzotične začine, međutim ima itekako dobrih rifova i zaraznih deonica, pesme su dosta bolje nego na Magmi, a nije bilo ni realno očekivati povratak na neki DM zvuk. Verovatno je tačno da su ispucali svoje najjače adute još zaključno sa The way of all flesh i radije bih slušao ovu uprošćenu ali efektniju varijantu Gojire nego neki half baked reciklirani pokušaj povratka na staro. Ovo bi vrlo lako mogao da bude njihov black album ili makar "Roots", istup ka stadionskim ambicijama i imaju sve neophodno za takav poduhvat - identitet, pesme, poruku i tematiku, a sada i prijemčivost. Prosto, Gojira za novo doba i za nove klince je dozrela i ja ne vidim ništa loše u tome, ovo je bend koji pravi dobre poteze na komercijalnom planu, a ključna stvar je da identitet nisu izgubili zarad šire fan baze, ma koliko ja više voleo lično muziku oslonjenu na Morbid Angel umesto na Korn nasleđe. Dakle, ova promena mi ne deluje isforsirano kao na Magmi već su fino napravili koherentnu celinu i porasli dodatno kao b(r)end.