Doom metal je odavno mrtav, jedino što može da ga spasi je da se izađe iz žanrovske konvencije i da uđu uplivi drugih muzilčkih žanrova. Za ove Britance danas prvi put čujem, i mogu vam napisati da mi se jako dopada čitav album. Nije ovo nužno oktrivanje tople vode, ali je stvarno zahvalno čuti kada se lepo upaše saksofon i sitar i još raznih stilova istočnjačke muzike sa doom-drone repetativnim momentima. Vokali postoje tu i tamo, ali su više poput kakvog šapata tokom ritualne ceremonije gde činite najskrivenije stvari samo za vaše oči. I ono što je prelomno je sama atmosfera na albumu, nije naporna i gusta, dosta detalja isplivavaju na površinu posle n-tog slušanja. Topla preporuka.