Leaderboard

Odakle početi? Možda najbolje od osećaja sreće i zadovoljstva što se konačno, posle 3 duge godine čekanja, BA desio u svom punom sjaju. Sve je prošlo brzo kao san, evo šta sam uspeo da procesuiram: DAN PRVI: Dok smo čekali red za inicijalni top up, prvi bend koji smo uhvatili su Japanci SABLE HILLS, ništa za pisati detaljnije, osim što su Japanci zvuče kao svaki moderni melodeth injected metalcore druge klase. Usledili su slemeri DEVOURMENT, verovatno trenutno prvo ime ove ne preterano inventivne ali veoma razarajuće podvrste death metala, tika taka, cika caka i tako dalje, beše zabavno. Jedan deo ekipe je želeo da vidi Induse BLOODYWOOD a kako se u to vreme festival tek zahuktavao ajde i ja da vidim to čudo. Kao što se dalo pretpostaviti, južnoazijska braća kasne za tokovima jedno 25 godina, izgleda da je kod njih tek nedavno stigao nu metal, taman kad su ga već i Bugari izgustirali. Donekle simpatično a donekle neprijatno zvučala je njihova nasušna želja da sa bine kažu sve što im je na duši i šire već izlizane poruke borbe protiv sistema i establišmenta, zlih medija i još gorih seksualnih prestupnika. Dosta loš bend, kad se podvuče crta. Zato su sad već kultni Mađari THY CATAFALQUE pružili jako dobru svirku. Ovaj do nedavno samo studijski projekat Tamaša Kataija itekako ima i svoju live komponentu, jedna lepa, pitka, melodična ali i uzbudljiva svirka, prvo fino iznenađenje festivala. Zauzeo sam dobro mesto za RIVERS OF NIHIL a oni su pokazali zašto su trenutno prilično vrući i popularni. Doduše, poslednji album im je golo govno, ni moćan live te pesme ne može mnogo da popravi ali zato su ostale stvari, posebno sa sjajnog Where owls know my name zvučale izvanredno, dobar zvuk, ne preglasan već taman. CLUTCH je dobar bend ali se nekako našao na pogrešnom mestu, odudarali su na dosta loš način od atmosfere metal festivala, nije bio jedan od onih momenata kad malo drugačiji zvuk bude sa oduševljenjem prihvaćen, upravo suprotno, baš je zvučalo kao da su veštački nakalemljeni na line up i taj osećaj mi je bio dominantan tokom većeg dela njihovog nastupa. Na nekom drugom mestu i u drugom kontekstu - može, ovde na Brutalu jednostavno to nije bilo to. Jedan od top 5 nastupa BA 2022 je zato pružila VOLA, premoćno, u ton precizno i sa mnogo samopouzdanja kupili su prisutnu publiku na mejnu. Zvuk im je stvarno ogroman, prosto guta okolinu, nisam bio veliki fan benda ali sam u međuvremenu postao. Jebeno baš. Oprostićemo pevaču čak i skarednu modnu kombinaciju koja uključuje sako i donji deo trenerke. Potom sam se po prvi put prebacio na Obscure binu koja od ove godine nema prekrivač, dakle šator je otišao u prošlost, sada je bina dosta veća, ima više prostora ali nema skloništa od kiše, što će doći na red u nastavku priče. PALLBEARER je odsvirao najdoomy nastup koji imaju u repertoaru, dobar zvuk, spore i dugačke pesme na meniju, čak i večito tanki vokal je zvučao kako treba. Ništa hitovi sa Heartless, uglavnom se prangijao klasičan doom, dobra svirka, nisam do sada bio prezadovoljan njihovim live nastupima ali ovo je bilo najbolje od moja ukupno 3 uživo iskustva sa njima. Da napomenem ovom prilikom da su Voices dan ranije objavili da Nick Barker (koji menja Davida Graya na bubnjevima) neće moći da nastupi i da će imati eksperimentalni set bez bubnjeva, to je bio isuviše veliki turn off za mene, bacio sam sluš par minuta i nije mi bilo zanimljivo, tako da smo ostali uskraćeni za jedan od iščekivanijih nastupa, jebiga. At the Gates sam propustio, energiju je trebalo štekati za ostatak programa, posebno sada kad je festival produžen na 5 dana umesto dosadašnja 4. Tako je prvo veče zatvoreno kako i dolikuje na BA, uz funeral doom. EVOKEN su bili dobri, koliko se sećam, mešaju mi se neki utisci, mnogo toga je prošlo