Provalio si me, pričam napamet.
Bilo je tridesetak Amera sa mnom u školi u Švedskoj, raznih uzrasta, pozadina, socijalnih klasa itd. Od razgovora sa svima njima, samo sam u tri-četiri slučaja imao utisak da pričam sa inteligentnim i iole obrazovanim bićem. Bilo je ljudi kojima sam morao da objašnjavam šta je Srbija, šta znači "imminent" (ej, ja objašnjavam nekom kome je engleski maternji šta znači "imminent"), neverovatno iskompleksiranih likova, ljudi koji nisu imali ni osnovne pojmove o svetskoj istoriji, a ponašanje je ono što me je najviše skandalizovalo. Bezmalo svi su se ponašali kao raspuštena banda, puštena sa lanca. Dođe u hol, sedne na kauč i ispruži noge celom dužinom sa sve patikama, pola ih je dolazilo u školu u šorcevima u kojima ja ni fizičko ne bih radio, ribe su bile više gole nego obučene makar bilo i 15 stepeni napolju, buka i haos gde god se pojave, večita opijanja, dotle je to išlo da ih je direktorka pred svečanu večeru okupila i počela da ih moli kao retarde: "Stvarno je bitno da večeras budete pristojni, nemojte se drati i praviti haos." MENE je bilo sramota kao nekoga ko nema veze sa njima što tako nešto mora da im priča. Naravno, nisu uspeli da se iskontrolišu, opet je bilo vrištanja, neprimereno gromoglasnog aplauza, vike, zviždanja... Jezivo. Videlo se iz aviona ko je bio Evropljanin, a ko jebeni Jenki. U očima im se vidi praznina, odsustvo bilo kakve misli, a kamoli inteligencije i znanja.
Tako da sam se i konačno uverio u sve ovo što sam prethodno napisao, uživo i iz prve ruke. Moroni. I to što je svaki deseti normalan ne znači da nisu nacija imbecila.
Izvinjavam se modu na off-topicu, sam me je isprovocirao