Leaderboard

Danska ni danas ne pravi automobile, a Rumuni imali Dačiu i pre 50 godina=> Rumunija > Danska Najveći naš problem je što ne umemo da razdvojimo ono što valja od onog što ne valja. Kad neko krene sa pljuvanjem baš svega (uređenje, politika, ekonomija, industrija...) u SFRJ, odmah znaš da nema pojma o životu. Pametan narod bi zadržao dobre stvari, i ispravio loše. Mi smo zadržali loše i dodali još gore.

I po 106. put ako treba. A treba.

Nismo raskinuli, lazu novinari

Ne ubeđuje Bata da ljudi mrze kapitalizam, nego da vole šiptare 🙂

Neka hvala, već sam ih (prinudno) gledao 2-3 puta.. Dovedi više BI dok ne odu u totalni prog.. a možda je već kasno

Svaka čast svima što rade vežbe, ja radim neke penzionerske, čisto da me leđa ne muče 😁 Kacmo kod zdravlja, je l ima neko problem da se posle korone baš srozao? Npr. ja ranije nikad nisam bila bolesna, živela sam u domu sa cimerkama koje večito imaju grip, išla napolje po zimi i kiši i vetru, nisam se nikad pazila i ništa mi falilo nije. A sada... Nijedna prehladica me ne zaobilazi, kašljem ko Branko Radičević svako malo... A naročito me smara jer sad kad si bolestan cimaš se da je kovid i nekog ćeš da zaraziš, kod lekara otići jebada takođe... Kako pojačati taj usrani imunitet? (btw umereno vežbam i puno pešačim, zdravo se hranim, imam 26 godina, dakle trebalo bi da sam jaka ko zemlja ali prc)

Problem je što važi i suprotno. Kad god kritikuješ kapitalizim, liberalizam, nacionalizam... od njihovih pobornika ćeš dobiti odgovor da to nije pravi ***izam. @Bata Kako misliš da ubediš ljude da je kapitalizam problem, kad u (skoro) istom sistemu Poljaci i Bavarci ne rade nedeljom, Česi i Slovaci imaju gradove koji liče na nešto, a čak i hrvatski seljaci imaju solidne uslove za poslovanje. Bolje od pola sveta svakako. U Srbiji imaš milion glasača koji su ubeđeni da je Đilas kriv što ne radi neka fabrika u Paraćinu, da Vučić ne zna šta rade lokalni naprednjaci, da je on dobar, ali ne može ništa jer su oko loši ljudi, da nad Rusi i Kinezi vole, a Amerikanci mrze, da bi se ovde sjajno živelo da imamo nekog kao što je Putin, itd. Da bi se sistem u potpunosti promenio (na bolje) potrebne su decenije, pri čemu je vrlo lako zajebati se i vratiti nazad. A o ovde kad god neko izađe sa nekim novim predlogom ili zanimljiivom idejom, dobije kofu govana od 90% glasača. "Glasamo za vlast dok se vlast ne promeni". I ako ti znaš da su koren problema korporacije koje su jače od država, i koje za dnevni pazar kupe pola ministara u Istočnoj Evropi, moraš da nađeš način da ubediš ljude da je tvoj sistem bolji. A to nećeš sigurno uspeti sa naučnim radom, čak i da te Soroš finansira 🙂 Ili pretnja silom, ili sto godina sporih promena i stalnog zvocanja (kuvanje žabe). Tj. najebali smo kako god okreneš.

Kako ne, odsviraće ''Halloween'' i ''Sarah's Night'' i ceo ''Abigail''. Poyy

Cepaj Mile dok još možeš . . .

pa da, zato što se ti oslanjaš na rekla-kazala a ne na dokaze ima ljudi svašta pričaju, eno na Balkan Info i reptili vladaju nisam ja izmislio da imperijalisti postavljaju sopstvene razbojnike na čelo podređenih država već je to dokazano u preko sto godina prakse Postavljaju se oni koji će ispuniti njihove uslove, tj biti kompradori. Jesam li ja izmislio pojam kompradora ili o tome pričaju svi od Južne Amerike do Balkana? Komprador pristaje za crkavicu provizije i korupcije da obezbedi kolonijalno iskorištavanje privrednih resursa od neke strane zemlje jel moguće da se mi raspravljamo ono čitav svet ne valja, sve države pune kompradora, ljudska vrsta je bezočna i nemoralna, samo da prokleti kapetan Kuka, krstaši, gusari talijanski, robovlasnici švedski i britanske secikese ostanu čisti i pošteni? ma daj bre, dosta, prslo je švajsovano mesto https://kupdf.net/download/imanuel-volerstin-uvod-u-analizu-svetskog-sistema_5afaeb47e2b6f5e9518f1bf1_pdf eo brate, 150 strana i da ne mučiš sopstveni mozak besmislicama više

