Leaderboard

Nastavak preživljavanja na tvrđavi DAN III Još jedan početak dana uz najtanje na meniju što u suštini i nije tako loše uz danske kuještine KONVENT. U suštini svirka i nije tako loša da nije pevačice koja zvuči kao da želi da na jedan vrlo monoton način istera najveće govno iz sebe ikad. Trebale su devojke da prošetaju to veče na Octagon da vide kako se ta svirka radi. Onda ekipa odlazi na Archspire a ja čekam na Obscure jedan od najželjenijih nastupa te godine. U suštini ovde jebem sve onom ko je pomeriuo SACRAMENTUM u dva popodne jer su trebali da zatvore festival što im daleko bolje stoji, ali eto svirao se Far Away From The Sun na Suncu. Zamerka i što su dobili kratak termin pa nisu stigli da odsviraju ceo album kako je bilo planirano što me u srce pogodilo. Svirka kao svirka, jebanje keve, ispoštovan jedan mega kult 90ih za koji se u snu nisam nadao da ću videti. Hteo sam da overim Knocked Loose ali nagledao sam se hardkora prethodni dan pa sam ostao na LLNN i nisam zažalio, po principu kad nema devojke dobra je i baba zamenio sam si propuštanje CoL ovim prljavim nabadačima. Nema tu mašte i širine kao kod navedenih teškaša, samo tuča u glavu. Idemo dalje u nadumastičniji dan festivala uz SATURNUS, meni ipak daleko bolji u NS jer klub i noć ali ovde kao plus sam čuo dve s novog i uhvaćena je ta njihova magija, uz presmešan već navedeni početak. Uspevam da overim i poslednje 3 NILE pesme, u suštini volim poslednji album ali fali Dallas lajv jebiga. Sledeći nastup u rangu sa Enslaved za mene, premijerno gledanje BORKNAGAR i isto sva očekivanja ispunjena, s moje pozicije napred se čulo sve, plus shout out za dve sa Quintessence, plus što sam i ja bio u fanovskoj ekipi smešten. Lepo onoliko koliko se očekuje od ovog benda. Navedeni WIEGEDOOD mi je nešto bio suh na kućna slušanja, ali uživo razaranje, tri besna tipa koji rove po mozgu nemilice - još grđe je bilo što nema basa pa samo zuji po mozgu, nekako kako zamišljam da zvučim posle gigantske smene na poslu. Svako poštovanje za nastup svakako. Onda rešavam da predahnem na brdu za važnija imena uz ZEAL AND ARDOR i taman da proverim u čemu je hajp. Masa ljudi, odličan zvuk, posle dve pesme mi sve isto. Baš nekako meme metal. Zatim sledi možda i najbolji zvuk festivala što je stvarno feat kad Mešuga svira. OBITUARY su se namunjili doista zverski, kao planinčina zvuče, predstavljanje novog albuma uglavnom ali palo je tu pokoji stari kult da ugreje srce. Još jedan nastup za kapodol. Overio sam početak PERTRUBATOR koji ide u fijoku s Karpenterom što se mene tiče, jer sledi nešto daleko skuplje, silazak u kriptu za poslednji SOLOTHUS nastup ikad jer se bend raspao odmah posle. I za kraj jebaše kevu, death doom visoke klase uz grozomornog frontmena, sve kako treba da bude. Mislim da su mogli još da daju, pritom i Hooded Menace prestao da svira uživo, ali eto. Onda najveći WTF festivala jer otakazani Overkill na mejnu menjaju SDI koji vrv nikad nisu videli toliko ljudi u životu a na Obskjuru pred buljukom mase svira češki ponos CULT OF FIRE. Scenografija zajebala i Watain, dvojica braće sede u turskom sedu na kobrama ogromnim zlatnim i sviraju gitare, vatre dvorci pizde materine, zaista impozantno i spektakularno što nažalost zna malo i s muzike da skrene pažnju ali nije ni tu falilo. Po svakoj logoco ova dva benda su trebali da zamene mesta nastupanja. Nisam gledao GORGOROTH eonima pa mi nije smetala ista setlista ni ništa, ali odmah s početka ogroman wtf, Infernusa na gitari nema a posle se saznaje da ga je neki u Norveškoj smestio u bolnicu. Sve u svemu krnjav bend svira prilično rudimentarno best of setlistu, respekt što nisu otkazali nastup svakako... ... ali opet u gluvo doba stiže potvrda smene generacija na BM sceni gde MISKURCING sviraju jedan od nastupa festivala. Posednuta ekipa piči iz sve snage, props što su probili termin za 15 min, pevač pokazao nekom iz organizacije srednjak i nastavili da kolju bez pauze. Koliko god da je Gorgotroth trenutno veće i značajnije ime, ovi su toliko i bili bolji na terenu. DAN IV Poslednji dan meni uvek nekako bude najlepši jer te uhvati euforija i tuga istovremeno zbog kraja pa se razletiš na sto strana ali ovde je raspored zaista bio smrt. No krenimo redom... Prvi put fantazija početak dana i lestvica visoko uz CALIGULA'S HORSE koji kreću najtopliji dan uz vrhunsku svirku, zanimljiv izbor svakako 15ominutna Graves za kraj no ipak bih voleo u ovoj postavci da su dva hita opalili. No svakako nastup kome sam se dosta radovao i ispunio mi je iščekivanja. Onda još jedan nastup iz hajp je opravdan fijoke. Ekšli meni je baš odgovaroa termin u 2 popodne za GATECREEPER jer je nastup bio vreo kao temperatura napolju. HM2 napanjen na maks, ekipa u preiskusnim majicama predvođena frontmenom pacovom melje li melje. Onda večita druga liga melodeatha i Insomnium za uboge OMNIUM GATHERUM daje svoju korektnu predstavu, no šta mislim albumski i lajv je isto, okej dok se čeka šta bolje. MAYBESHEWILLSLEEPS što reče Havočka okej što sam bio nisam morao da budem, lepše mi lega na albumu kad kuliram nego u ovom gorućem hajpu. Onda sam prošetao da ispoštujem malo moldavske INFECTED RAIN, žena na vokalu jes harizmatična i masa se drmala kao i uvek ali daleko od mog đira. Vidim da su za ANAAL NATHRAKH kontraverzna mišljenja, definitivno se lajv oni toliko ne srede kao uživo, imaju taj neki punky ne dajem jeb pristup svirci ali meni je bilo zabavno to rovarenje po mozgu popodne uz zlatno pravilo da se Englezi frontmeni najbolje zajebavaju na svetu. Bolji i meni bio prošli noćni nastup ali i ovo bilo super. vrhunac je bio kad su nekog debeljka izvukli iz prvog reda da peva Forward gde se čovek isfotkao s bendom i na kraju rekao da su mu second fave bend, svaka čast na iskrenosti ako ništa. TERROR kao što reče Angelizationator maks respekt uvek, crnja u Blapshemy majici i ekipa deru nemilice. Isto ne moja šoljica čaja ali lajv uvek razaranje. Omiljeni nastup njihov tho je kad je Lelek ginuo kraj mene. THE OCEAN pogledasmo 15 minuta, kao i uvek do jaja zvuče ali se moralo trčati na nešto daleko preče. DEICIDE nije otkazao nastup i svira Legion u fulu - u mojoj knjiz crveno slovo i kad se na to doda još kratak best of i prangijanje bez greške, Glena koji minimalno priča dobija se jedna apsolutna pobeda. Meni na osnovu starih radova večiti DM top 3, ovde sam skontao opet zašto. Totalna jebada mozga tek nastaje, Napalme sam gledao nedavno te se reših da iskuliram uz CRIPPLED BLACK PHOENIX čiji mi je dark rock baš lepo lega za odmor deformisanih stopala posle prethodnih prangija. Odlučih tu da se prošetam i na PROFETUS, totalna Skepticism finska škola najrnjeg funeral dooma, uhvatio taman dve pesme... koje su trajale pola sata. Lepo je bilo iskulirati ali onda nastaje totalno ubrzanje. BENEDICTION kao i svi OSMD bendovi u svom ataru ovog festivala daju baš ono što se očekuje od njih, non stop glavomlat uz gostovanje Dave Hunta na Subconscious Terror koji je zanimljivo bolje zvučao nego sa AN i još jednog Engleza frontmena koji se carski zajebava. Vreme da vanzemaljci slete i HYPOCRISY opravdao što se mene tiče jak termin koji im je dodeljen, nema tu šta dalje da se kenja ko zna zna. Zanimljiv izbor pesama, bar za mene doduše jer stvari kao Inferior Devoties ili Dont Judge me nisam baš očekivao. Nisam hteo da se zajebem za CoL kao za The Ocean i pogledam samo kašičicu te sam rešio da proverim koliko još vrat može da izdrži uz AURA NOIR - još jedno gigantsko psovanje za ovaj preklop. Norveška ekipa nenormalna kao i uvek, mrtav konj bi ustao da mlati gadnom glavurdom uz ove, jebeš ga što ne odsviraše Gaping Grave Awaits moju ličnu himnu za koju sam se oštrio bar 6 meseci. MARDUK obožavam ali njihovi nastupi su uistinu lutrijja te je ovaj nažalost upao u tu prenapanjenu kategoriju doduše kako je teklo zvuk se malo i sređivao pa je nova blood on the funeral zvučala baš jako, no ja se ipak reših da se nekim degenerisanim pokretima - pošto se to hodom teško više moglo zvati - odgegam da za kraj premijerno pogledam CARACH ANGREN. Fali tu bas ali kao što sam očekivao od njih, mega pompezno sa firmly tongue in cheek. Sve u svemu još jedan vrhunski doživljaj gde je celina više od zbora delova, ceo taj osećaj koji se prožima na tom mestu 4 dana, odličan izbor bendova, prekaljeni saborci, izbor robe za kupiti... kao što reče pobratim, trudiću se da se vraćam ovde sve dok me noge nose.

