Pozdrav forumasima - HM sladokuscima,
uspeo sam da sacekam i napravim ugodjaj slusanja albuma kada imam CD u rukama, pa da podelim prve utiske. Odmah da napomenem da je to samo na prvo slusanje, verovatno ce vremenom misljenje da mi se menja, samo je pitanje u kom pravcu. S ozbirom na to da nisam citao nikakve recenzije i komentare, radujem se da sada ovde sve natenane iscitam.
Meni se ovo dopalo, uzivao sam slusajuci tu mejdensku muziku, bilo mi je i iznanedjenje kada se prvi CD obrnuo, proletelo mi je vreme. Pesme koje bih odmah izdvojio kao upecatljive su: Lost in a Lost World, Death of the Celts i The Parchment. Svidjaju mi se duge pesme generalno, poput poslednjih numera sa The Final Frontier-a (Starblind, Talisman, Isle of Avalon i Man who...) pa je valjda logicno sto mi je ovo bas ''leglo''. Jeste da su navedene pesme na isti kalup, lagan uvod, nema neki odredjeni refren, ali mnogo mi se svidjaju na prvu.
Brus me je u nekim momentima bas prijatno iznenadio, bas mu leze neke pesme/delovi, ipak godine cine svoje i objektivno gledam na njegove vokalne sposobnosti, iako sam laik i nisam sluhista za navedeno, ali mislim da je to lako uocljivo. Npr. ima na youtube-u Flight of Icarus varijanta vocals only iz 83. godine, pa kada se uporedi sa verzijom sa njegove turneje -
sve je jasno, cak i meni.
Jedino razocaranje mi je naslovna numera, da li zbog toga sto sam od nje ocekivao najvise, ocekivao sam samurajsku atmosferu (kao sto se na slusanje odmah zna o cemu peva Mother Russia), ili zato sto se Brus ne cuje, kao da peva ''iz bunara'', aj' da se usudim, pa da kazem kao da je produkcijski lose. Sto se ostatka albuma tice, fale mi oni upecatljivi mejdenski refreni (kao Caught Somewhere in Time, The Talisman, Aces High itd.) koji ''uzburkaju more'', ali i bez toga je ovo meni ok.
Da ne ulazim detaljnije, rano je, trebace jos slusanja da se mnogo toga prepozna, otkrije i to me raduje. Deluje mi da je kompleksan album i da treba vreme upoznati ga celog, jos kada se isprate reci, ne sumnjam da ce biti to jos bolje.
Opsiran sam, pa da zavrsavam: uzivao sam u magicnom putovanju slusajuci Senjutsu, meni je sve to Iron Maiden i koliko god voleo jos par drugih bendova, nije cudo sto mi je ipak najveca euforija kada mejdeni izdaju album, svako prvo slusanje IM albuma mi je uvek bio praznik, takav je slucaj i sada. Jasno je da nema ovde hitova kao iz 80-ih, ali opet, ovo sto snimaju sada, meni se svidja. Harris-a smatram muzickim genijem danasnjice i ne mogu da zamislim kakve su mu ideje padale na pamet tokom karantina, pa bih voleo jos jedan album dok se ne penzionisu, sto je nerealno, ali eto, imam utisak da imaju jos toga da ponude.
Moja ocena je pozitivna svakako... ili sam se previse ''zalaufao'' na prvo slusanje 😄. Vreme ce pokazati da li je ovaj album los, solidan ili mozda remek delo.