Leaderboard

Paradise Lost - Draconian Times

buraz imam ja gomilu Nocturne-a viška, daću ti džabe samo da se organizujemo 😄

Korn - Untouchables

Dokle smo dosli da Zen nedostaje Kuku 🤣🤣🤣 Pomaze bog Sta radite svi, raspali i matori Ko i ja 🤣

Nema potrebe za intimom, iako sam planirao odvojiti svoj personalni život od benda, svi koji su pisali recenziju su koristili moje ime i prezime bez ikakvoga ustručavanja. No, idemo o tome. Ako nekoga zanima, evo malo poduži post o samoizdavaštvu, bendu, novcima itd. Krenuvši da smo napravili album na kojem smo planirali zaraditi nula dolara, u oko 3 mj. smo prodali preko 3000 $. 3000 $ nije mala stvar, znam kako je nama bilo kad smo tek počinjali prije 15ak godina i znam da bi mnogim bendovima ta lova dobrodošla, pa čisto da malo obrazložim kako je potencijalno do tog došlo. Pošto je meni pozadina u marketingu i tome svemu, malo bih razložio razmišljanja o pozitivnim i negativnim stranama ovoga svega, kao i o izdavaštvu i albumima. Prije nego počnem detaljizirati o štivu, moram samo reći da imam iskustva s marketingom, kao i to da imam izdavačku kuću koja ima distribuciju posvuda na planeti (EU, Azija, Afrika, Australija, Amerika). Iako je u pitanju druga branša i drugi stil muzike, princip je otprilike isti ili donekle sličan. Zapravo, ovaj album je i rađen baš iz toga razloga jer sve do sad što sam radio s muzikom je bilo vezano za novce i ovo je prvo nešto što, nakon ko zna koliko godina, da sam stvarao baš sebi za dušu, bez rokova i bez ikakvoga uplitanja materijalnog. Napisavši to, kad je krenula prodaja, počeo sam to sve voditi kao što vodimo svoju firmu koristeći alate koje bih koristio za svoju izdavačku kuću. To nije potrebno da se radi, no u ovome sam preko decenije pa mi to sve olakšava put, a i dolazim do potrebnih informacija. Isto tako, ovaj album nema veze s tom firmom, nije korištena mreža distributera iz te firme niti je na bilo koji način povezan s njom, čisto da i to napišem. Ovo gore je navedeno čisto da znate da nisam tudum po tome pitanju. Elem, da ne idem u krajnosti. Moja zapažanja kako je do toga došlo: - TEMATIKA Baš sam nedavno slušao Centurion bend za kojeg nikad prije nisam čuo. Traka se zvala "Janjičar." Iako nisam neki veliki fan heavy metala i tih vriskova i toga svega, prva misao što mi je pala na pamet je bila: "Jebem ti, treba o ovome napraviti album." Mislim da sa tematikom našeg prvog albuma su ljudi, koji možda prije nikad nisu niti slušali black metal (mada bih radije rekao ekstremniju muziku jer mi nismo samo black metal band) ili ih nije niti zanimao bend, dali priliku i poslušali nas. Tematika kao takva je jako malo iskorištena lirički na ovim prostorima - što je meni JAKO ČUDNO - i mislim da je ljudima "leglo" da je napokon nekakav bend napravio konceptualni album o tome i to - DOBAR ALBUM Kako bi Englezi rekli: "Ne valja trubiti si svoju trubu", no mislim da smo napravili stvarno dobar album. Tematika kao tematika je samo mali komad mašinerije, da je album bio sranje - ne bismo mi prodali apsolutno ništa. Sama ta priča o živim instrumentima, način na koji je napisan i sve to je doprinijelo njegovom identitetu. Naravno, mišljenja su kao guzica i svako ima jedno, no u globalu mogu to reći. - ETNO ELEMENTI Nekako sam se i držao po strani koliko sam zapravo želio koristiti etno elemenata na ovom albumu, no mislim da je to bio jedan od ključnih razloga prodaje istoga, pogotovo što se tiče stranaca. S ovim albumom, iako ima upliva tih kultnih bendova, usudio bih se reći da smo stavili karte na stol: "Mi smo balkanski bend, dolazimo s Balkana i ovako zvučimo." Domaćim ljudima je super kad čuju staru neku narodnu (dobili smo jako puno poruka i emailova od ljudi i čuđenja otkud smo tu