Pa ajd da krenemo polako sa pisanijama, po šesti put na najdražoj tvrđavi kao i svakog avgusta, nevreme je pretilo ali u suštini smo imali sreće s vremenom jer je kiša stala da pada bukvalno prvog dana kad smo krenuli. Na svu sreću neko iz organizacije je rešio pametno problem blatišta nabacanom slamom na kritična mesta, jes da je to na najkritičnijim mestima smrdelo kao kereći brlog ali bolje i to nego mokra noga, a tako se i vrlo brzo isušilo. Što se tiče cena koliko se sećam više manje je isto kao i prošle godine, a nije to poskupljenje ekskluziva za Brutal već je to posledica opšteg poskupljenja, po meni i dalje prihvatljivo za istočnoevropski ubogi džep tako da ne vidim problem. DAN I uvek je lepo popiti prvo pivo na tvrđavi u ranim popodnevnim časovima uz neki metal pa smo krenuli uz ANGELUS APATRIDA, u suštini utisak kao i sa trake, tehnički nadrkano lepo ali u suštini bez mnogo duše, može malo vrat da se zagreje uz aklimatizaciju na festivalske uslove. Kompanjoni su preporučili FIT FOR AN AUTOPSY kao bend koji odudara od standardne deathcore reptil priče i vaistinu, ima tu i upliva Gojira zvuka i nekih naznaka odmicanja od trista pirsinga i kraba moshovanja stila ali rešio sam da odletim u drugoj polovini da overim Japanski doom ubica worship CHURCH OF MISERY. Uprkos kultnom imenu nije mi preterano leglo na žegi, po meni nogo bolje za zadimljen klub a nije utisku ni pomogao pevač koji je Japanska verzija Ozija. BE'LAKOR je meni za razliku od prethodnika više legao, by the book ali srčana verzija melodeatha kao što neko reče iz srca na pravom mestu i prvo pravo veselje za mene na festivalu. Death metal veterani IMMOLATION se ni u jednoj konstelaciji ne propuštaju i kao i uvek dominantna predstava koju je nažalost jebao problem sa strujom što je kulminirao u Under the Supreme gde je jednostavno sve riknulo na pola i nisu je ni završili a meni bila vrhunac seta, što oduzima koji poen. Ima li života posle Hultena? TRIBULATION mi je omiljeni nastup Brutala 2016 i imao sam visoka očekivanja koja su na sreću ispunjena. Činjenica je da niko nema harizmu kao navedena odbegla trans gejša ali magija zatomljena na izdanjima je uspešno preneta na lajv terenu uz setlistu koja je pokrila sva izdanja sem The Horror i eto prve gigantske orgazmične erekcije na ovogodišnjem Brutalu. Ovde prvo jebanje majke nadležnima na srpski način jer je neko uspeo da preklopi Sodom i SIJJIN za koje se u ovom poretku rešavam jer su daleko ređi za uhvatiti i na sreću su mi odvalili pičku svojim brutalnim death thrash nastupom napojenim na Abominations of Seven Churches izvorima. Gazda bio gazda ost'o - Mors Dolor Ra sto posto! Propustio nastup I AM MORBID u NS zbog puta na Brutal znajući ovde da ću ih videti pa hajde da se uverim kako tezgare dva boga moje mladosti presvučena u neke izvittoperene obrise ljudskosti uz dva anonimus random bildera na gitarama. I ne mogu grešiti dušu, tezga jeste ali raznijeli su sve pred sobom najviše zahvaljujući Sandovalu koji jede bubanj iako izgleda kao da su ga izneli iz kontejnera na stejdž, a ne škodi ni lista ekskluzivno sastavljena od najboljih pesama ikad. No ne mogu se oteti utisku da bi Trej kakav god da je danas obrisao dupe đuture s ovom dvojicom. Idemo dalje uz MESHUGGAH koji i dan danas zvuče kao mašina iz svemira poslata da uništi ljudsku vrstu, prejeziv zvuk kao planina a uvek i jeste zabavno gledati kao svako na svoj način banguje uz Mesh muziku ali i ovde se ne mogu oteti utisku da me je M razdevičavanje više impresioniralo od drugog puta. Uspeo sam malo da uhvatim GRAVE MIASMA ali nažalost moram podvrditi sentiment iznet ovde već od drugih, smešno su zvučali u odnosu na Morsa i drugare. Def ih treba hvatati u zagušljivom klubu. Nisam fan albumski CONVERGE ali takva institucija na tacni je greh za propustiti (sem ako niste bandera iz Subotice). Dominacija nema šta, veći fanovi od mene su još više odlepili, sve na mestu. Šetam nazad na mejn za kraj HEILUNG, meni i dalje nije jasan appeal ovog benda, zvuče kao Wardruna kroz oči nekog ko se edukuje o paganizmu kroz treću sezonu Witchera, pustili neke cvrkute ptica na stejdžu i mašu granjem. Zato stupaju velike baje na scenu, mamutski POSSESSED pokazuje suvereno status koji ima i Jeff praćen Latinosima ubicama raznosi sve pred sobom, iako se malo previše napanjio za moj ukus. Stoji da je prethodni nastup u šatoru bio nekako bolji ali nemam ovde šta preterano oduzeti. Trošna tela ne žele tako lako da odustanu uprkos gluvom dobu noći jer je ARTIFICIAL BRAIN raritet i zaista šteta za popustiti, te je izmoždenim nama prošetao po ganglijama svojim tehničkim death metalom. Žao mi samo što nisam bio odmorniji da uživam u fulu. DAN II Nažalost nismo uspeli da na vreme stignemo na nastupe podgrenaih legendi Evildead i Gang Green za šta sam se lično zalagao te je premijera dana bila uz Britanske brutal death primate INGESTED koji nastupaju bez basa, pošteno oni rade tu svoju priču i masa vrca na sve strane (imam utisak doduše da bi kedlavi i ekipa moshovali na SARS refrene) ali mene ova muzika odavno ne uzbuđuje te se rešim da da prošetam livadom i pazarim štogod kad moje uši uhvatiše početak GET THE SHOT te se moj unutarnji Lelek prošetao na jednu vrhunsku predstavu hardkor malooumnije. Niko u bendu ne planira neke slože misaone tokove očigledno, pucanje iz svih oružja, muzika koju kući nikad neću pustiti ali uživo radi radnju samo tako. Na mejnu odmah započinju da udaraju mentalna sabraća MALEVOLENCE koji su za mrvu inteligentniji ali i dalje je to krljačina za sve pare, sve u svemu zabavniji blok nego što sam se nadao. Blok Lazinih noćnih mora (but not quite) se završava sa MOONSPELL i ovo je jedan od najlepših momenata na koncertu - kad vidiš da bend reši da ne igra na sigurno već jednostavno da se zajebava kao da je naprobi. Deep cuts setlista - mini proslava Antidote jubileja, Soulsick sa BE (!), Aetegina... bend predvođen sveže ošišanim Fernandom je bio toliko dobar da jednostavno nisam mogao da se odlepim i stižem na sam kraj CONCRETE WINDS koji standardnim finskim usisivač pristupom brišu pod pred svima. Eh. Biće prilike valjda opet. Onda sledi jedno pakleno trčanje - doslovno - nazad na mejn na proslavu povratka heroja DISMEMBER koji su na terenu pokazali zašto su tu gde jesu. Buldožer zvuk, setlista s prva 4 samo, 6 s najboljeg evropskog DM albuma ikad (to je prvi album ko ne rpati) - isto fino prošarano uz neka wzf iznenađenja tipa bez Skinfather, ali svakako ide ovo u sam vrh BA nastupa. Rešio sam da na brdu iskuliram malo uz stare heroje BIOHAZARD, i za moje čudo sećam se većine stvari s liste iz davno prohujale mladosti. Ko je fan veselje, zvuči to sve jebački, šutke nadahnuti govori sve je tu. Maloumnija blok se nastavlja uz DYING FETUS, koji jes da zvuče kao mapina ali meni su zabavni kao čekanje u zubarskoj čekaonici pa sam rešio da se prošetam do starog jarca Helmuta i BELPHEGOR. Iznesene zamerke stoje, setlista mahom na nove albume ali bar sam čuo Hells Ambassador i Lucifer Incestus a i gledao ih u daleko boljim izdanjima već. Ako ništa scenografija jebe. Bežim nazad u pećinu Oktagona koja je bila najpunija za 4 dana bitisanja ovde uz Italijane MESSA i da, hajp jeste opravdan, jedna predivna svirka koja je tama dobro došla da preseče jebanje mozga. Imaju sve da budu veliko ime. Onda još jedno veliko jebanje matere zbog preklopa ali ja vrh svoje bucket liste nisam mogao da prenebregnem. Prvi susret sa ENSLAVED je prošao onako kako sam se i nadao, magično kakav je i sam bend i nadam se da ću ih overiti na solo svirci. Velika sreća što nisu iskulirali svoj najbolji rani period i opičili Odina za kraj. Ni meni đavo ne da mira i hvatam poslednjih IN FLAMES pesama, u suštini sve što je brat Haos rekao potpisujem i ja, dobro da se Anders konačno iskulirao s vokalima. Stižemo sad do meni najboljeg nastupa ove godine - WATAIN. Sranje nije slatko od početka, Erik baca zapaljene baklje u publiku, krv lije po prvim redovima u potocima, čovek je očigledno na nečemu ili je lud kao kurac ali to je ono što se traži. Ja se pozicionirao dosta napred ali taman da izbegnem sva ta čuda i bivam počašćen pravom BM svirkom bez greške. Možemo terati mak na konac da li su oni iskreni u tome što rade, pozeri bla bla ali ovaj nastup je za mene bio sama srž blek metala kao stila. Možda on jeste bolji frontmen ali duha je ovde bilo na tonama, bar za mene, setlista sjajna, zvuk top - broj 1 bend za mene. Preklapanje CARPENTER BRUT i MIDNIGHT za kraj, po pola od svakoga. Athenar mi bio bolji na Exitu zbog prisnije atmosfere, Carpenter razmrdao raju uz Maniac obradu, u suštini ništa preterano nemam da kažem za oba, zabavno i to je to. Nastavak sledi.

Zaboravih jos dve stvari da kazem, pustali su opet ovce, recimo za vreme Wiegedood su setale po zidinama sto je cisto mucenje zivotinja, ne bi me zacudilo da je jadna ovca izbezumljena od buke roknula nekom s visine na glavu. Los fazon, prekinite s tim. I uhvatio sam kraj HEAVEN SHALL BURN, taman cuo EoS i BG obrade, ali bez Endzeit odmah ogroman minus za licni dojam, daleko naj njihova rstva.

Ma jok, loše si sanjao. Manje kompa, više prirode. Po svemu sudeći, Alan se raspucao na sve strane, neće još polagati oružje.

Zverske li šutke, kako me kovnula ona plavuša sa široka prsa, lakat u lice, ispala mi proteza na Marduk...

^Meni ovo bio težak prosek, sa krajem koji ga je gurnuo u "loše" kategoriju. Stavljati ovo u istu rečenicu sa Alien je vrhunac arogancije.

