20 godina od izlaska najbitnijeg Tool albuma. Lateralus-a.
Kada stavimo čitavu karijeru ove gospode na papir, skoro da nemaju mrlje. Osim možda poslednja dva, ali i to će naći fanova, ne računam ove zatucane tr00 alatke. 🙂
Ovaj album je spoj svega što je Tool učinio interesantnim mnogim generacijama, rifovi koji su ukorenjeni u matematičkim računicama, neparni ritmovi i prelazi bubnjeva i pre svega Maynard koji izbija sa tim besom i jarom, i tekstovi koji su možda najdirektniji od čitavog Tool kanona.
I kada se uz sve to doda, da je maltene svaka pesma evergrin, čak su i filer stvari dodate radi atmosfere opravdane i uklapaju se u čitav koncept albuma.
Ujedno bih se osvrnuo na omot, čitava zamisao oko omota koji se rasklapa na slojeve i prikazuje sve naše čakre i unutrašnjost naših bića, jeste jedan od najboljih omota osmišljenih ikada.
Izbacih Tool ljubav, sada možemo da nastavimo sa standardnim programom kako su matore prdonje (što i jesu) i da su dad rock bend. (uveliko postali)