Supervillain Outcast isto nije black metal, ali album zvuči kao da su kokain uzimali umesto doručka, ručka i večere dok su ga pravili, pa je to nadoknađeno. A ovaj je kao da ga je pravio neko ko sedi s flašom piva ispred TV-a po ceo dan, omatorelo se, šta li je...
U principu, baš me briga, ništa lakše nego da precrtam neki bend.
Nas dvojica sve kontra u poslednje vreme. Šta se meni sviđa, tebi ne (Lifvsleda, zadnji Misþyrming) i obrnuto (DHG, DsO).
Zanimljivo je kako ljudi za ovakvu muziku uvek pričaju kako je progresivna, avangardna, šta-ti-ja-znam, a ustvari ovde ničeg nema što nije milion puta odsvirano.