Moj povratak na metal tvrđavu posle četiri godine. Dosta sam se kasno odlučio za odlazak ove godine, ali baš mi drago da sam išao. Pa da dodam i ja brdo teksta na druga brda ovde. Dan 1 Imali baš sreće sa vremenom ceo fest, kiša maltene stala kako smo stizali na fest, ali opet valjalo pregacati i preživeti ono blato. Bilo zaebano doduše jedino uz i niz ono brdo. Angelus Apatrida - Gledao ih jednom pre kao predgrupa Vektoru u nekom bečkom podrumu, i još tad mi bio utisak ništa specijalno, sad mi je samo dodatni utisak bio da su dosta ozbiljniji i namuđeniji, ali i dalje je to ništa spec u mojoj knjizi, ali aj, nešto uredno za početak. Church of Misery - Prvi put da sam na Obscure-u bez šatora, i ovako da kažem u retrospektivi ukupnoj da je def bolja bina, ali jeste mi falio lečka šator da pravi "klupsku atmosferu" za pojedine bendove. Elem, CoM muzika ništa spec, by numbers stoner doom sa pevačem koji je neki Bobby Ozzy mishmash. Be'lakor - Zaokruživanje meh početka dana uz Australijance. Meni dosadnjikavo, ali dobro zvuče i deluje da im je srce na pravom mestu. Immolation - Jedan od onih bendova koje sam gledao beskonačno puta na festivalima (mislim 5), i koji je jedna od onih live sigurica, i samim tim se nikad ne propušta. Da se preklapaju sa Slayerom pa bih verovatno Immolation birao. Svirali Providence, tako je bre. Forgotten Silence - Najgori bend prvog dana. Uhvatio drugu polovinu seta, gde su prezentovali svoje novije "proggy/alternative ruho", s tim što je zadnja pesma neki alternative mishmash koja je arogantno najavljena sa, parafraziram, "This is us now, get used to it" Heaving Earth - Mislim da bi mi ovo mnogo više leglo da je bilo pre Immolation-a, ovako je bilo sa konja na magarca. Ne da su loši, ima tu kvalitetnih stvari, ali su upali između par mnogo kvalitetnijih nastupa. Od kojih je jedan bio i: Sijjin - Gledao ih prošle godine isto u festivalskoj izvedbi, bili dosta dobri, ali sad su bili izuezetni. Nastup tight kao prolaz ka Oktagonu. I Am Morbid - Ovo je nešto što nikad ne bih dao pare za solo koncert, ali mi je baš drago da sam uhvatio ovako festivalski. Baš dobro zvučali, jebiga. I Vinsent i Sandoval se super drže, a dok headbanguješ možeš i da zaboraviš na nabildovane anonimuse na gitarama. Da je Dejv ćutao između pesama, ovo bi mi bio među 10 najnastupa festivala. Heaven Shall Burn - Kreće meandrirajući deo dana, ovo malo gledao da odmorim dušu posle one-two punch-a pre toga. Čuo dve obrade koje znam, hooray. Meshuggah - Odgledao prvu polovinu čisto da se malo omastim, zvučalo super, standardno takoreći, samo što sam ovo gledao prošle godine i nekako me nije držalo da opet gledam isti nastup. Mislim da me prošao taj neki Meshuggah wow live. Grave Miasma - Gledao ih isto prošle godine kad i Sijjin, bili mi mrtvi tad, možda još mrtviji sad. Mislim da nema ništa gore nego kad te black/death bend uspava uživo. Converge - Posle par praznijih sati, ovo mi je baš trebalo. Uzeo Pu Er čaj za ogrev i onda se nacrtao na Obskjuru za ovo. Samo sam 2x Jane Doe pustio pred fest, tako da sam dosta neupoznat sa bendom, i nije my standard cup of tea, ali ovo mi bilo fenomenalno uživo. Takođe, saznao za origin imena festivala*, tako da win win na svakom frontu što sam izabrao ovo da gledam. Mislim da mi ovo bio omiljeni nastup prvog dana. Possessed - Da se zaokruži pretežno dobar death metal prvi dan festa. Prošli put bili u šatoru i, iako je lista bila bolja i duža sad, draži mi taj nastup, nije mi nekako Possessed za veću binu. Ali bili glasni, brzi i dobri, Jeffa malo ne razumeš kad priča od mumlanja, ali delovao jako jako srećno. Artifical Brain - Mrtav dočekao ovo, još mrtviji bio do kraja, ne mogu nešto da komentarišem nastup jer mi bilo baš naporno za praćenje u pola3h, jedino neki utisak da ovaj live vokal mnogo manja svinja nego studijski vokal. * - ovo me podseti da sam prošao na festivalu na početku ulice hrane pored Dan Lilker i iskulirao potpuno jer sam pomislio "koji će k Dan Lilker ovde". I onda je bio na Obskjuru kasnije. Dan 2 Ovo mi bio već 6. dan na putu ukupno, jer sam debil, tako da me već hvatao umor kao da je kraj fest, ali ništa lepše nego kad uleti neki dobar nastup i zaboraviš i na umor i na sve stvari koje si ostavio u životu "za kasnije". Wolfheart - Opet meh start dana, jedan od onih bendova koje sam gledao i pre na Brutalu, i od čega se sećam 0% nastupa. Malevolence - Not my cuppa, pa da ne analiziram haha, ali zabavno nekako bilo gledati publiku koja se gubi na ovo. Moonspell - Još jedna od onih festivalskih sigurica, treću godinu zaredom ih hvatam po festivalima, i fino baš šaraju sa setlistom svaki put, tako da nema predvidljivosti u nastupima kao ranije. Odličan zvuk, odličan nastup, energija i na stejdžu i u publici, bez greška izbor uvek. Dismember - Po meni najveća kriminalna odluka ovogodišnjeg BA je bila staviti Dismember da svira u jebenih 6h popodne, i to pre jebenog Bajahazarda. Svestan sam biased stava, ali meni je ovo među najekskluzivnijim imenima na rosteru ove godine. Eeelem, još jedna apsolutna dominacija od nastupa, zvuk taman kako treba. Karki srećni morž i ekipa znaju šta rade uživo, i još ga i lepo šaraju sa listom, tako da sam u kombou sa prošlogodišnjim nastupom sad čuo ceo Everflowing Stream uživo. Achievement Unlocked, što bi rekli mladi. Brand of Sacrifice - Otišao na ovo čisto da gledam nešto a da nije Bajo jebeni Hazard. Malo manje not my cuppa u poređenju sa Malevolence, ali uredan moderni slamming. Kurokuma - Kontam da je ljudima under the influence na ovome bilo super. Belphegor - Helmutu je glas uživo zvučao loše još pre 5-6 godina kad sam ih zadnje gledao, tako da nisam imao nikakva očekivanja, i to se nekako i ispunilo. Helmut malko bolje zvuči, ali ne pomaže što je lista manje-više samo zadnja dva albuma, i to mi bilo jako dosadno. Imali neke lepe zle Ikea lampe na bini. Sepultura - Smrt preklapanjima, ali morao da uhvatim bar koliko sam mogao od većinu početka nastupa Sepulture. Video sam na internetima neka kukanja na zvuk, ali sa moje lokacije ovo zvučalo profi kao i uvek, dobre i nove pesme live, pogotovo "Guardians", morao da trčim posle "Dead Embryonic Cells" na Enslaved - Baš mi drago što je ovo bilo na Obscure umesto na velikim binama, iako po stažu i kvalitetu definitivno zaslužuju da se nađu na većem stejdžu. Tako da nije bilo random ljudi na ovome, bar mi to nešto bio utisak u bližoj sredini, moglo da se uživa kako treba. Treći put za godinu i po dana da ih hvatam, i jedva čekam opet, neće ovi skoro da mi dosade uživo. Watain - Gledao i Watain i Exciter bukvalno dan za danom u maju, pa je bilo eci-peci-pec šta ću od ova dva sad, i izbor pao na Watain, jer mi nastup u maju bio baš dobar. Bilo kul i sad, samo su mi definitivno više bend za klub/sale nego za fest. I njih prošle godine na nekom festu hvatao na otvorenom bio, i tad su mi bili dosta lošiji, ali ovo sad dosta bolje. Naslušah se ove godine "Waters of Ain" za života. Midnight - Nešto mi baš nisu legli prošle godine na Hellfestu, ovog puta značajno bolje, možda sam samo bolje raspoložen bio sad, no svakako nikad fan benda od mene. Dan 3 Kreće sunce da nas pogoreva sve, aka when mud turns to dust. Konvent - Još jedan dan, još jedan meh početak dana. Muzika i 'ajde, ali mi je samo u glavi od celog nastupa ostao vokalni nastup u glavi, riba zvučala kao da neko pali i gasi usisivač non-stop. Archspire - Vrlo naporna muzika, ali dobar Steel Panther nastup između sa više nego solidnim forama. LLNN - Danski sladž udarci po suncu. Saturnus - Najsmešniji početak koncerta ikada. Završava se intro za prvu pesmu, i bubnjar za'ebo count, pa su morali opet da puštaju 3min intro Posle toga doduše i više nego profi nastup, super zvučali. Jako mi žao em što nisu imali više vremena, em što bilo po sunčanom popodnevu. Borknagar - Skoro pa ista lista kao kad sam ih hvatao prošle godine, samo što mi tad Lazar zvučao gore, a sad Vortex Deluju mi kao jedan od onih bendova koji nikako da se namesti uživo kako treba. Ali i pored toga, super nastup bio, i baš dobra atmosfera u publici. Znači baš na ovim festivalima i kad ne upadneš u neku weekend warrior ekipu ili circle pit konzilijum, nego među genuine fanove benda. Wiegedood - Od svih bendova sa kojima sam se upoznao samo jer sviraju