kroz uši i mozak kasnije. Sećam se zagrobne atmosfera i izvanzemaljskog senzibiliteta. DAN DRUGI: Pocimao sam ljude da uhvatimo DARKEST HOUR koji na ovoj evropskoj turneji sviraju Deliver Us album, a taj je jedan od najboljih melodičnih metalcore albuma ikada za mene, i to svakako nije bila greška. Iscepali su svoje dok je rano popodnevno sunce pržilo a publika na BA obično napravi dobru žurku na bendovima ovog tipa. Tu sam prvi put ove godine zapazio čoveka koji je za mene simbol BA i koga viđam svaki put, gospodin dlakavi nije izneverio i sjajno je bilo ponovo ga gledati u mosh pitu. Hail kedlavi. Uhvatih i završnicu nastupa EVERGREEN TERRACE, taj bend mi je uvek bio bulja i dok sam više slušao metalcore, nisu bili loši ali brzo će u zaborav. HEATHEN je zato bio super iznenađenje, jedna od boljih thrash svirki u skorijoj memoriji, baš dobro, ludo brzo i sa dosta harizme ćelavog pevača koji je blistao od zadovoljstva što su tu i što sviraju za manijake iz raznih zemalja. LORNA SHORE jesu deathcore (doduše sa baš mnogo sympho začina) kojega nisam fan ali su brat bratu vodeće ime podžanra i zaista su dominantno odradili svoj nastup uz vrlo moguće najveću ludnicu u pitu na čitavom festivalu. Očekivao sam da simfo trake pojedu sve osim duple bas pedale međutim zvuk je bio jako fino balansiran, baš sam prijatno iznenađen. Mali fegeto-reptilčić za mikrofonom jest zajeban i uživo, kao i na snimcima. Nešto dosta drugačije usledilo je potom - BLOODBATH u svom jako dobrom izdanju. Videlo se odmah da je entuzijazam na nivou, pržili su opasno a i Nick Holmes je zvučao dosta dobro i utegnuto, dakle glavna bojazan je bila otklonjena. Hajlajt svakako pesme sa Nightmares made flesh albuma, sve pod konac i jedna lepa oldskul poslastica. Opet se vraćamo modernizaciji sa TESSERACT ali oni, iako nesporno dobro usvirani i naoštreni, jednostavno više nemaju tu auru benda na koga treba obratiti pažnju. Meni deluje da je njihovo udarno vreme prošlo i tako je sve i zvučalo, neinspirativno. Vola je obrisala parket ovom modern ekipom i nekako mi je sve posle njih bilo mlako u tom departmanu. Ne pomaže ni to što Tesseract već dugo nemaju neki značajan studijski iskorak i još uvek se šlepaju na Concealing fate slavu. ALCEST je prijao izmučenim ušima, lep zvuk i bend koji može lagano i van okvira metal festivala da ode. Dobra set lista i jedan od onih nastupa koji je toliko sladak da za čas prođe. Prijao je i organski zvuk bubnja nakon dosta cepača doboša. JINJER su imali dosta fanova, delom i zbog stanja u Ukrajini. Ja sam želeo samo da čujem da li Tatyana može da izvuče i uživo pevanje kao sa albuma i ne da može, nego to radi prilično rutinski. Odličan front(wo)man, mnoge mogu da uče od nje. Zavodljiva pojava koja dominira scenom. Momci za instrumentima jako dobri isto, ali žurilo se na malu Bastion scenu gde je nastupao IMPERIAL TRIUMPHANT. Gledali smo ih skoro u Beogradu, pa sve znate, manje više ista svirka sa istim foricama i ludim ponašanjem basiste Stevea Blanca. Ko ih je gledao prvi put mogao se proveseliti, meni su bili super, al postojala je ta mala skrama činjenice da sam ih gledao skoro pa je ta ubedljivost malo iščilela. Zato nekoliko godina nisam gledao VULTURE INDUSTRIES i hteo sam da podržim ovu hrabru ekipu jer njihove svirke baš i nisu etalon posećenosti, ne znam zašto jer je bend i dalje zategnut kao praćka, Bjornar sjajan frontmen i uvek je sa njima zabavno i uzbudljivo. Doduše, mogao bi uskoro neki novi album jer im se setlista dosta izlizala sa poslednja dva albuma koja čine 100% iste. A onda - pravac na Obscure binu i SIGH, bio sam skeptičan kako će to zvučati ali sve je bilo bajno, veoma atmosferičan i nekako oldskul nastup, brzina i oštrina uz neizbežnu trapavost tu i tamo ali to i daje njima šmeka. Mnogi su bili