Evo ja i danas, pred kraj godine, imam problem sa albumom nakon godinu dana preslušavanja. Ne znam kako to da opišem, ne sviđa mi se flow albuma, dosta ima nekog polu-praznog hoda, nekih nepara, nekih deonica koje su potpuno neupečatljive i kao da su tu samo da album što duže traje i da bude što kitnjastiji, ima previše pevanja, previše svega ali ne na tako dobar način kako inače volim. Baš nekako trying too hard album što je šteta jer su oni najbolji momenti stvarno izvanredni. To mi je ujedno razlika između prajm Opetha i svih ovih bendova na njihovom nasleđu, kod Opetha dobro pamtim sve što bi grobosi rekli, a ovde malo šta ostane urezano u sećanje već je samo neki pokazatelj kvaliteta i potencijala. Drugim rečima, ovaj album je bolji kao puki zbir zasebnih deonica nego kao celina, to mi smeta.