na festu ovaj mi je najveće otkrovenje i tvrdim pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da je "De doden hebben het goed II" u bar top5 black albuma u poslednjih cca 10 godina. Uživo frenetična odličnost, možda jedino utisak da gitare nemaju punch uživo kao studijski, ali nije smetalo da izgulim vrat na ovo. I jako mi lepo legle dve pesme sa pomenute Dvojke. Bubnjaru medalja. Dodsrit - Ovi mi se nisu svideli studijski kao Wiegedood, ali mi svejedno solidno dobri, i isto tako solidno dobri live, samo malo zasenjeni prethodnim nastupom. Zeal&Ardor - Ove sam već hvatao live na turneji sa Mešugom, tako da sam znao na šta to liči live. Nisam lud za ovim def, ali vidim u čemu je privlačnost, i kul je bend za ljude koji vole da šalju slike i snimke familiji nazad. Obituary - Treći dan mi uvek na festivalima bude max low energy, tako da sam ovo nažalost presedeo na brdu. Prva godina da koristim brdo, i def je korisno za ove momente kad bi najradije samo da umreš u nekom ćošku, ali bi ipak malo radije umirao i gledao bend. Elem, Obituary nikad neće biti bend koji ču sam da se setim da pustim kući, ali uživo su stvarno bili super i zvuče kao kuća. Death metal kuća. Solothus - Ima nešto baš tužno u tome što je na popularno prenaseljenom Oktagonu bilo solidno malo ljudi za poslednji nastup nekog benda, i to jednog jako solidnog benda. Ono, nisu Hooded Menace, ali je ovo bilo baš super da se uhvati i čuje uživo. Bio sam tu kad je Solothus umro. SDI - Nije mi tako teško pao otkaz Overkilla, jer sam ih gledao dvaput u poslednjih 10ak meseci (razumem da se ponavljam sa ovom, izvinjavam se čitaocu). Ali, ova izabrana zamena je baš najveći WTF ove godine. Ovo je bend koji treba da svira na Keep It True u 3h popodne, a ne na BA u udarnom večernjem terminu. Bolje da su bacili neki drugi bend u ovaj termin ili sl. Bell Witch - Još jedan benda uz Pu Er, čaj me zagrejao, a ovi me pošteno izvibrirali. Kod kuće mi je ovo ok da se pusti u pozadini za čitanje, uživo bilo nekako meditativno iskustvo za praćenje, jer je baš challenge da ti ne lutaju misli dok piči jedna nota po 5 sekudni po 573. put. Drago mi da videh uživo, ali ne znam da li bih opet. Misþyrming - Još jedan bend koji sam upozano tek pred fest. Neloš studijski, samo ne kontam baš neki mini-hajp oko njih, ali i kontam da nema ni mnogo puno boljih stvari. No, uživo satrli i lagano u top5 nastupa festivala za mene. Nema ništa jače nego kad te posle ~12h na festu, i sati i sati stajanja i kretanja neki bend ova energiše i razbudi. Poseban plus što su probili termin za jedno 15ak minuta i svirali dokle im volja. Maks respekt. I još mega plus za sudden Overkill deonicu. Baš bilo dobro. I shoutout za odvratnog basistu koji je dete Golluma i Flea iz RHCP, i čije lice mi se još javlja uveče kad legnem da spavam. Dan 4 Amputacija nije opcija, treba da gledam još bendova. Kačket i naočare i idemo. Caligula's Horse - Kakav vesnik jednog fenomenalnog dana. Konačno jedan dan festa da krene sa stilom. Daleko sam od nekog većeg fana benda, ali se jesam radovao ovo da vidim live, i baš mi drago za "Graves", u top2-3 pesme benda lagano. Odlični uživo, odlična atmosfera, za 12-13h popodne jedan predobar nastup. Gatecreeper - Dosadni mi studijski, ali uživo mora da se skine kapa, to zvuči baš dobro, maltene kao ona prethodno pomenuta Obituary kuća. Pevač izgleda kao loše prerušeni John Cleese. Omnium Gatherum - Ovi mislim sviraju na svakom manjem ili većem festivalu koji posetim, ali za razliku od Moonspella blago ih izbegavam, tako da je ovo bio bend za prženje na brdu uz virgin mojito. No further questions your honour. Hypnos - Ne znam što sam ovo izabrao više, ali malo je bio dan i za šaranje i šetanje između bina, pa da se održi kondicija. Elem, realni mi bio bolji Heaving Earth par dana ranije, ali nije smetalo ni ovo. Maybeshewill - Ili je Whileshesleeps? Ili Maybeshemale? Elem, simpatično dosta live, studijski mi zvuči bukvalno kao muzak za liftove. Shoutout za onu neku Izraelku sa hula hoopom pozadi. Anaal Nathrakh - Da izbacim prvo negativne stvari iz sistema - Jako mi žao što nema Kenija u ovome više, nekako mi deluje i studijski da je ovo na definitivnom ledu do daljnjeg. Drugo, Dejv kanda svaki put sve gore zvuči uživo, to je pogotovo bilo očigledno onaj neki fan kad se popeo na binu i krenuo da grauluje na Forward. Dejv pre toga na istom mikrofonu kao usran golub zvučao, a mislio sam samo da je utišan. No, najzabavnija spika između pesama, volim taj suvoparni iskreni britanski humor barem koliko i metal. I, što najbitnije, bend izuo, još imam ostatke adrenalina u krvi od nastupa. Endarkenment himna. Ne beše specijalno kao onaj kasni nastup 2019., ali i ovaj će mi biti dosta drag. Terror - Morao da sednem posle Anaala da povratim dušu i unesem tečnosti, ali ovo zvučalo jako dobro. Neću pustiti kući verovatno nikad, ali max respect. Kratko brčkanje u Okeanu koji ću nadam se konačno normalno uhvatiti live na jesen, pa onda na: Deicide - Konačno i ovo jebeno da vidim live. Isto kao i Dismember, kriminal da ovo biva u cca 6h popodne, ali bar su imali dobrih sat nastupa i pocepali sve živo i mrtvo. Glenn tokom Legiona zvučao fenomenalno, drugi deo nastupa mislim da mu lečka pukao glas, ali sam bend odličan throughout. Crippled Black Phoenix - Ove sam tek malo pred fest pustio, i lepo mi legao, tako da sam def hteo da ispoštujem i live, i super je lego, pogotovo posle 101e vežbe za vrat na Analu i Dijasajdu. Nikad više ljudi na bini, i sa tim u vidu, baš, baš dobro to sve zvuči live. Uz Converge najprijatnije iznenađenje festa za mene i def ću više da se bavim diskografijom. Benediction - Hvatao ih već 2x u roku od godinu dana, ali nije mi se svakako gledao ceo Trivium, tako da je ovo svakako bila bolja opcija. Elem, nikad bio bend za padanje na dupe, ali super je to live. Trivium - Odmor na brdu pred krem za kraj. Što reče neko na fb, bina izgledala kao bad Chinese takeaway, a ako mene neko pita, i muzika je takva. Hypocrisy - blabla2xgledaoskorijeblabla, ali ne bih isto nikad Peru i ekipu propustio live, jedino da se preklapali sa nekim. Sreća nisu, i standard pranje za njih, sa malo kraćom listom nego sa skorašnje headline turneje. Voleo bih nekad samo kad bi mogli da izbace "Fire" i "Roswell" (hot take, I know) i vrate neke druge stvari ("Dobar dan, mogu da poručim jedan Killing Art?"). Aura Noir - Isto jedan od najhajpanijih bendova festa za mene. Gledao 2013. u Sloveniji, i mists of time već navlače zavesu na taj koncert, tako da sam presrećan em što sam ih sada uhvatio, em što su pocepali live. Ovo mi je bio savršen nastup za kraj, i verovatno mi je i najdraži nastup festivala. Kriminalno kratko svirali, samo to mogu da se žalim, a samom bendu ništa za zameriti, i samo mogu da im poželim da me nekad skorije opet sretnu uživo, i da opet ovako sašiju. S obzirom na kratkoću, super setlista. Otvoriti koncert sa "Upon The Dark Throne" je za koncertnog Nobela. Marduk - Ovo mi više bio kao neki afterparty, uzeo neke nudle da jedem konačno nešto normalno posle ne znam ni ja koliko dvocifrenih sati i seo na brdo. Nikad fan od mene, ali prošle godine na Hellfestu mi iznenađujuće dobro legli, i sad sam skontao i zašto, jer sam tad mogao da razaberem šta se svira, pogotovo gitara. Sada na BA je bio standardni onaj Marduk koji sam zamrzeo na live nastupima u Beogradu, kada je sve što čuješ šumeće tablete i metalna kanta. Carach Angren - Za kraj afterparty-a overio i ovo, smešni kao crtaći, ali sam ionako u glavi i dalje vrteo Aura Noir riffove, tako da bi mi bilo već i krajnje nebitno. Generalno, jako dobar fest ponovo. Prošlo mi nikad brže, što je i dobro i loše. Dobar izbor hrane i piva kao i uvek, još sad ima i neka gomila jako urednih kraft opcija (IPAs, stout, sours). Jedina zamerka sa te strane nedostupnost besplatne vode za piće. To je pogotovo bilo loše na zadnja dva dana kad pržilo, jer imaju samo četiri česme na celom festu, jako spore, tako da su nonstop bili redovi. Takođe žalba na nemogućnost topupa online. Mogao je pre-topup, a onda ne može topup, čudne neke odluke. Hvala ekipici za društvo, i pogotovo hvala mom telu i mojim nogama koji su izdržali tempo koiji je mozak zamislio. I hvala svakom dobrom riffu koji sam čuo uživo za ova 4 dana, bićete upamćeni.