baš iskoristili), a strancima je taj sam zvuk egzotičan i privlačan. To sam shvatio još u svom prvobitnom poslu da im je taj naš etno prizvuk jako privlačan i prijazan uhu. Od stranaca dobijamo poruke non stop o zvuku trube i takvim melodijama, a truba je korištena zapravo samo u 2 trake na albumu. - VIZUALNI IDENTITET S ciljem je rađeno da svaki singl mora biti popraćen vizualno kako treba i spada. Možda je to samo mali komadić svega, no rekao bih da svaki komadić je bitan i dodaje određenu boju kompletnom muralu. - RECENZIJE Jako puno CDa smo slali svima živima koji su se odazvali na naš email voljni da odrade recenziju. Nismo nikako uticali na finalni proizvod niti se i jedan dolar dao da bi se ta ista recenzija digla. Samim tim što niti jedna nije ispod 8 - i to je nagnalo neke ljude koji čitaju taj portal da nas poslušaju. Imam kompletno razrađenu analitiku i SEO da vidim od kuda mi koja "mušterija" dolazi na website, koliko ostaju, koja je traka najviše slušana itd. Sve mi je to bitno za buduće retargetiranje potencijalnih slušalaca. - JAKI YOUTUBE KANALI ...koji su uploadali album. Ponajviše BMP, no sad će i ostali dignuti ga. U startu je odmah više ljudi čulo za nas i pitalo da se otvori bandcamp na kojem se može kupiti album. Jedan od ključnih faktora u početku ciklusa prodaje albuma. - PRODUKCIJA Eto teme koja donosi sranja. Mislim da je produkcija albuma bitna, a to ne pišem samo zato jer dolazim iz mainstream svijeta. Prije nego sam počeo raditi biznis s kojim se prvobitno bavim, imao sam trenutak u životu u kojem sam morao odlučiti da li želim da mi to bude hobi (i zadržim ljubav prema muzici) ili želim da mi to bude posao (i potencijalno narušim tu ljubav). Ako želiš da ti to bude posao, onda ti je cilj maksimizirati sve svoje moguće vrline i kriterije dignuti na što veći nivo kako bi mogao doći do što više ljudi koji bi te slušali. Hobi je hobi - izdaješ albume koje ti želiš i to radiš jer to voliš i nije ti bitno od toga stvarati za život. I u jednom i u drugom slučaju ćeš imati fanove koji će te podržati, razlika je samo u kojoj količini će tih fanova biti. Stoga, produkcija albuma je bitna da se zapravo sve čuje i "osjeti", a da je to i dalje metal i ima tu žestinu. To smo sve mogli napraviti jer... - VLASNIK STUDIJA Pola godine produkcijski raditi na albumu je suludo što se tiče Balkana jer ne znam niti jedan studio da bi to radio (a da te ne bi odrali), no vlasnik sam studija i mogao sam si uzeti koliko god je vremena potrebno. Treba mi solo violončelo - dođi u studio kod mene odsvirati. Dodatni ženski vokali - dođi kod mene u studio. Treba mi 30 ljudi za hor, znam ih i mogu ih platiti i snimiti. Mogao sam dosnimavati, nasnimavati, presnimavati koliko god me bila volja. Ne samo to, već imam i gomilu ljudi s kojima sam prije surađivao koji su mi nasnimili u svojim kućnim studijima što god mi je trebalo. Znam da sam po tom pitanju blagoslovljen i da 99 % bendova to nema niti si može priuštiti, no tehnologija je toliko napredovala danas da doslovce nasnimiti kvalitetno možeš 80-90 % u svojoj sobi. Miks i mastering je druga priča, no nasnimiti "in the box" može svako od nas, postoji o tome 2356532 tutorijala na internetu. Baš sam se nedavno čuo sa ljudima koji miksaju metal albume (dosta veća imena), miks se plaća 5000-10000 eura po albumu. Doslovce kod nas se mora dignuti kredit za to, a niko normalan neće to uraditi (mada znam bendove koji su to zapravo i napravili) jer nema šanse da će ikad te novce moći vratiti nazad. Ponavljam, znam da sam po tome blagoslovljen. NEGATIVNE STVARI: - CD Otprilike za 100 komada digipack sa 4 stranice (8 strana) je 500injak eura. Što je ok, imaš svoj CD i nemaš izdavačku kuću koja polaže prava na tvoj