omađijani gospođom Kawashima, ali ja bome više brzim gitarskim solažama koje su se jako dobro uklapale u zvučnu podlogu. Kjut je bilo slikanje sa fanovima Miraia i gospođe sa sve njihovim klincima. DARK FUNERAL nije više nešto uzbudljiv bend studijski ali uživo su baš paklena mašina, kucanje strašno, možda jedan od boljih bubnjarskih performansa bar kad je brzina u pitanju. Heljarmadr brka je bio jeben, odradio je nastup u ton, stvarno su sila bili svi skupa. Program je zatvoren sa bendom u koji se kunem live - AMENRA ovoga puta na mejnu ali ništa manje impozantno nego na manjim binama. Navukao sam još jednog ortaka na njih - mission accomplished. Kao i prema očekivanjima, vrlo verovatno najbolji zvuk gitare na festivalu, jezivo. DAN TREĆI: Dok je Grob žurio na Onslaught, a izvestan deo drugara želeo da vidi BUTCHER BABIES, ja sam sa strane malo posmatrao ove pornićarke najgrđe kaste. Iako im je muzika kerov kurac, dosta dobra žurka uživo, ali kapiram da je ovde veći deo ljudi došao da malo vidi sisotres. Iskulirao sam malo čekajući PUPIL SLICER, ali su mi oni bili dosta manje interesantni nego studijski. Zastava u duginim bojama je prekrivala pojačalo dok se glomazna frontmenka (a možda je i non binary, pardon me) trudila da epileptičnim pokretima malo razdrma masu, međutim nije to bilo tako bombastično kako je trebalo biti. Ponovo na mejn a tamo su CATTLE DECAPITATION orali sve u 16, a Travis Ryan demonstrirao sav raspon svog manijakalnog vokala. Ne znam doduše ko ga je ubedio da peva one Paja patak klinove, neko to voli, meni je poprilično debilasto i ne paše mi ta komponenta. Opasan nastup sve u svemu, dugo će još oni ordinirati po modern DM elitnim krugovima. KATATONIA je bila super, akcenat set liste je bio na Great cold distance, a Jonas je bio vidno raspoložen (možda i pijan), ni traga onoj depresivnoj figuri iz poslednje školske klupe. Ipak, ni njegovo veselo izdanje nije pokvarilo jedinstvenu atmosferu kojom ovaj bend već decenijama odiše, Roger Ojersson je izneo lavovski deo posla kako na solo gitari tako i na pratećim vokalima. Može Kata uvek. Brz prebac na Obscure binu opet a tamo je CONJURER pokazao zašto su vrlo potentni, odličan, čvrst i robustan zvuk, sjajne pesme i posebno kucački sludge segmenti, jedan od “malih” bendova koji mogu biti veliki i to sa razlogom. Sjajan nastup koji je većina propustila jer je na mejnu cepao Asphyx. PARADISE LOST su bili ok (bila neka buva da će svirati isključivo pesme sa Draconian times ali ništa od toga), ali ja sam znao da ću njihov nastup ispratiti samo ovlaš jer sam se opet telepromptovao (prim. Babić, jebem li mu seme krvavo) na Obscure jerbo se BLOOD INCANTATION nije smeo propustiti. Ne samo da su zvučali zverski i opravdali epitet možda najuzbudljivijeg novijeg death metal benda na svetu trenutno, već su bacali i dobre fore tipa da smo svi ovde samo da prođe vreme do MF nastupa. Uhvatiti njih uživo ako već niste, jebanje matere svima redom. Dok smo hvatali pozciije za Kinga i družinu, na bini pored je AS I LAY DYING dobio priliku da prezentuje svoj zvuk kome je rok trajanja istekao još pre 15ak godina, meni je bilo fino jer sam imao drive down the memory lane dok mi je još ovaj bend značio nešto, u principu best of setlist tako da je bilo fino. Naravno, bilo je pošalica na steroidno deformisanu pojavu bivšeg robijaša i hrišćanina Tima Lambesisa, baš ga je preterao sa teretanom. Šta reći za MERCYFUL FATE? Neću da lažem da sam neki veliki heavy metal fan ili super poznavalac njihovog opusa, ali ako ste se bilo kada i kako očešali o metal morali biste ostati impresionirani nastupom matore gospode. Ne samo da je King kao iz pičke izvlačio svoje prepoznatljive visoke, nego su svi prangijali kao da sutra ne postoji, sve je bilo na nivou - muzika, teatrika, atmosfera. Ne