Ove godine sam se trudila da posetim samo bendove koji me jako interesuju, te da se ne trosim na glupa sranja. Neke sam i propustila, al’ imam suzicu samo za Misþyrming, cula iz sume i bas je zvucalo magicno. LOSA SRANJA INFECTED RAIN - Cula poslednju pesmu dok se cekao Anaal Natrakh, bez preterivanja najgore pevanje koje sam u zivotu cula, a cula sam sebe; preporucujem izbegavanje u sirokom luku CAPRA - Nazalost cula ceo nastup uz dorucak, majko mila kakvo smece THE CALLOUS DAOBOYS - Ovo sam u stvari planirala da vidim, ne znam zasto, nemam neke izgovore; jedini redeeming quality ovog benda je to sto se bas jako zabavljaju i srecni su sto sviraju pa budem i ja srecna, otherwise kupus; gledala 10 minuta, otisla da trosim pare CHURCH OF THE COSMIC SKULL - I ovo sam planirala da vidim, jer ima CHURCH i ima COSMIC u imenu, a aplikacija kaze PSYCH, medjutim, nista od toga. Prepun Oktagon, korektan nastup, muzika meeeeeh STRESORI CHURCH OF MISERY - Objektivno je ovo bio skroz dobar nastup - odgledala do kraja, ali subjektivno sam tek saznala da je sumski lerdi propo dok sam nabavljala kes. To me je duboko potreslo i stvorilo mi neku radnu atmosferu, nikako nisam mogla da se posvetim prvom nastupu ove godine CROWBAR - Originalni plan je bio da se ide na immolace, ali razum je nalagao da su tamo pogresni lerdiji. Svirali su mnogo, mnogo bolji nego prosli put, a ugodjaju dodatno doprinosi Obscure bina. I dalje mi je nepojmljivo da su main stagevi toliko. Elem, da nisam morala da drzim transparent, verovatno bi se popelo ovo za par mesta gore. Ovom prilikom poseban pozdrav za brata koji ne da me je opskrbio i za put nazad i neuzeo pisljivog dinara za to, vec mi je dao uvid u to da umem ipak da pricam i slovenacki, a ispricao i sledeci vic: Vidis crnca i belca kako se dave i mozes da spasis samo jednog, koga spasavas? RAZOCARENJA BORKNAGAR - Sanjam godinama ovaj bend i konacno se ukazala prilika, za mene najvece razocarenje godine. Vorteks je zapravo bio totalno neproblematican, sve ostalo uzas. Zvuk bulja, klavijatura se ne cuje, cinela se ne cuje, Lazar prve tri pesme falsira kao da mu je neko platio. Sunce isto nije pomoglo ugodjaju, skroz me smorio ovaj nastup SATURNUS - Sva nostalgija na gomili i dobar zvuk ne mogu da nadomeste 32 stepena i neki jak osecaj odradjivanja od strane benda. Mislim da vise necu ici na Saturnus na festivalima, a nisam sigurna ni na solo beogradsku svirku da bih isla ANAAL NATRAKH - Zvuk bulja, bend neusviran, zurka u paklu al’ barem se prskam sve vreme iz vodopada. Bilo mi je fino kad su pustili mladog fana da ucestvuje. Meni zabavan banter, iako ne volim mnogo da mi kenjaju izmedju pesama, bar nije klasican “helo maderfakerz ar ju redi” kenjaz POZITIVNA IZNENADJENJA COBRA THE IMPALER - Izlegli se iz pepela pokojnog Mastodona. Jedva cekam neki novi materijal, ocekujem da ce ovo biti veliki bend za nekih desetak godina SPECTRAL WOUND - Sasvim dobar nastup, Oktagon prepun raje, malo zvuk krljav jer sam kasnila i bila daleko, al’ je bila bas dobra djuska i nadam se da cu nekad stici negde na vreme u zivotu NOT MY CUP ALI DOSTA DOBRO I BUILT THE SKY - Neka muzika za igranje MMORPGova, vezbaju ljudi sviranje Svaka nota na mestu uz poprilicno zivahan nastup za dorucak, kamo srece da je svaki dorucak ovakav THE OCEAN - Vodjena vasim utiscima od onomad, htela sam da dam bendu jos jednu sansu, i ne sporim da je sve to upeglano (minus struja koja je jebala skoro svaki nastup), ali nije za mene i to je to, bilo dosadno i onda se zavrsilo MAYBESHEWILL - Jos jedan onako meh nastup. Okej mi je sto sam bila, nisam morala. Za razliku od The Ocean, ovde sam bar dobila ono sto sam ocekivala, suvi post rok, nepretenciozno i pomalo dosadno MESHUGGAH - Iako je bilo daleko bolje nego prosli put na istoj bini, ne mogu sebe da nateram da jako uzivam u muzici ovog benda. Vise sam zadivljena time sta ljudsko telo moze da postigne nego sto me radi muzika. Djuskalo se u blatu kako dolikuje, svetla isprstala. SUVI WTF MARDUK - xDDDDD Jao majko sto je bio retardiran snare Jako je tesko opisati taj zvuk, kao da zvekece po leguri lima i lateksa Cula sam ga sinoc u kolima, cula ga i jutros u krevetu, ne znam da li cu ikada prestati da ga cujem Zapravo, cela stvar je bila vise kao neki… elektricni post-balet… sa mnogo pauza za spid Ovog brutala ne samo da sam naucila da razumem slovenacki nego sam jos i otkrila da mogu da spavam stojeci I spavala sam dok je Marduk radio svoja sranja i nije me sramota, drugo najbolje spavanje na festivalu TOETO COFFIN FEEDER - Ovo slucajno bilo u toku dok sam cekala The Callous Daoboys xDDD Ispalo mi je dosta jutarnjeg pomfrita, topla preporuka KUROKUMA - Skroz fin bend, pogodan za Rtanj. Mislim da im fali jos album-dva do toga da budu top tier bend, zivi bili videli RUSSIAN CIRCLES - Russian Circles svira najbolji set u zivotu. Apsolutno savrsen nastup. Uvek, uvek me raspameti doprinos svetla koncertu. Ako Meshuggah od svog svetla dobije +5 na awesomeness, ovi momci dobiju +500. Jedan od tri nastupa gde nemam ni najmanju zamerku, ni na kakvu tehnikaliju, ni na kakvo muziciranje, da mi je ovo omiljeni bend, bio bi na vrhu CONVERGE - Bilo je strava, izlomatala sam se, ali mi je bilo bolje prosli put. Stavise, ne mogu da verujem da ovo pisem, ali im mnogo bolje stoji zalazak sunca nego ponoc. Nema se vise snage tako kasno EYEHATEGOD - je, na primer, nastupao u vrelih 16:45, mocvara boogie, usro se i bog i moj šef, bilo je masno i gadno bas kako treba da bude ZEAL & ARDOR - Malko se kasnilo na ovo, al’ bilo je ogromno, bogohulno i sve kako treba da bude, osim mandatory krs zvuka. Jako bih ponovila u nekoj madjarskoj prvom prilikom LLNN - Gut feel mi je nalagao da ce ovo da bude bas jako, nisam slusala ranije. Jako bih volela da je bilo kasnije u toku dana, verovatno bi preleteo nastup u neku visu kategoriju. Malo me smorilo sad kad citam da nije studijski toliko dobro jer sam kupila diskove xDDDD NAJBOLJI FLUFF LEUKOTOM - Moj jedini KAL nastup ove godine. Dok svi slusaju Midnight, ja i sok od pomorandze spavamo u toploj fotelji. Jako preciscavajuce iskustvo. Trgla sam se iz sna jer sam sanjala da sam se okliznula na blato dok silazim sa brda Sok mi nije ispo 5/7 would sleep again NAJBOLJI NASTUPI SOLOTHUS - Drugi savrseni nastup za koji nemam nikakvu zamerku. Jebo me pas kako uvek otkrijem bendove kad se raspadnu. Bilo je taman mesta da se djuska, zvuk je bio verovatno najbolji na celom festu, i vazda mi doom na brutalu donosi neke mile misli i malo vise volim ljude nego inace. Poslednji pozdrav Solothusu 🖤 MESSA - Tek sto je sunce zaslo, Oktagonom se proliva najandjeoskiji glas festivala i peva mi o smrti i ljudskoj abominaciji. Jao, kolika je guzva bila, kako je magicno bilo… Nevidjen ugodjaj, tebe gledam @ljubicasta CULT OF LUNA - Ostaje omiljeni bend pri samom vrhu, mada setlistom dosta slabiji nego prosli put. Glasno kao da se rusi planina, a i dalje cisto. Svetla vanzemaljska i precizna u milimetar. Sviranje… Ma nema svrhe pricati o sviranju Potpisujem da na uzorku od 1000 live nastupa 999 nema gresku… Taj jedan je ovaj sto sam ja gledala DA LI JE MOGUCE da opet nema struje + NAZALOST Moram da jebem mater svakome ko je “ritmicno” tapsao kroz spore delove, sto me je TOTALNO izbacilo iz elementa i raspizdelo van granica normale = Moram da gledam ovo negde drugde Jako, jako uskoro HEALTH - Ao lebe mekani, povlacim sve sto sam rekla kad sam kenjala kako je sranje bend za kraj festivala. Ne znam u kom trenutku je HEALTH postao poslednji bend, ali me je obradovalo da vidim bilo sta sto ima na sebi noise tag za kraj. Bilo mi je prerano da odem odmah posle CoL, ali bih totalno otisla da je Marduk ostao poslednji na spisku. Jos jednom me osecaj nije zajebao. HEALTH vadi bubrege. Zgranula sam se koliko mogu da divljam poslednjeg dana u dva ujutro. Dala bih milion karpenter brutova za jedan HEALTH fix. Posle nisam mogla da disem, al’ sam bila zadovoljna zivotom. Jednu jedinu zamerku imam za ovo, a to je PERTUBATOR koji je dos’o da kezual odsvira poslednju pesmu, i sve dok nije otis’o, bilo je totalno retardirano TRANSCENDANCE WIEGEDOOD . . . Nakon tog minuta cutanja mogu samo da kazem da mi je drago sto se ovaj nastup desio tek treceg dana, nisam videla mnogo svrhe da gledam bilo sta nakon ovoga Sve sam mislila kako je skroz okej da budem na KAL od tada pa na dalje Cak i tonska proba je bila bolja nego nastupi mnogih bendova Ispustila sam dusu na Obscure stage-u tog dana Bog umro Kasnije tog istog dana smo ga sahranili na BELL WITCH - Kao Russian Circles i Solothus pre njega, Bell Witch svira koncert zivota, ali muzika satire Zemlja se trese Grlo se steze i noge drhte Ukus nistavila obavija sva cula Bog sahranjen Sutradan ce se prevrtati u grobu ceo dan _________________________________ Samom festivalu je falilo nekog blinga. Nazguli uopste nisu izlazili na bedeme. Falio je voljeni exit sign. Verovatno su mi sakrili ovcu na Bastion, tamo nisam ni otisla. Nedostaje mi ovca. Nedostaje mi i livada pored Obscure-a. Resenje sa paletama smrdi. Kamp k’o kamp, isto mesto kao i prosle godine, iste tri svabe odmah pored, mir i tisina, samo reka, lisce i udaljeni nintendocore. Prve noci mi otpala guzica od hladnoce. U kampu smo konacno dobili prodavnicu sa grickama, sendvicima i sokovima. Tusevi klasika, samo dodjes u 3 i udjes pod tus k’o gospoda. Toi-toi jos cistiji nego prosle godine, zadivljena. Jela sam svako malo i gutala antibiotike bas jako. Dosta mi je komicna zamisao da su me ljudi videli dok prozdirem tablete na koncertima xD Sva hrana mi je bila zbog lekova gadna pa sam na kraju cepala iskljucivo one nove palacinke, i s vremena na vreme ono dimljeno mesiste sa rostilja. Ice tea bez secera okej. Baba sa sladoledom propo 🙁 Diskovi prejeftini, pao fristajl da se potrose sve ceske pare Put tamo i nazad kolima je jako gospodska varijanta, jako je oslobadjajuce da ne budes odgovoran ni za sta Veliki poy za saputnike, vidimo se u paklu Videla sam vas fino zajapurene xooooooxooooooooo Videcu vas i sledece godine 🥰