https://youtu.be/0ZwthQ44Qfs

СФРЈ је била голо говно. И тачка. А најзанимљивије ми је да су једино глупи Срби жалили а жале и данас за једном таквом трулом и смрдљивом творевином занемарујући чињеницу да је та иста "држава" почивала на костима и крви њихових сународника а што представља и јединствен пример у универзуму да један народ формира заједничку државу са својим дојучерашњим кољачима. Зато је и трајала тако дуго и имала крај какав је имала. Али глупи Срби не би били то што јесу када се сами себи не би усрали у живот. Како тада тако и данас. Елем, један занимљив чланак који скоро пронађох на интернету о тој југословенској утопији. "Супер се живело СФР Југославији, зар не? Погледајте ове бонове (доле на слици)! О супер животу у СФРЈ ћете нонстоп да слушате по нашим медијима и међу елитама, зато што нашом државом још увек владају привилегована Титова буржоазија и комунисти тј. деца и унуци Титових властодржаца. Они су наша елита. Наши људи заправо не знају да на простору данашње Србије није забележено да је неко умро од глади све до 1946. године када су комунисти преузели власт. Од када су Милош и Карађорђе ослободили и обновили Србију, поделили земљу сељацима, направили слободно тржиште и предузетнички дух, никада нико у Србији није гладовао. Штавише, Србија је имала највећу стопу усељавања, одмах после Америке. И у таквој земљи се први пут појавила истинска глад, када су Титови комунисти дошли на власт иза совјетских тенкова и спроводили своју планску социјалистичку економију "петолетку" и отимали од српских домаћина храну, стоку у "принудном откупу" који је спровођен уз насиље, репресалије и масовна стрељања "народних непријатеља". Глад која је тада настала решавана путем америчке помоћи "Труманова јаја" и да није било тога, десетине хиљада људи би у Србији умрло од глади и то на најплоднијој земљи у Европи. Након свађе са Стаљином 1949. године и Резолуције Информбироа, напуштен је делом совјетски модел планске економије и принудних откупа, па се прешло на измишљотину сеоског учитеља из Словеније Едварда Кардеља, звану "радничко самоуправљање". По том економском моделу, радници управљају предузећима и питају се о свему. И ту долазимо до кључног проблема неефикасности Титовог социјализма, зато што циљ радника није увећање профита и економска ефикасност у тржишној утакмици против конкурентских предузећа (као у тржишном капитализму), већ је радницима циљ да од профита сами себи дају веће плате, да запосле рођаке, децу итд, а да им држава штити привилеговани положај на тржишту, а не квалитет производа или услуге којима се издвајају у односу на конкуренте. Тако је дошло до највећег проблема Титове економије из 60-их, 70-их и 80-их, а то је незапосленост. Да би решио тај проблем, Тито склапа договор за Немцима из Западне Немачке, да не потражује никакву ратну одштету, већ да Немци дозволе нашим радницима да раде у Немачкој као гастарбајтери. Најпре су 1968. године, отворене границе за пола милиона радника, да би касније отишло још милион, па се између 1968. и 1973. године бележи и најнижа стопа незапослености, настала одласком незапослених најпре у Немачку, а касније у све западноевропске земље. Општа бежанија радне снаге у западне земље, допринела је смањеној незапослености у земљи. Претходно, до 1968. године, ретко ко је могао да путује у иностранство и уопште добије пасош од комуниста. Границе су биле затворене, као и у осталим комунистичким земљама. Међутим, гастарбајтерски приступ решавања проблема незапослености није дао резултате на дужи временски период. Стопа незапослености после 1975. године у СФРЈ је била у сталном порасту, нарочито међу високообразованима. Међутим, проблем ефикасности система "радничког самоуправљања", тј. проблем да се није правила разлика између имати истински посао и "имати радно место", довео је до претераног броја запослених у фабрикама и државној управи, од чега и данас пате све државе бивше СФРЈ. Већ 80-их година у СФРЈ због тога почињу и први "принудни одмори" који су у просеку трајали више од годину дана (зато што раднички савети и држава не смеју да отпуштају никог јер сви имају "право" на запослење без обзира да ли је тај посао потребан). Код високообразованих 1985. године стопа незапослености младих (млађих од 30 година) била је невероватних 59,6%. Титова држава је такође била назадуженија држава на свету. Због неефикасности модела "радничког самоуправљања" држава је морала да се задужује како би опстала. Тадашњих 20 милијарди долара спољњег дуга, када се прерачуна на данашње вредности (калкулатором раста цена и паритета куповне моћи) износи скоро 200 милијарди долара. Циклус вртоглавог задуживања Титове Југославије почео је 1975. године. Шест година касније је инфлација у СФРЈ достигла 45% и расла до чудесних 1.000% све до владе Анте Марковића који је покушао и у доброј мери успео да изведе економску реформу у периоду 1989-1991. Последица високе инфлације у СФРЈ, била је нестајање скоро све увозне робе из продавница. Земља није била у стању да плаћа увоз нафте, опреме и сировина, настали су прекиди у производњи, почело се с мерама попут вожње на "пар-непар" (возила чије се регистрације завршавају на парни број возе један дан, а возила чије се регистрације завршавају на непарни број возе сутрадан и тако се мењају) и бонова за гориво, које видите на слици. Биле су масовне несташице кафе, млека итд. и наступила је економска криза која ће трајати све до распада Југославије. 1983. године, Титова творевина, држава СФРЈ, је званично БАНКРОТИРАЛА. Ни о томе нећете слушати нигде у нашим медијима. Месец дана након Титове смрти, у мају 1980, савезна влада СФРЈ је девалвирала динар за 30%, а затим ће се девалвације ређати једна за другом све до распада земље. И онда је, 1983. године, због проблема "радничког самоуправљања" што је довело до огромног задуживања, Југославија званично и документовано банкротирала, иако то никад својим грађанима није објавила. Држава СФРЈ је једноставно престала да плаћа све обавезе из дугова према иностранству, што је резултирало огромним несташицама. Светска банка је 1991. године, проценила да је дуг СФРЈ ненаплатив. Није вредело ни што је ММФ отписао 1,8 милијарди дуга, нити што је америчка влада у Вашингтону, у очајничком покушају да спречи распад државе, донирала још 3,5 милијарде долара за стабилизацију југословенског динара. Дуг Југославије од 1961. године до 1980. године повећавао се за око 17,6% сваке године. Да се тај темпо раста наставио и након 1980. године, укупни дуг бивше СФРЈ би данас износио невероватних 6 трилиона долара. Е ово помињите свима који почну да причају о лепом животу у СФРЈ, спавању на клупи у парку, црвеном пасошу и слично. Ово је суштина!" Не знам ни зашто сам написао све ово. Ја пратим углавном музичке теме.