viđa se ovo svaki dan i jasno je bilo ko je headliner ovde. Brzo smo se prebacili par desetina metara dalje da čujemo CRADLE OF FILTH kojima je dopao nezahvalan zadatak da sviraju posle MF, ali su dali sve od sebe. Dani i sad već dominantno češki ostatak benda je bio na visini zadatka, pa iako je popularno hejtovati Krejdl ovih dana, mislim da će brzo da odagnaju takve misli i da se vraćaju dobrom materijalu. Gitare malo tiše, al jebaga. Za kraj dana - funeral doom, ovog puta u izvedbi finskih mračnjaka SKEPTICISM, sprovod je počeo i završio se prema očekivanjima, crno od najcrnjeg crnog, sporo i bolno, ali introspektivno. DAN ČETVRTI: Ajmo dalje. Nakon ubitačnog četvrtka, za petak smo rešili da na tvrđavu dođemo (ne)opravdano kasnije. Dok smo pristizali BENIGHTED je raskivao svojim miksom grindcorea i tika taka death metala, ovaj bend ne pleni nekom originalnošću ali ko je propustio Aborted dobro dođe ovakva slična burgija. Malobrojna publika na Obscure bini je dočekala FRONTIERER, a ovi Škoti su se trudili da animiraju posetioce bacakajući se uz svoj mathcore sa elektronskim efektima. Ipak, utisak je da zvuče kao kad bi Dilindžeri odbacili 70% svog zvuka, to što ostaje je nedovoljno zanimljivo. Usled nekih permutacija rasporeda, na mejnu su lep pir napravili momci iz COMEBACK KID, mislim da sam već pisao više puta utisak u vezi njih, kod kuće ih ne bih nešto slušao ali uživo ubijaju i baš su fino potpalili publiku da isprati ovu hardcorepunk priču kao malo osveženje. Sasvim drugačiji sentiment od bro corea su odmah zatim isporučili SWALLOW THE SUN. Jako volim ovaj bend, super nastup i sve, ali jeste utisak koliko fali klavijaturista koji je nedavno izašao iz benda, više fali kao odličan prateći vokal. Za one koji su se pitali, jeste Mikko na 35 stepeni nastupio sa zimskom kapom. Dobar zvuk ima StS, baš punačak. Mali odmor se hvatao na brdu koje sam upražnjavao ređe nego inače, dok je SICK OF IT ALL bez bolesnog/povređenog Pete Kollera standardno drao svoje, ništa naročito zanimljivo al ni ne smeta. A onda jedno od prijatnijih iznenađenja. DECAPITATED su zvučali brutalno dobro, a Vogg je ukrao šou većini gitarista u ovih 5 dana. Nisam slušao novi album ali ću da ispravim tu grešku ubrzo. Ovo je bio nastup tek da overim malo (ko se još seća svirke iz Ciklona pre x godina), međutim baš su me oduvali salatom rifova, solaža i bubnjarskih egzibicija. Red je da se na festivalu ovog tipa čekira i neki nepoznati bend i ovo je bilo dobro veče za glavolome po malim binama. OTTONE PESANTE nastupaju u sastavu truba, trombon i bubanj i to zvuči jako lepo ali i više heavy nego što mislite. Trijumfalan nastup i obaveznu napomenu novopoznanicima poput mene da provere i njihov studijski rad pokvarila je jedino činjenica da sam nastup ipak prekinuo ne bih li slušao PANZERFAUST. Sad već dobro poznati Kanađani jebali su đecu, mnogo dobar zvuk i odlična atmosfera zaposela je impresioniranu publiku. Ovi na mala vrata ulaze u modernu black elitu i sa razlogom, jako zanimljiva svirka takođe. Blekersko veče je potrajalo uz avangardiste SLAGMAUR koji su jezivu kostimografiju poduprli veoma uzbudljivim muziciranjem, nije za svakog ali preporuka da se proba. Za finale pretposlednjeg dana ostao je MYSTICUM. Industrial black nije moja šolja čaja i bilo mi je jako dosadno, ali mora se priznati da je scenski nastup bio dobar, kao i mizantropska atmosfera kojom su nemilosrdno zasipali ono što je od nas ostalo. DAN PETI: Poslednji dan je počeo dobro. GOROD su moji favoriti sa prošlog Brutala, njihova tehnička tika taka ima i dosta melodije i fluidnosti pa dobro paše na prazan stomak, a i publika ih očito voli i dobro se zabavlja kad oni deru. Za njima su nastupili španski jazavci HAEMORRHAGE koji, uprkos hirurškim odelima i veštačkoj