Ajd i ja da krenem, ko zna kad ću da završim. Za mene ima malo veće sreće u životu nego da se pojavim na omiljenoj tvrđavi, taj osećaj deteta u prodavnici igračaka je nenadjebiv. Ovoga puta smo bili smešteni dosta daleko, u planinskim predelima zapadno od Trutnova, bilo je nekih booking peripetija ali skroz nebitna stvar. Što je kolega napisao gore - cene su dosta pojačane u odnosu na ranije ali i dalje je ovaj festival apsolutni best deal for money tako da jebiga, život ide dalje. Jednoj stvari cene nisu dignute a to je najvažnije - to su diskovi. Kiša je pretila prvog dana i stvorilo se solidno blatište ali ljudi iz organizacije su to lagano rešili postavljanjem slame na sporna mesta tako da nije bilo velikih neprijatnosti i to kažem ja koji na festival uvek idem u patikama umesto u čizmama ili onim gadnim planinarskim bagerkama. Ako može da se nešto zameri to su redovi za vodu, al ja sam vode ionako pio minimalno prethodnih dana, samo pivčuga i po koja kofola. Nego da vidimo kako je to bilo jer muzika je daleko najvažnija ovde a raspored je bio muški: DAN PRVI: Stižemo pred kraj ANGELUS APATRIDA i mene odmah kreće da radi hajp žešći pa su mi i ovi realno prosečni španski thrasheri bili super i lagana erekcija je krenula. Nema ovde velike filozofije, klasičan thrash novije škole, krompir i meso. FIT FOR AN AUTOPSY su meni u ovom trenutku verovatno najbolji deathcore bend jer ne preteruju sa imbecilnostima a i sve više naginju ka nekom Gojira zvuku. Dobar zvuk, dobro zezanje u publici, kreće da se zagreva atmosfera. Sledeći na meniju je BE'LAKOR pa iako volim neke njihove studijske radove jako, posebno Stone's Reach i Of Breath And Bone, uživo su realno druga liga kako zvukom tako i nekim opštim utiskom, tanko je to posebno kad se poredi sa nekim gromadama sa festivala. Neki Kuglaš/Ciklon vajb. Propustih Crowbar ali u preklopu sa IMMOLATION nemaju šta da traže u mojoj knjizi barem. Immo je imao nekih tehničkih problemčića ali generalno zverski kao i uvek dok je sunce već lagano počelo da biva neprijateljski nastrojeno poput muzike ovih legendi. Set lista šarena ali oni ionako nemaju nekih fejlova u karijeri tako da svega mi daj. A onda nešto sasvim drugačije na Obscure bini i moj prvi uživo susret sa TRIBULATION (propustili onomad na BA zbog zastoja u saobraćaju jebem ti). Ovi zavodljivi gotičari su svakako vodeće ima ovakvog izraza i imali su jako lep zvuk i scenski nastup, posebno ako otvorite nežniju stranu svoje ličnosti. Ne znam na šta je to ličilo ranije sa Hultenom, ali Adam Zaars je dovoljno ženstven sam po sebi uz sad već ne tako novog drugog gitaristu koji je neka švedska verzija Marka Gengbengera. Sa moje pozicije sam slabo čuo činele na Children of the night, to je jedina zamerka. Onda po prvi put ove godine probijanje do Oktagona da se vide češki death metalci HEAVING EARTH, a oni su još jedan iz kategorije bendova - bolji na traci nego uživo plus su imali pomalo socijalan zvuk, jbga koliko para toliko muzike. Generalni utisak je da svi ovi "manji" bendovi koji se dosta hajpuju po underground krugovima uglavnom zvuče prilično drugoligaški u odnosu na jača imena, sve ima svoje. Ipak, jedan suprotan primer je SIJJIN koji me nisu impresionirali studijski ali zato uživo Mors i ekipa jebu matere i bili su jedno od prijatnijih iznenađenja. Posebno me zadivio gadni ali prebrzi Španac za gitarom, vidi se da je ozbiljna death/thrash njuška u pitanju. I dalje žalim za rahmetli Necros Christos ali Sijjin je jedna prava priča i neka obrati pažnju ko do sad nije. I AM MORBID nije Morbid Angel ali jeste 2/3 zlatne postave, a pesme koje su izvodili su ionako vanvremenske tako da je lagano preteglo na tu stranu umesto Heavenshallburn na mejnu kojima su ionako najveći hitovi - obrade. Ne znam ko je ekipa koju je Vincent okupio na gitarama ali su bili dobri a i vizuelno interesantni - neki hardcore batica i neki midžet na steroidima, čisto da stari gotik kauboj ne bude najinteresantnija persona na stejdžu, barem dok je Sandoval sa dredovima zaklonjen bubnjevima. Matori je inače razorio svojim unikatnim stilom. A onda MESHUGGAH i opet taj poznati osećaj kad se sve okolo trese i vanzemaljci sleću na planetu zemlju da poharaju poliritmijom i osmožičanim oponašanjem tutnjanja hiljadu godzila. Jednostavno nije fer prema ostalim bendovima kad se Močuga pojavi, prosto imaju najveću močugu. Trip samo takav ali to smo znali. Teško je posle njih ali raspored je namestio moj omiljeni CONVERGE na to mesto pa se nisam bunio. Zanimljiva set lista, dosta sporijih pesama, malo hitova ali nije marilo, kad ovi prže to se gleda otvorenih usta. Nije bio tako dobar nastup kao prošlog puta ali ne tako dobro za Converge je nedosanjani san za 99,9% svega u životu tako da sam opet uživao. RUSSIAN CIRCLES su onda dobro došli da se malo predahne, prija takva muzika ali rekao bih da su oni odavno izlizali sve svoje fore i bend mi više uopšte nije zanimljiv. U 02:15 su za najhrabrije i najpametnije ARTIFICIAL BRAIN izašli na binu i odrali svoj futuristički lavirintski DM pred ne tako brojnom ali posvećenom publikom. Voleo bih njih da vidim sa dužim setom jer su dakako opravdali visoka očekivanja. DAN DRUGI: Nerealno je bilo uslišiti moju želju da se dođe već na Capru (počeli u 10:30), tako da je prvi bend drugog dana bio DEATH BEFORE DISHONOR, bostonski brocore koji je pomamio publiku na circle pitove i solidno zezanje iako su segunda division ovakvog zvuka. Još bolje zezanje je usledilo tokom nastupa britanskih gmizavaca INGESTED čiju deathcore/slam kombinaciju nikad ne bih pustio kod kuće ali uživo može, čak i nije bio toliko debilan bend koliko sam očekivao ali svakako tek fusnota u ovogodišnjoj ponudi. WOLFHEART nikad nisam preterano cenio ali meni su bili sasvim dobri uživo, dosta bolji od Be'Lakor ili Insomnium prošle godine, a to je taj neki setni melodeath bez previše finti. Korektno. Jedno od zabavnijih iskustava su onda priredili MALEVOLENCE koji su znalački igrali na svoje najjače karte a te su energija, groovački rifovi i hardkor dizelaški ložački pristup koji je 100% kupio publiku. Veoma robustan i namuđen zvuk, neprekidne šutke i circle pitovi, kompadre kedlavi u sevdahu, sve je bilo na svom mestu. Jedan od boljih bendova ovog tipa definitivno. Saborci kažu da je MOONSPELL pokidao i odsvirao jednu deep cuts listu, ja sam samo u prolazu snimio Fernanda sa eyelinerom i produžio ka oktagonu da čujem nove nade blasfemičnog finskog death metala, CONCRETE WINDS. Ovaj trio je divljački iscepao svoj gadni i nemilosrdni set i prilično me kupio uživo plus braća izgledaju baš nekako finski, mladoliko ali vidiš da nema zajebavanja. Pravi uvod za oldskulčinu DISMEMBER i njihov efektan repertoar koji je privukao mnogo mase. Iako danas ima mnogo onih koji emuliraju ovakav zvuk, uvek je dobro podsetiti se zašto su legende to što jesu i zašto su zaradili takav status. Death metal dan je bio u punom povoju. Sad već solidno fizički istrošen popeo sam se na brdo da malo bacim pogled na BIOHAZARD. Nikad nih nisam nešto voleo i taman sam ih mimoišao da me formiraju svojevremno kad sam se zainteresovao za hardcore, ali bilo je dobro, bend raspoložen i srećan što su opet na okupu, oldskulerska čuprica i jumpdafuckup za one koji su ih se uželeli. DYING FETUS me je zato prijatno iznenadio (za razliku od prošlog puta kad su bili ravni i suvi), pa iako ovaj technical death gubi bitku sa sterilnošću DF su sa pravom kolovođe ovog diskursa jer zaista jebu i dominiraju, a sad je to imalo i zrnce melodije da priču učini prijemčivijom i lakše svarljivom. Super nastup. Belphegor i Sepultura me nisu previše zanimali a i već sam ih gledao, tako da sam ispravno izabrao da na sprčenom oktagonu uživam jer je MESSA opravdala očekivanja i taj eterični orijentalni doom još bolje zvuči uživo nego na traci, a fan sam. Baš je prijao njihov mlečni ali niskoregistarski zvuk nakon Dying Fetus burgije. Idu ovi uskoro u stratosferu. Izbor između ENSLAVED i In Flames je za mene bio ne baš lak ali ne baš ni težak, vikinški progresivci su pružili jedan od boljih nastupa festivala skroz obgrlivši svoje psihodelične i prog tendencije