The Yellow Sea - Hwanghae (2010)
Sinopsis: Taksista kockar koji je mešavina Rusa-Kineza-Koreanca jedva sastavlja kraj sa krajem zbog dugova i žene koja ga je iznenadno napustila. Lokalni mafijaški gazda mu nudi izlaz, ubij čoveka i donesi mi njegov prst i dobićeš novac da isplatiš dug i da budeš slobodan.
Pošto već dobro znamo da je ovo režiser The Wailing i The Chaser, imao sam očekivanja da vidim kako će mu izgledati središnji film, i po običaju nije razočarao. Odmah da naglasim, ovo je baš tvrdo sranje. Bez ikakve empatije, i udara doslovno sekirom u glavu. Glavni protagonista je gubitnik i kockar, i dobija drugu priliku da kroz zločin izađe iz svojeg ličnoga pakla. Naravno kao u što u mnogim trilerima dešava, ovde to nije izanđala formula, jer Koreanci i dalje imaju taj začin u rukavu da vas dobro iznenade.
Prvih sat vremena je emotivno i uvuče vas u muke taksiste (Travis Bickle referenca anyone?) koji pokazuje da nije samo jedna izgubljena duša koja će biti lako iskorišćenja. U sve to se meša i lična drama lika, koji je izgubio ženu, ništa se ne servia kod njih sa objašnjenjem ali kao u najboljim noir ostvarenjima potraga je intrigantna i intenzivna.
Kada dođe do eskalacije u zapletu i šta je tu ko od dotičnih upletenih likova, ovo postaje jedan od najboljih akcijaša koje sam video u prethodnoj deceniji. Može da izađe na teren svakom Holivudskom čeljadetu i da ih posrami. Konstantni izlivi adrenalina i jurnajve, eksplicitne scene nasilja i akcije koje skoro da posetuju dokumentaristički prikaz u život ljudi iz tog miljea i specifične regije odakle dolaze.
Scene sa kolima i kršenja istih su jedne od boljih u poslednjim godinama, skupa je to rabota postala, a i što bi trošio novac na prava vozila kada sve može da se unutar nekog programa i animacije odradi i da bude skoro pa uverljivo, ali jednostavno neke stvari ne može da se zamene, praktični efekti su to što jesu.
Ako bih imao nekakvu zamerku to je što kao kod svih Koreanskih filmova, ume da se dešava dosta stvari istovremeno i da postanu stvari zbunjujuće, ako se ne isprate budno detalji. Razrešenje čitave ujdurme mi je bilo pomalo, trapavo izvedeno, ali ono što me je još više začudilo posle katarzičnog kraja da ipak postoji end credits i da daje neku vrstu nade.
Jaka 7, naginje ka 8.