Sta je prosecan gradjanin imao od robotike? Go kurac Isto sto je prosecan gradjanin SSSR-a imao od nuklearnog i svemirskog programa Zato su iz jebeno najbolje stojece republike pod sapom socijalizma istocne Nemacke bezali po cenu zivota u zapadni deo, sigurno nisu bezali od lepog zivota

Ne može čovek ni malo da se sprda a da ne uvredi muzički emancipovanu gospodu. A ni tebi ne smeta baš mngo da ideš po temama kultnih oldskul bendova i kenjaš koliko je to dosadno, zastarelo i namenjeno isključivo neandertalcima.. mrš bre

https://nova.rs/vesti/politika/skupstina-slobodne-srbije-nece-sa-djilasom-idemo-ili-sa-moramo-ili-nikako/ LOL Jesu ovo oni drugosrbijanski mentoli, što su istripovani da su najveći intelektualci u Srbiji, pa oformili svoju skupštinu? Malo slušaš "Sistem te laže", malo odeš u Starbucks na kaficu, malo odeš i učestvuješ u Skupštini Slobodne Srbije, i tripuješ kako si intelektualan. hehe. 🙂 Jooj da mi je malo tog mozga... Bato, aj' se učlanimo, pa da ih trolujemo?

ček, ti to ozbiljno? Pa ok, a koliko je kapitalističkih eksperimenata postojalo pre nego što je svega par "proradilo" (i to proradilo preko pljačke, imperijalizma, monopola i nasilja)? Nema problema, prva kapitalistička ekonomija je u suštini Mesopotamija, znaš ono Sodoma i Gomora, pa je onda propala. I tako redom do Vučićeve Srbije bilo je 5.000 eksperimenata s kapitalizmom, većina užasno neuspešni, najteži primer naravno Adolf Hitler. Svakako e super ako misliš da par socijalističkih eksperimenata su dovoljni da dokažu da nešto neće šljakati, ali ono po tome kapitalizam je trebao odma uništiti. pitanje je bilo šta je stvarni problem a ne kako ubediti nekoga šta je problem nije moj posao agit-prop