master. Problem je što smo mi napravili prvi batch tih CDa i poslali ljudima, kao i za recenzije da bi onda opet ljudi krenuli naručivati i morao se napraviti novi batch. Pošto je Uskrs i prije toga je bilo još praznika, to se sve odužilo i ljudi postaju nestrpljivi, a ti si na milost i nemilost tih CDa koji ne dolaze. Druga stvar, jako puno se CDa vrati nazad (pogotovo iz Srbije iz nekog razloga). Ti opet taj CD moraš poslati jer je ta osoba to platila. Po svakom slanju ti izađe 5.5 eura poštarina. Nije puno bilo takvih slučaja, no dovoljno da ih se zapiše. Ima to svoje prednosti i svoje mane. - VOĐENJE ...a pod tim mislim vođenje svega: inventure CDa, komunikacija s fanovima, održavanje socijalnih stranica... Znam da se to nekim ljudima ne da i u potpunosti ih kontam. Meni to nije problem, volim imati taj nekakav malo prisniji odnos s ljudima. To su mi zapravo jedine negativne strane svega... zasad. KAKO MOJ BEND MOZE DOĆI DO TOGA? Ovo je zapravo razlog zašto sam krenuo pisati ovo sve. Jako, jako, JAKO puno kvalitetnih bendova ima na Balkanu koji razvaljuju koliko dobro zvuče i sviraju, no ne znaju biznis stranu svega. A nažalost, živimo u vremenu u kojem je bitnije biti bolji biznismen nego muzičar. Ovo dole što ću napisati može nekim ljudima biti jasno, a nekima totalna nepoznanica. Ono što je fascinantno je da je većini ljudi s kojima sam pričao, a da su s našeg prostora - nepoznanica. - POZNAVANJE MATERIJE I MARKETINGA U biti, nisam nešto puno vremena se posvetio tome, no zbog godina iskustva sam u par dana plasirao album za kojeg bi mi prije trebali mjeseci, a i pitanje je jel bi to dobro uradio. Postavljen mi je YOUTUBE ID za sve trake (zarada preko youtube - dugacka tema za pisati, a već je ogroman post), za streaming sam samo okačio i nisam ga ni dotaknuo jer nekako mislim da nema tu nešto previše ljudi za slušanje pa se nisam fokusirao na to, kompletna metadata mi je sredjena i album je prijavljen u američki BMI za zaradu tantijema. Kažem, nisam nešto previše gurao album, no sve je odradeno dosta taktički. Sad smo izdali novu traku koja koristi staru kozacku melodiju na Ukrajinskom, bend 1914 nas je odmah objavio na Facebook I na instagramu i tu smo dobili 400 novih ljudi koji su nas zapratili. Pošto smo CD makli za kupnju, od toga je prodano u 2 dana 100 dolara digitalnog albuma. Ne želim reći da je to planski odrađeno...ali planski je odrađeno 🙂 Sad će krenuti dosta velika youtube kampanja u kojoj sam po prvi put uložio novce. Plan je da na utrošenih 500 eura se vrati minimum duplo. Još bi i više moglo se zaraditi, no mi smo bend koji nema tekstove na engleskom i po tom pitanju nam je smanjeno tržište. No ne želim da mi ovo bude glavni posao, više mi je zabavno raditi i vidjeti dokle mogu događati ovo sve bez ulaganja suludih novaca. - VLASNIK SVEGA - NAJVEĆA PREDNOST Od početka sam rekao da ovaj album neće izaći niti za jednog izdavača. Ja kao vlasnik izdavačke kuće vam govorim da je to najveća glupost koju možete napraviti - potpisati za nekoga čisto da potpišete ili zato jer ćete dobiti 100injak CDa. U 500 eura uloženih možete zaraditi oko 1500-2000 eura, zavisno od koliko košta i koja veličina fanova ga kupuje. Uz toliko youtube kanala koji svi imaju email adrese i koje možete kontaktirati i dati im album za upload, ne doći do tog broja ljudi (a da zvučite makar pristojno) je meni nešto što bi me stvarno natjeralo da se češkam po glavi. Koristimo čistu matematiku. Da bi došao do 2000 eura prodanih, moraš naći 100 ljudi kojima ćeš prodati CD. Naš album na jednom youtube kanalu ima skoro 45.000 pregleda. Mi smo odavno prešli tu brojku. Da sam ranije počeo koristiti marketing, siguran sam da bih bez problema došao do 5000 dolara prodanih CDa i