meni je fenomenalan!
prvo, moram reci da sam se plasio sa In TImes da su usli u neki comfort zone. Daleko od toga da je los album, ali nekako je sve sto cujes ocekivano, nisu previse hteli da eksperimentisu.
Ovaj album je druga prica. U svakom momentu je naravno jasno da slusas Enslaved, ali se nisu plasili da malo podrmaju pricu.
Najveci utisak ostavlja ovaj novi pevac/klavijaturista. Koliko god da je stari super i koliko god da je on bitan za Enslaved zvuk kakav jeste, vokal i klavijature su mi najmanje zanimljivi bili na proslom albumu.
Super mi je sto su toliko verovali u ovog novog lika da ga puste da se pokaze. Daleko od toga da je bomba od pevaca ili da radi nesto drasticno drugacije, ali je svakako mnogo manje jednolican od starog. I to odmah na prvoj pesmi pusta muda, mislim da stari pevac ne bi mogao ovaj Storm Son refren da ovako epski otpeva.
Svakako je mnogo bolji klavijturista sto se tice sviranja, cak ga i pustaju tu i tamo da solira. Ne mogu sad tacno da se setim koja je pesma, ali ima jednu sjajnu solazu na orguljama. Mislim da nikad nije bilo vise klavijtura i da nisu nikad vise bili u prvom planu.
Sto se tice pesama, Storm Sun predobra, onaj post rock 2005 intro mi bio malo cudan za pocetak albuma, ali sad mi bas dobar. Cela stvar lepo tece.
The River's Mouth i Axis of the Worlds su mi mozda naj "safe" pesme, lice najvise na pesme sa In TImes meni. Ali svakako jaki i upecatljivi riffovi.
Sacred Horse jedna od boljih. Ako sviraju ovu stvar uzivo bice mrtvih. Kraj je potpuno epic.
Feathers of Eolh pocetak zvuci kao da je dosta King Crimson inspired. Pevac se mozda najbolje pokazao u ovoj pesmi. U sporim delovima jako dobar melanholican trip. Melodicni delovi mi malo lice na Katatoniju.
Hiindsiight je mozda moj skriveni favorit. Pesma od realno dva riffa. Prvi jako lep i melodican prog rock, drugi ubitacan doom. Ti delovi idu nekoliko puta neizmenicno i onda kraj pesme je potpuno neocekivan. Prvo sto udje predivan saksofon uz prog deo, onda malo white noise wall of sound i posle tog outro koji je toliko predivan i prostran da me na momente podseca na neke najlepse momente iz Infinity/Terria ere Devina Townsenda, narocito kad vokal udje.
Djupet krece kao klasicna Enslaved stvar i onda na kraju udje u neku doom nabadacinu za sve pare.
Nisam odmah prepoznao ovu Royksopp obradu na kraju, jer nisam fan tog benda, ali jasno mi je bilo da mi je melodija jako poznata. Prvo sam mislio da Enslaved pokusava neku svoju Paradise Lost tripuje Depeche Mode pesmu da napravi. Skroz dobar obrada, odlican kraj albuma.
Jedino sto mi malo smetalo na pocetku je sto mi delovalo kao da se nisu nesto mnogo cimali oko tranzicija izmedju riffova. Mozda su tako namerno sklapali pesme da bih te svaki novi riff razbudio, sta znam. Ali nakon 10 slusanja sve mi manje smeta sto mi vise pesme ulaze u uvo.
Brukica album sve u svemu, voleo bih opet da ih gledam uzivo.