krvi, nisu uspeli da me privuku muzikom, dosta je to naivno i amaterski zvučalo, posebno posle Goroda. UNEARTH me je opet provozao kroz studentske dane, pošten nastup još jednog premium metalcore benda s početka milenijuma, dobre šutke uz dominaciju gospodina dlakavog razume se. SOEN je imao najtanje gitare na festivalu, pa je to malo oduzelo draži njihovom melanholičnom nastupu koji je inače bio sasvim ok. Imao bih zamerke na setlistu ali su oni ioanko ovu svirku iskoristili kao poziv publici da ih ubrzo posluša na celovečernjem nastupu u Pragu. VOIVOD sam uhvatio ovlaš jer nisam fan, mada se mora priznati da je to zvučalo odlično uz uvek raspoložene članove benda, svakako zvuk kao oni nema niko. Između Dool i INSOMNIUM izabrao sam potonje i sasvim moguće se zajebao jer melodični Finci uživo su goli prosek i ništa za nepropuštanje. Volim jako neke njihove albume ali uživo je to tanjušno. GAAHLS WYRD je bio dosta bezveze, jeste, ima nekih iskakanja iz blekerskih klišea ali nedovoljno da preterano pojača osrednju svirku koju sam skoro i zaboravio. Pobegli smo na LEPROUS koji je zvučao kao kuća (kao i uvek) ali em uz pesme sa poslednja dva albuma em uz Einarovo ponašanje poput dive. Shvatio sam da je Malina taj album koji smo čekali, kao i da verovatno lepuškasti norveški mladići jedu svoja muda sada jer im je ime benda kao da su neki grinderi a ne pretendenti na mejnstrim uspehe. ARCTURUS je prethodni put na Brutalu zvučao baš loše ali ovog puta su se iskupili za sve pare. Dok je kiša započeta tokom Gaahlovog nastupa nemilosrdno pojačavala svoj intenzitet, Vortex je sa kompanijom vodio u neke druge dimenzije gde nema takvih pojava kao što su mokre gaće, bol u donjim leđima ili hroničan umor. Izuzetan nastup i jedan od top momenata festivala za mene. Hajp je jak oko portugalaca GAEREA, ali uživo je to jedan sasvim dobar nastup, nešto između Mgle i recimo Panzerfausta, melodično ali zavodljivo (Uada kao najblatantniji predstavnik melo škole otkazala nastup). Više zakucavanja nego što sam očekivao, dobro zezanje po kiši. Ipak, bežalo se kroz blato opet na obscure da se uhvate malo AD NAUSEAM. Gitarista/vokal je priznao da je sjebao glas i rešili su da odsviraju svoj poslednji album u instrumentalnoj verziji. To je možda još više doprinelo efektu da samo gledaš gde svi ti prsti lete i šta se tu dešava. Jeben bend. Opet natrag na malu binu gde je AHAB dobro kasnio ali jednom kad su počeli da nas uvode u doom okean nije više ništa bilo važno. Predivan koncert, predivan bend, sve verzije doom zvuka su uspešno prezentovali, od mučnih funeral varijanti do progastijih razigravanja. Bližio se kraj ali ne pre nego što MAYHEM podere svoje, teško dosadi ovaj kombo Hellhammerovog čukanja i Atilinog teatralnog oponašanja mentalnog bolesnika u završnom stadijumu. Ostalo je za kraj da nas ORANSSI PAZUZU uvere da 60, 70 bendova kasnije oni jesu unikat. I bilo je unikatno, psihodelično i gotovo savršeno. Verujem da je na punom koncertnom nastupu to još luđe iskustvo. Na kraju, još jedno super festivalsko iskustvo lagano odlazi u arhivu. Dobro smo se zezali, cirkali, smejali se i growlovali, kupovali diskove i radovali se frikovima oko nas. Jedna avgustovska nedelja je svake godine zakucana u kalendaru i tako će i ostati.

https://www.metalsucks.net/2022/08/15/grim-reaper-singer-steve-grimmett-dead-at-62/

Kralj(ica..) i Bog

Underkuruz said: Играмо очајно, једина нада у дербију нам је комплекс који гробље има. 'Наш како, некима од нас је много битнија Звезда од квлтних бендова. кад ћеш више да сконташ да не навијам за Партизан и да волим кад Звезда побеђује, Победе Партизана желим само у ЕЛ и против хрватских клубова, у осталим такмичењима не. Uskoro ce Partizan,nadam se da ce ih pobediti,iako navijam za Zvezdu. Navijacki maloumnik.