downloada. Problem je gore naveden što se tiče tih CDa. Ono što mi je stvarni drago je da metal zajednica i fanovi benda su jedni od najzagrizenijih fanova koje sam vidio. Količina emailova, slika, poruka koje smo dobili je strašno velika. Ta ljubav koju oni imaju kad zavole bend je strašna. Mi smo ne znam koliko besplatnih CDova poslali ljudima koji nisu u mogućnosti kupiti CD I oni sami su nam poslali ko zna koliko članova jer im to znači da jedan bend uradi takvo nešto. I meni bi isto značilo da sam u njihovoj koži. - PLASMAN NA TV Eto totalna nepoznanice kod nas. Začudili biste se koliko briefova znaju izdavači dobivati za potražnju nekog heavy metal benda ili metal benda za seriju, tv show ili nekakav film. Moj bend u to ne može ući jer je previše ekstreman i nemamo liriku na Engleskom jeziku. No dosta bendova na Balkanu ima i može to iskoristiti. Iako nisu možda izdani, velika je razlika između izdavača i publishera. Ti i dalje možeš biti vlasnik master prava, a koristiti publishera da te zastupa baš iz tog razloga za plasiranje na tv. Količina ljudi koji dodju slušati bend na streaming i youtube je nenormalna nakon što im traka završi u nekoj seriji ili nečemu. Definitivno nešto što bi domaći bendovi trebali istražiti. Eto, dugačka tema. Definitivno bi bila duža, ali ne želim udaviti ljude. Cilj mi je otvoriti fejsbuk grupu za bendove pa možemo detaljnije o tome. Ne znam koliko bi se to isplatilo. No, nadam se da će ovo nekome makar malo pomoći.

Ne znam jel imamo negde psychedelic temu, a ne zalazi mi se u Hard Rock podforum pa ajde ovde da bacim preporuku za Rosalie Cunningham (a i saznao za nju preko Prog zina, tako da ko sam ja da protivrečim). Dva albuma za sada, pre toga Purson koji još nisam obrtao valjano ali u sličnom maniru mi deluje, proggy psyche heavy rock, svašta ponešto, dobri lirici, jako mi prija glas isto. I još draže, uživo to zvuči fenomenalno, bend dana na Prognosis festu juče, baš dobru ekipicu neku ima, ima baš feeling benda nego isključivo solo akta.

S obzirom da je novi Misthyrming razočaranje godine, vreme je da se svedu računi: 10) Lahbryce - Sum of R S obzirom da projekat sadrži Waste of Space Orchestra članove, bilo je jasno od početka da će ovo biti poslastica za ljubitelje mrke finske psihodelije a la Oranssi Pazuzu i Dark Buddha Rising. Naravno, zvuk je nešto eksperimentalniji od toga (ako se taj izraz uopšte može koristiti za ovaj žanr), ali ima dovoljno mesa za fanatike. Svakako jedno od otkrića godine. 9) Darvaza - Ascending Into Perdition Mnogo se očekivalo od Darvaza debija, i može se reći da su očekivanja generalno ispunjena. Bend se čvrsto drži zvuka utabanog sa prva tri EP-ja, te u tom smislu nema nekog suštinskog iskoraka koji je možda mogao da krasi prvi LP, ali lepo je konačno imati dugosvirajuće Darvaza izdanje. 😎 Sigh - Shiki Nikad nisam pridavao previše značaja ovim japanskim manijacima jer mi nisu bili dovoljno koherentni i prijemčivi, pa možda upravo sa tog stanovišta ima smisla reći da je ovo najkonkretnije i najbolje Sigh izdanje do sada. Jedan od retkih albuma u koji sam na prvo slušanje ušao sa nula očekivanja, a izašao oduševljen. 7) Mortuus - Diablerie Čekalo se skoro deceniju na novi album nositelja baklje švedskog mid-tempo black metala. Iako se ne može reći da tek četiri pesme opravdavaju toliko čekanje, u pitanju je svakako dostojan naslednik odličnog "Grape of the Vine". Relativno jednostavne i repetitivne kompozicije su napakovane turobnom atmosferom, tako da definitivno nije u pitanju album za svaki dan. 6) Acherontas - Malocchio Još jedan projekat koji je (bar meni) uvek bio istaknuti član B lige black metala konačno je napravio iskorak ka zaista odličnom albumu, te ima smisla što su rešili da istom prilikom raskrste sa latinicom i u logou benda. Kao što dolikuje Grcima, ima tu dosta heavy uticaja i melodije, ali vizija je (konačno) kristalno jasna i sročena kako treba. 