I po ko zna koji put preživljavam istu traumu.
– Brate, izašla nova Metalika! Kakav zvuk, svirka, stara škola, bla-bla-bla...
– Jeste li vi slušali išta od metala posle Crnog albuma? (retorički)
– Ma sve je to kurac! Nema tu svirke, energije. Samo urlaju, krešte, siluju instrumente. Sve sami sektaši, satanisti, truju omladinu.
Nažalost, ove reči stižu od tzv. stare garde metalaca.
Ni moja pokojna baba nije imala ovoliko predrasuda. Sad stvarno odustajem od njih, dosta je bilo.
Sad but true.
Album tek dolazi na red za slušanje, ali sudeći po singlovima, ni blizu statusa ikona metala. Usiljeno, u najmanju ruku.