Ja ih ne vidim uopšte kao opciju, vidim ih kao građansku inicijativu koja je zalutala / "nevladinu organizaciju" koju neko plaća da osipa opoziciju. Sem što sad ni iz ugla građ inicijative ne mogu da prismrde ni bratu Egzistencijalnom Bagremu sa foruma jer ih SNS seče.
Meni je stvarno neverovatno da se neko ko se zove neštonešto Beograd kandiduje za izbore na nivou države u bilo kom obliku, to je toliko egocentrično, samozadovoljno i naivno u svom, kako to nazvati, neznanju, zamlaćenošću, da bi bilo smešno kad ne bi podvlačilo deprimirajuću situaciju u opoziciji. Ok, jeste Beograd četvrtina stanovništva zemlje, ali treba dobrano da im bude glava u oblacima da misle da će šaka Beograđana da ih prebaci preko cenzusa.
Tek da zamislimo fantastični scenario u kom bi oni došli na vlast, šta bi onda radili, u šta bi promenili ime ili šta već, toliko je nezamislivo da ne mogu ni na silu da zamislim. :D
Imam utisak da je ljudima koji glasaju za njih bitno da pokažu sebi i drugima svoju pristojnost i kulturu, kako bi se osećali bolje što nisu glasali za korumpirane lopove i opresore (samo što ako odu ispod cenzusa, onda jesu glasali za pomenuti ološ) i da više ima tu ulogu neke psihiloške samopomoći i građenja zajedništva sa drugim pristojnim građanima, da bi se osećali bolje u vremenima kad dominira govedina na tvu i u politici, nego što ih zapravo zanima neka eventualna projekcija o krajnjem rezultatu njihovog izbora na glasanju. To je i ok, ali to može da pomogne ljudima koji razmišljaju binarno...
Mojih pola glasa (verovatno i više) na sledećim izborima ide SNSu, neću ni da bijem noge do glasačkog mesta, bukvalno je svaki drugi način trošenja tih sat i kusur bolji. I odvratno mi je to, i pljuvao sam pre strastveno ljude koji neće da glasaju, ali opozicija je temeljno demolirana i moja samopomoć u tom pogledu je da se osećam kao gost negde gde postoji neki sistem i neka pravila u koja ću da se uklapam bez da ih mnogo preispitujem jer ne vredi živaca, dok ne dobijem mogućnost da gostujem u nekom boljem sistemu.