5) Hadopelagyal - Nereidean Seismic End Ovim izdanjem su Hadopelagyal definitivno iskoračili iz svojih underground war metal korena i nastavili tragom fantastičnog splita sa Thorybosom, gde su bili apsolutno dominantna polovina. Zvuči komično nazvati ovaj zvuk progresivnim war metalom, ali on to suštinski jeste. Retko koji bend može da iznese bestijalnu pesmu od 5+ minuta, a da ona ima smisla. Hadopelagyal su to uradili čak 6 puta na ovom albumu. Sasvim sigurno underground izdanje godine. 4) Acausal Intrusion - Seeping Evocation Postoje dve stvari prema kojima sam generalno skeptičan kad je ekstremni metal u pitanju: bendovi čiji članovi učestvuju u milion projekata, kao i bendovi koji svoje kompozicije previše zasnivaju na haotičnosti (npr. Ulcerate). Acausal Intrusion nekako uspeva da prevaziđe obe prepreke apsolutno kolosalnim izdanjem. Prosto je neverovatno da bend koji se sastoji od praktično dva anonimusa može ovoliko da izdominira u polju eksperimentalnog tehničkog death metala, ne samo na polju kompozicije, već i na polju atmosfere. 3) Watain - The Agony and Ecstasy of Watain Sve sam očekivao u 2022., ali ne da Watain posle 15 godina mediokritetnih izdanja izbaci ovako dobar album. Ne znam da li je COVID odmor od neprestanih turneja doprineo većem fokusu, ali ovo je esencija komercijalnog, melodičnog švedskog black metala koji ih je svojevremeno i učinio popularnim. I dalje ne može da stane rame uz rame sa prva dva kultna izdanja, ali je svejedno album koji sam izvrteo daleko više puta od očekivanog. 2) Doldrum - The Knocking Amerikanci imaju taj fazon da u moru očajnog metala jednom u deceniji izbace fantastično izdanje, i ovo je upravo takva situacija. Teško je objasniti zvuk ovog benda, ali recimo da kombinuju najbolje od eksperimentalne norveške scene iz druge polovine devedesetih i klasičnog američkog groove metala. Posle skoro 30 godina se prvi put osećam kao da je neko izdanje uspešno popunilo prazninu koja je ostala iza Ved Buens Ende. 1) Deathspell Omega - The Long Defeat Ono što se za mnoge ispostavilo kao crna ovca 2022. je meni bez premca album godine. Distilat melodično-emotivne strane benda koja je prvi put zasijala na Paracletusu, ovo je album kojim Deathspell Omega preti još od kultnog intervjua iz 2004. - odmak od disonantnog black metala bez gubitka esencije i pokazatelj da je bend neprikosnoveno kompetentan i kada njegov zvuk ne počiva na haotičnosti. Što se mene tiče, ko ne razume ovaj album, ne razume ni suštinu Deathspell Omege. Vrlo sam zainteresovan da vidim kojim putem će krenuti od ove nestabilne i rizične tačke. Honorable mentions su dva EP-ja koja su mi ozbiljno pomerila dupe, ali ipak ne mogu da se porede sa dugosvirajućim izdanjima: Qrixkuor - Zoetrope Iako EP sa jednom jedinom pesmom od 20+ minuta, najambicioznije i najbolje izdanje benda do sada. Ima tu raznih začina preko death metal baze, od heavy do sympho momenata, ali jedinstveni zvuk Qrixkuora nikad nije bio bolje izveden. Što se mene tiče, mogu dve ovakve pesme da stave na sledeći LP, biće sasvim dosta. Destruction Ritual - Destruction Ritual Novi projekat relativno anonimnih članova sa relativno poznatim MkM-om na vokalima, u pitanju je klasično i neposredno francusko jebanje Isusove matere u najboljoj Antaeus tradiciji (iako sa nešto manjom dozom agresije). Sjajan cover doprinosi utisku, dok od istog oduzima nepotrebno naporan outro. Sve u svemu, nadajmo se da će projekat imati više uspeha od ostalih MkM-ovih kolaboracija i da neće ostati na ovom demo/EP izdanju (kao nesrećni Martröð).