tako da sam baš uživao. Miks starijeg i novog je super potrefljen i sve je bilo nekako u balansu, kao da sviraju jedan album. Debeli bubnjar je super otpevao prateće i nekako bio najsrećniji. Gospoda. A onda mi moj unutrašnji tinejdž ja nije dao mira, batalio sam pokušaj da se probijem do Spectral Wound i stigao na poslednjih 5 pesama IN FLAMES. Nesreća je što ništa nije bilo starije od Come clarity dana (staru turu ispucali dok sam bio na Enslaved), sreća u nesreći je što me boleo kurac i što postoji nešto šećerno privlačno i u tim novijim stvarima (pri čemu ne mislim na jedan baš užasan noviji period). Anders vrlo dobar, bend kao kuća i opravdan slot jednog od hedlajnera, jebiga sila su i nekako sa Broderickom deluju povampireno. Za kraj dana, spektakularna scenografija i odličan nastup WATAIN čisto da se potvrde kao ozbiljno ime, mada stojim pri stavu da je Erik znatno bolji frontmen nego vokal i da bi ovo sa nekim jačim urlatorom bilo baš bomba. A i ovako je bilo prilično spektakularno. E da, bio je i Carpenter Brut ali to mi je bilo baš smeće i smaranje. DAN TREĆI: Nažalost, većina weird core bendova koje sam želeo da vidim su dobili baš rani tretman pa iako zamalo da ubedim fellow metalce da poranimo na The Callous Daoboys, nije bilo doboljno energije, jebiga postoje i to neko spavanje i doručkovanje. Muška suza i idemo dalje, na nešto žensko. Prvi bend dana dankinje KONVENT koje imaju zvuk kakav mome srcu godi ali treba tu još kilometraže i nekog x faktora da bi Amenra iz Pakistana rifovi sa monotonim growlom preko impresionirali, ali svakako palac gore za bend i prate se u nastavku karijere. Žurku festivala priredili su ARCHSPIRE koji su iskombinovali svoj upeglani tech death sa sjajnim stand up momentima frontmena Olija ("molili smo organizatore brutala da sviramo ovde i oni su nas odbili pa smo ih opet molili i opet su rekli ne, pa smo rekli da ćemo svima da im popušimo kurčeve...i evo nas sada ovde"). Ovi ljudi su brutalno zezaju i imaju baš dobre fore za razliku od nekih drugih pokušaja nekih drugih ljudi da unesu malo humora među prašinu Jaromjerža. U pitu ludnica, na bini kokanje ozbiljno, hajp opravdan. Sledeći je bio LLNN na Obscuretu, industrijalizovani post sludge koji me nešto ne radi sa trake ali uživo su bili prilično dobri i tokom vremena su pridobili u početku nezainteresovanu publiku, polomiše se na bini i tako treba. Skoknuh malo da vidim ima li vajde od KNOCKED LOOSE ali iako je bilo i šutki i lomljenja, ne kapiram hajp oko njih suštinski i mogu da nabrojim bar mnogo boljih bendova ovog tipa. Zvuk velik i nadrkan al muzika manje više breakdown za breakdownom, maloumna varijanta. Nešto skroz drugačije za nas emotivce - SATURNUS sa odličnim nastupom, boljim nego u NS barem meni. Iako je bilo preko dana nije marilo, baš su verno dočarali tu melanholiju kojom melju, mnogo lep nastup taman tolikog trajanja da ne udavi. Bend dana je ipak bio BORKNAGAR koji je u svojih 50ak minuta prikazao svu raskoš svog zvuka. Sa Vortexom se nikad ne zna u kakvom će se stanju pojaviti ali ovog puta je bio u dobroj formi i zajedno sa ekipom odradio posao vrhunski. Možda bi bilo sve još lepše da je bio večernji nastup ali i ovako nemam drugih zamerki, što sam želeo to sam i dobio. Mnogo ubavo. Potom nazad u prkno oktagona na NERO DI MARTE. Meni se jako svidelo, mnogo bolje nego kod nas kad su bili, pre svega čistiji zvuk bez zujanja i sad su se već mogli razaznati poneki lavirinti njihove uvrnute i disonantne muzike. Opet trčanje, sada na Obscure, gde su orali WIEGEDOOD i bacili većinu blekera u kantu za đubre. Mnogo dobro da ti kaem, bubnjar je izdominirao a i preostala dvojica su prali kao da im život od toga zavisi. Do sad su mi oni uvek bili onako, solidan BM projekat Amenra/Oathbreaker ekipe ali ovaj bend treba shvatiti ozbiljno jer su baš ozbiljni. Onda jedna duža pauza za jelo, piće i šoping pa na kraju umesto na Obituary (koji su poklali kako sam čuo) zanimalo me da čujem LAMP OF MURMUUR i mogu vam reći da je bilo baš dobro, nisam znao šta da očekujem a dobio sam dosta, vrlo kompetentna svirka, dosta interesantne ideje i neka muzička rešenja, prilično širok dijapazon zvuka, veoma lepo i ima da se prati. Ostao sam na oktagonu da u raku ispratim SOLOTHUS, poslednji nastup u karijeri ovih death/doom Finaca i odradili su ga pošteno. Nije za prepričavanje ali vrlo dobro, a kad jednom iz glave ispari muzika ostaće lik frontmena koji bi najlaganije prošao kao neki child molester sa terabajtima dečje pornografije na kompu. BELL WITCH su, naravno, svirali jednu pesmu svih 50 minuta i jes bilo malo naporno čak i za nas kojima funeral doom nije stran, međutim bilo je tu i momenata za fantaziranje i duboku introspekciju. Kraj dana su bogovski zatvorili MISTHYRMING koji su sad već dosta veliki a tako su se i ponašali i zvučali na bini. Prerasli su oktagon od pre koju godinu i sada su apsolutno konkurentni mnogo dugotrajnijim i izvikanijim imenima. Vrhunski nastup, jedan od top na celom festivalu. Pobedu odnosu basista đavolak koji se baš uživeo ali ako, zaslužio je brat. DAN ČETVRTI: Stigli smo bukvalno na poslednji ton koji je proizvela ITHACA, još jedan žal za propust al biće prilike. Moji omiljeni progeri novije generacije CALIGULA'S HORSE su dobili gadan termin po najgrđem suncu ali uspeli su da pridobiju gadne metalce i da odsviraju svojih 5, 6 pesama, među kojima i megalodonsku Graves. Sranje je što nastupaju sa jednom gitarom i što je druga snimljena, pa iako je Sam Vallen izuzetan gitarista ta zamerka ostaje. Lepi, medeni zvuk, taman kako treba. Zbog preklopa nisam video Hypno5e ali dobar izbor jer su GATECREEPER iscepali za sve pare. Iako u njihovoj muzici nema previše iznenađenja nekako je sve na svom mestu i sve kako treba, dok je sunce pržilo kao u njihovoj Arizoni publika ih je ispratila manijakalno i u vrtlogu. Za njima su na mejnu nastupili OMNIUM GATHERUM i bili dosta fini, nekako u zapećku bend, malo neopravdano jer su stvarno svirački odlični, malo i opravdano jer ima nekih njanjavih momenata koji nisu tako dobri. Ukačih malo i DOWNSET, nije da nije bilo bar malo zabave na ovom rapcore događaju ali brzo me je ipak smorilo repovanje i čuvao sam snagu za kasnije. Predah od klanja su ponudili postrockeri MAYBESHEWILL i prijalo mi je to. Nisu prva liga bend ali legli su mi kao kofola kad preseče pivo. Neki drugari su gledali INFECTED RAIN, ali ja sam samo ovlaš iz prikrajka ispratio ovaj moldavski korn i njihovu porno frontmenku. Not impressed. ANAAL NATHRAKH onako, ima dosta istine u ovome što je dimmu1 gore napisao. Ekipa iz Akercocke je instrumentalna podrška Daveu i odradili su korektan mada ne baš sjajan posao. Zvuk je bio onako. Dave je nešto laprdao između pesama, bio je u nekom hajpu ali nije baš najsrećnije leglo. Čak su izvukli nekog lika iz publike da otpeva nešto sa njim i taj se dobro snašao, čak i glasnije zvučao od Davea. Sve u svemu, znatno slabiji nastup nego kad sam ih svojevremeno gledao pod šatorom gde su poklali. Onda sam poslušao 20ak minuta THE OCEAN koji su imali neki tehnički problem i pauzu od 5-10 min, do tad su bili ok al sam ipak rešio da overim BIRDS IN ROW na oktagonu. Sumnjičava publika (osim onih koji već znaju bend) je brzo shvatila o čemu se radi kad su ovi krenuli da deru, impresivan nastup i nešto sasvim drugačije od svega ostalog ovde. Skinuto sa bucket liste. Nisam uhvatio Deicide, Human da piše minuse tamo. CRIPPLED BLACK PHOENIX su isto fino legli za promenu atmosfere mada su na kraju dana bili jedan od manje dobrih bendova, ima tu svašta ali ni tamo ni vamo, sve neki peting bez prave penetracije. Gledao sam zatim TRIVIUM i mogu vam reći da nisam zažalio. Jeste, sve ste u pravu, jeste to povremeno cheesy pokušaj da se bude novi veliki heroj američkog mejnstrim metala ali uživo su jezivo upeglani i sve zvuči i izgleda kao milion dolara. Dobro, pevanje baš i ne ali ide i tu prelazna ocena. Bubnjar Alex dere a i ostali su odlični. Publika u apsolutnom delirijumu iako je Matt bacao neke loše američke fore za loženje mase. Set lista onako, središnji deo karijere nisam nešto ispratio pa su me te pesme malo smarale ali bilo je i pravih hitova. Tu sam se dosta ispraznio i polu-zainteresovano se smestio da čujem HYPOCRISY kad ono međutim - jedan od najboljih nastupa festivala. Nemoj neko da vas laže, Pera i drugari su razvalili i prošarali čitavim dijapazonom od melodike, preko kucanja, do blacka i doom primesa, sve je bilo zastupljeno. Za kraj - CULT OF LUNA, šta reći, ko voli ovako nešto nema šta da zameri (osim jednom ispadanja kabla) čak po prvi put da čujem od njih uživo i neka soliranja i slično. Dva bubnjara su takođe doprinela njihovoj veličanstvenoj atmosferi a Johannes se baš postavio dominantno - kao pravi frontmen. Koliko god mi meh bili albumi u poslednje vreme, uživo je to jedan događaj za strahopoštovanje. Od mene više nije ostalo ništa, nisam imao snage za Marduk već sam bauljao okolo trošeći ostatke budžeta. Zaključak je uvek isti na kraju svakog Brutala - vidimo se sledeće godine opet i mislim da ću tako dokle god stojim na nogama.

