Leaderboard

5 puta smo ove sezone grali sa FMP-om , 3 puta pobedili, tesko je istog protivnika dva puta dobiti u dva dana. Razlozi za poraz : 1. Vucicu je ovo bitno za izbore da ciganija jos vise glasa za njega, tako da je pobednik bio poznat i pre, jer pre Vucica mutant je bio na nivou zagrebackog Zrinjevca, sa najvecom legendom Lukom Drcom 2. mutant tkzczbgfmpdivareflexivololaribarstjepanasupancabbzadnjapostazeleznik ima dugogodisnji sistem, bolji su za ovih 4 poena po cetvrtini 3. Partizan nije imao energiju, ne pratim puno ove sezone, steta sto se Smail-Aga povredio, ne znam zasto Zagorac ne igra, zasto Avramovic ne igra vise, isto kao i onaj Glas....svejedno ocajna igra, dekocentrisana, ocajna u napadu, staticna odbrana...koliko god cudno zvucalo moglo je i na drugu stranu otici, na pocetku kad 5 min nije bilo koseva, oni su otvorili seriju, lakse je posle bez tenzije sutirati..sto Major rece kockali smo se sa njihovim sutom, mora tu da se secka igra, da se tuce po rukama. Bice bolje kad dodju bitne utakmice, smrt fasizmu ziveo Partizan.

Jak sam ja burazeru kao stena, gotvim ja tebe 🙂 Sta je bilo, sa zivotom, pricacemo jednom, otom potom. Jebi Zvezdo, glupe grobare! Nemam slika sad ovde, dodje mi kurac da izvadim...

Dobar album. Istovremeno i ništa specijalno, ali mi i daleko zabavniji za slušanje nego prethodnih 3-4. Tek sad sam skontao da sam "Inspiration" preskočio, tako da i meni i Saxonu def prijala pauza od cca 4 godine između albuma I da, fino pokazali zemljacima kako može komotno da se napravi solidan heavy album od 40ak minuta, bez potrebe za prenatrpavanjem materijala.

Mislim da je red da cestitamo Rafaelu 21. titulu, najepohalniji preokret u istoriji GS finala.

Poslušao sam album reda radi ali mogu reći da je ovo najbolji Korn u poslednjih 20 godina bez dileme, super je što je kratak i jezgrovit album, isečene sve gluposti, skoro bez filera uopšte. Zaista nisam mogao ni u snu da očekujem da ću sa uživanjem slušati ovaj bend ikad više. Daleko je to od nekog spektakla za nepropuštanje, Jonathanova lirika je i dalje megacringe, ali baš su bili inspirisani ovde, zvuk kao kuća, refreni super, strofe interesantne, ništa više ni ne tražim od njih nego da poslušam album više od 2 puta što će biti svakako slučaj sa Requiem.

Ako si pametan, nećeš ni da pokušavaš tako nešto. Ali ako si baš rešio, nađi nekog sa 15cm, boleće te 30cm pretpostavljam.

Mislim da def nemam jedan top album godine, tako da evo triumvirat za prvo mesto: I da se zaokruži top10: Eternity's End - Embers of War Hooded Menace - The Tritonus Bell Swallow the Sun - Moonflowers Khemmis - Deceiver Unto Others - Strength Therion - Leviathan Rage - Resurrection Day Generalno dosta mrljava godina opet, dosta ok albuma, jako malo odličnih. A ako ćemo "realan top10 godine", po onome što sam najviše slušao: