Leaderboard

'89 evropski press

slusati sve do reloada non stop, ne rizikovati sa novijim albumima od tog

Bilo bi dobro koji Hrvat da nam igra, da mozemo nekad i u Zagrebu biti domacini. Hezonja je dobar, od Andjusica bolji, malo pobeliti ekipu sledece godine, dolazi Milutinov svakako, kojeg Litvanca dovesti recimo ... svakako ce se svako otimati da dodje u Partizan, uz simbolicnu stipendiju...mozemo birati, ne treba nam astronomski budzet poput tkzczbgddivaivololaribarreflexfmpssupancabbzadnjapostazeleznik

Albumčina, i dan danas.

dosta ti je

Otišli i albumi Ghost-a. Uskoro nova UG ponuda.

ipak prodaj da te ne bije maler

https://youtu.be/F0dpDieajVg?t=296

Inače sam hteo malo da se vratim starijem Faraonu ove godine, pre svega da ponovo dam šansu "The Longest Night" i "Be Gone", koji su mi nešto ostali u mlakom sećanju, a onda se ovo desilo sa Timom pa mi dalo dodatni razlog da opičim po diskografiji(ci). Tako da mi je trenutno neka rang listica albuma: 1. Bury the Light 2.The Powers That Be 3. After the Fire 4. Be Gone 5. The Longest Night BG i TGL su objektivno bolji nego AtF, ali AtF ima tu prednost što mi puca na nostalgiju i vraća me kroz vreme, ne mogu i dalje da se ne naježim kad krene ona intro melodija na naslovnoj. Sad da prvi put čujem album mislim da bi mi uglavnom išlo na ganglije koliko sve liči na (ubrzane) Mejdene. Već od drugog albuma više pronalaze svoj zvuk. S obzirom na kvalitet zadnja dva rada, više bih voleo mislim da ekipa izbaci nešto novo nekad u budućnosti. Nije kao da je neka Metal Church priča gde em umro vokal em su radili sranje albume. Ovi su em držali kvalitet, em još postajali bolji sa vremenom. Samo nemam pojam čiji bih vokal voleo da čujem preko svega toga. I tako

give me detergent, give me kale, give me that which is on sale

U iščekivanju da stigne novi EP...

slazem se ja da cult of luna nista novo ne radi, ali se meni svidja njihov pristup. mnogo je pedantno i lepo spakovano i to daje na tezini. uvek dosta razmisle o konceptu i trude se oko toga vise od mnogih. struktura je predvidljiva kod njih uvek ali im je sve naslagano do perfekcije. vise volim da slusam CoL i da znam da ce za 8 kruga da padne grmljevina nego da slusam Isis kako bubnjar i basista cekaju da ovi ostali ispritiskaju sve svoje pedale. svakako volim bar 3 Neurosis albuma i Oceanic vise od svih CoL albuma, ali od CoL mogu sve albume da slusam dok me od Isisa nista ne zanima posle Panopticona (najvise jer je Aaron u top 5 najgorih pevaca koji misle da znaju da pevaju ikad) i Neurosis od A Sun...me nista nije raznelo. mada u to isto ulazi cinjenica da su Isis i Neurosis toliko cesto izdavali albume da ne stignes da se uzelis benda, dok CoL nema taj problem. I to sto imaju dva bubnjara i tri gitare kad sam ih ja gledao u odlicnom klubu (A38) i odlicnom festivalu (Brutal Assault) svakako ima pravu i konkretnu svrhu jer stvarno glasnoca i napetost se dosta poveca kad svi sviraju punom snagom. nije samo zato sto im se moze. meni oni zvuce kao neka masinerija ili kineska vojska gde svi disu kao jedno bez da palamude mnogo. nije tu nista rocket science niti mnogo originalno ali su krajnje ubedljivi i uvek stizu do svojih muzickih ciljeva.