Mi smo stigli kuci pre par sati pa evo dok je jos sve sveze o bendovima koje sam zeleo da vidim i o festivalu. Ovo mi je cetvrti put da sam isao na isti i sve ukupno je bilo dosta dobro. Dosta pluseva i minuseva ali o tome cemo pri kraju. Sto se tice bendova: Prvi dan: Immolation - Sta reci, ljudi kao i uvek razbijaju. Svirka bez greske, ja licno nisam fan benda ali ovo je treci put da sam ih gledao i svaki put zvuce odlicno. Sodom - Ovo je peti i ipo put da sam ih gledao i svaki put stvarno kapa dole kako ljudi sviraju posle toliko godina. Iz nekog razloga su gitare bile kroz pola setliste dosta tise u miksu i u nekim pesmama su se jedva i cule. To je posle ispravljeno ali u tom konstantnom cackanju i trazenju boljeg zvuka na kraju je zvuk bio sve losiji i losiji. Setlista standardni Sodom hitovi i prosarani albumi. Drago mi je da sam ovog puta cuo Better Off Dead pesmu za koju nisam nikada mislio da cu je cuti uzivo. I am Morbid - koji se jednim delom preklapao sa Sodomom. Iz nekog razloga nekome je iz organizacije palo na pamet da se koji dan pred festival toga seti. Propustio sam pola nastupa jer sam gledao Sodom ali druga polovina je zvucala odlicno. Prvi bend koji sam odgledao na toj bini i veoma sam se iznenadio koliko je zvuk bolji nego na glavnim binama. Svirali su koliko sam cuo od ljudi skoro ceo Covenant i jos par pesama tipa Immortal Rites i Fall From Grace. Possessed - gde sam vec poprilicno umoran otisao i bukvalno iz kreveta (posle I am Morbid-a sam otisao malo do satora da odmorim) i nisam uopste zazalio. Zvuk poprilicno glasan i prepucan ali opet mi je bend zvucao odlicno. Mesavina starijih stvari i poslednjeg albuma meni odlicno lezi. Generalno stvarno bilo koji death metal bend da sam gledao na festivalu je zvucao dobro, narocito stara garda koji sviraju i razvaljuju. Drugi dan: Wolfheart - Bend koji mi na prva 4 albuma zvuci studijski odlicno ali ovo je bio drugi put da sam ih gledao i toliko lose zvuce da sledeci put kada ih vidim na festivalu razmislicu da li da odem da ih odgledam. Setlista solidna ali zvuk bas los i guraju se neke stvari u prvi plan koje trebaju biti u pozadini. Tako je bilo i na Rock Maratonu u Madjarskoj, a evo sad i na BA. Da li oni traze takav kanta zvuk ili se jednostavno zadesilo 2x pojma nemam. Dying Fetus- Sa tim bendom za mene nema greske. Odlicna setlista sa mesavinom novijih i starijih pesama, ogromna posecenost, odlican zvuk, ljudi su razvalili. Belphegor - Koji sam odgledao poslednjih 20min. Ortaci koji su ih gledali od pocetka nastupa kazu da i dalje sviraju samo pesme sa poslednja dva izdanja i od starih Hell's Ambassador i Lucifer Incestus. Ovo je peti ili sesti put da ih gledam, u poslednjih par godina otkako je izasao Totenritual kao da su sva ostala izdanja zaboravili i izbrisali iz diskografije i samo od Totenritual-a se setlista pravi. Spectral Wound - Posle kratkog odmora od Belphegora odlazimo jedno 20min ranije na Octagon jer vodeci se iskustvom od prethodnih dana i godina ili ce se tako naci dobro mesto da se odgleda bend tamo ili postoji opcija da se nasilno guras da dodjes napred, gledas skroz od nazad ili da uopste i ne pridjes Octagon bini kolika je nekada guzva. Setlista vrhunska, Kanadski hipstercici kidaju kako sviraju. Meni u top 3 benda na festivalu sto se tice kvaliteta zvuka i svirke. Apsolutno sve na svom mestu i kako treba da bude za jedan black metal bend. Watain - Posto je Spectral Wound zavrsio 10min ranije (iz nekog razloga koji mi nije poznat) taman se tih 10min iskoristilo da se od Octagona lagano dodje do Sea Shepherd bine. Setlista malo sporija nego inace, gledao sam ih u Maju u Budimpesti sa identicnom setlistom i tamo mi je bio dosta bolji zvuk i iako je bila manja bina i na BA je to bio mnogo veci show Watain mi mnogo vise lezi u klubskim svirkama nego na ovako vecim festivalima. Midnight - 15 min posle Wataina na Obscure bini bend koji je za mene imao broj 1 nastup na festivalu. Zasto? Neverovatno dobar zvuk za koji apsolutno nikakve zamerke nemam, neobuzdana energija, vrhunska setlista, Athenar opet nema dela bine gde se nije popeo, odlicna komunikacija sa publikom i sam odaziv iste (gde je bend odlepio na bini koliko i publika ispred bine). Ista prica kao i za Watain. Iako mi je ovo bio najbolji nastup na BA, Midnight mi savrseno lezi u klubskim svirkama. U ponedeljak smo ih gledali u Budimpesti, gde smo prespavali na putu za BA. Ono je bilo za nijansu jos bolje jer bend je kao stvoren za manje klubske svirke gde im je publika ispred face, a ne da ih deli barijera i par metara. Treci dan: Sacramentum - Bend sa kojim nisam toliko dobro upoznat ali dosta dobro su mi zvucali na festivalu. Nastup im je pomeren od 2 ujutru do dana ranije u 14h po poprilicno jakom suncu. Sve mi je bilo ok, sem pevaca koji mi je sa raznim karate i plesnim potezima izgledao kao klovn na bini okupan u crvenoj boji. Krisiun - Kao sto sam vec rekao gore, sa starom gardom nije bilo greske. Nordjevel - Posle pauze od nekih 5 sati posle Krisiuna jedva sam docekao Nordjevel. Spreman na silovanje usiju jer prethodnih 3 puta kada sam ih gledao ono nije bilo normalno koliko je glasno i prepucano zvucalo. Zvuk iznenadjujuce normalan ali sam nastup je tesko razocarenje. Trenutno im je Lars session gitarista (bivsi bubnjar Marduka) sa jos nekim likom iz Trollfest-a koji to vece nije bio tu. Lars je toliko ispadao, svirao neke rifove pogresno i to je toliko prazno i glupo zvucalo da sam neke pesme slusao i razmisljao da bi bilo bolje da su otkazali i rekli da ne mogu da dodju nego da se ovako brukaju. Dominator klasa od bubnjara. Lars kako krene da ispada i da se raspada ovaj ga isprati svaki put i ispadne kao da se nista specijalno nije desilo vec da namerno ili ponavlja isti rif nepotrebno dva-tri puta ili da tako treba da bude mini prekid u pesmi i slicno. U nadi da ce to biti jedini los nastup bendova koje smo zeleli da vidimo idemo da malo odmorimo i posle toga idemo na Gorgoroth - Namesta se bina, pale se oba pojacala, izlaze svi ali Infernus ne. Posto su kasnili par minuta pomislio sam da se nesto nije desilo sa njegovom gitarom ili slicno pa da ce malo kasnije izaci. Od toga nista, a Hoest posle prve pesme najavljuje Prayer i pre toga govori da je Infernus zaglavio u bolnici i da je sve u fazonu 'show must go on'. Ok, kako je tako je. Verujem da ce to biti sve ok. Kao i Nordjevel i Gorgoroth ponavlja slicne greske gde malo Hoest, malo njegov kolega iz Taake-a ispadaju, a Phobos ih cupa iz govana isto kao i Dominator, Larsa. Neke pesme su zvucale ok, a neke bas lose. Nisam nikada mislio da cu to reci ali koliko je za neke albume/pesme bitno da su dve gitare uzivo to je nesto neverovatno. Gorgoroth sam gledao pocetkom godine i naravno svirali su istu setlistu kao i pre 10+ godina ali su razvalili koliko je bila dobra svirka, a ovo je bas bilo razocaravajuce. Definitivno lose vece za Norvezane. Misthyrming - Bend koji toliko zelim da vidim uzivo posle te katastrofalno lose 2018. godine na BA gde su toliko lose zvucali i svirali pesme sa Algleymi albuma koji tada nije ni bio u najavi, a kamoli izdat. Te niko nije ni znao sta oni tada sviraju, niti je iko bio upoznat sa pesmama. Rame uz rame sa Spectral Wound-om i meni su ta dva benda drugi najjaci nastup imali na festivalu. Fenomenalna setlista, novi bubnjar se napokon usvirao sa njima, zvuce odlicno, a jedina zamerka je kao i na vecini bendova na bas koji na skoro sve 3 bine konstatno bruji i ne vidim poentu da svaki bend ima prepanjen zvuk bas bubnja toliko da ti tuce u grudi, preglasan je i gusi ostale instrumente. Na Misthyrming-u se gitare nisu toliko jasno cule na odredjenim momentima gde je to veoma bitno i gde rifovi moraju da voze, a cuo se pretrigerovan bas bubanj koji je skroz nepotrebno pojacan u miksu 80% bendova celog festivala. Cetvrti dan: Anaal Nathrakh - Volim ovaj bend ali posle Vanitasa za moj ukus to je previse breakdown-a i delova ostalih zanrova koji pocinju da dominiraju preko klasicnog AN zvuka. Dave izlazi na binu i nateze Jack Daniels i vec vidno nacugan stalno nesto brblja izmedju pesama i nepotrebno razvlaci. Zvuk tesko smece, opet problem sa prepanjenim bas bubnjem koji je toliko pretrigerovan da se dobos i cinele uopste nisu culi vec samo bas bubanj i dave u pozadini koji je opet iz nekog razloga poznat samo toncima znatno utisan. Covek kao da je back vokal u svom bendu i neki sporedan lik, a ne frontmen. Posto je to toliko lose zvucalo i Dave je poceo da smara na Submission is for the weak otisao sam da odgledam grke na Obscure-u i nisam zazalio. Suicidal Angels - sam uspeo da odgledam nekih 20min i ono je naspram AN za usi bilo melem. Odlicna svirka sa odlicnim zvukom. Super miks, za razliku od ostalih bendova normalan nivo glasnoce, a sve se culo jako dobro. Cak se i bas gitara cula sto je retkost na tom festivalu. Deicide - Sta reci drugo, nego razvaljivanje glavne bine. Marduk - Hteo sam da ih odgledam po dvanaesti put i da preskocim CA sa kojima se preklapaju. Poprilicno spora setlista, do sada najsporija koju sam ja gledao uzivo. Zvuk teska kanta. U pocetku jos i ajde de culo se onako, sasvim solidno. Posle je samo Simonov dobos grmeo, gomila buke od bas bubnja i gitare koja je bila prepanjena, Morgan onako u pozadini se cuje kada je neki sporiji deo i Mortuus na vrhu sve te buke. Ljudi se primaju cim krene blastbeat i ja onako okrecem se i gledam njih pored sebe, meni je ok jer mi u glavi ide playback pesme jer je znam napamet. Oko mene ljudi vataju zjale dok su sporiji delovi, a cim krene blastbeat odlepe. Izgleda je samo blast beat i po tome se bend ceni.. Carach Angren - se preklapao sa Mardukom pa sam uspeo da odgledam samo poslednje 3 pesme. Problem sa zvukom su imali isto kao i bendovi gore, a sto se tice nastupa meni je to klasicno dobar CA. Gledam ih za koji dan ponovo ali naravno ceo nastup. Te se nadam da ce zvucati barem malo bolje. Sve u svemu meni sto se tice ljudi dosta dobar provod, a sto se tice bendova... Death metal bendovi su odvalili, black metal bendovi poklekli. Nisam neki ogroman fan death metal zanra ali u par dana gledati Possessed, Immolation, I am Morbid, Dying Fetus i Deicide i da svi razbijaju kako sviraju.. Vrhunski dozivljaj. Sto se festivala tice. Ovo mi je prva poseta posle 4 godine i cene su nenormalno otisle gore. I tada mi je bilo na skupljoj strani, a ovo sada je bas poskupelo za minimum 100%. 2019. sam kod glavnog ulaza za nudle sa piletinom dao 3.5e, a sada taj isti stand prodaje tu istu hranu za 10e po porciji. Sutradan su snizili cenu na 7.5e ali svakako je preskupo. Na festivalu ima razne hrane po razlicitim cenama ali svakako za nase standardne festival postaje preskup. Ljudi kukaju na cenu karte, a meni je to bas neka sporedna stvar gledajuci koliko pice i hrana idu gore. Sem kise koja je usrala ceo festival prvog dana imali smo naporne komsije u kampu iz Poljske i Hrvatske. Poljaci do 3-4 ujutru vrte konstantno par decijih pesama i neku pesmu na nemackom (i dok je slusaju urlaju ti bukvalno pored glave), a Hrvati preko puta nas rokaju narodnjake i Dalmatinske pesme. Naravno da u kasnim satima ispijanja alkohola padaju tu prozivke Srba, razni nacionalisticki uzvici itd itd. Generalno setajuci se kroz sumu vecim delom su to ljudi koji nemaju veze sa ovim festivalom. Imao sam osecaj kao da se setam gradom pa slusam muziku iz kafica i kafana, a ne da sam na metal festivalu u Ceskoj.

To care!

^ covek se zahvaljuje na linku za album i lupate mu minus, koji ste pavijani, dao sam plus da ispravim nepravdu album brije stidne dlake koliko dobar

ја сам му дао минус, зато што цитира пост са огромном сликом да би написао хвала

Excuse me for my mental limitations