Leaderboard

Meni je thumbs down. Svašta mi smeta kod njih, ali najviše taj neki višak ambicije koji osećam u zvuku, napora da se snimi nešto pametno, slojevito, primamljivo, posebno, što nije problem samo po sebi - svi smo u večitoj potrazi za baš takvom muzikom - ali mene isključivo radi kada se ona desi kao incident, iz potpuno autsajderske pozicije, kada neko ekstremno talentovan ima poriv da svira nešto odvratno, odbojno i subverzivno (npr. death metal) i onda od tog govneta napravi pitu jer prosto can't help himself, jer bi napravio pitu od bilo čega. A osećam da ovi nisu ni blizu toliko talentovani, samo su godinama radili na tome da nabave sve sastojke za pitu - radi na tehnici, vežbaj majčin sine, probe, probe, to je to, usvirani smo, kompetentni smo, sad daj napucaj produkciju, daj melodiju, daj proggy brejk u sredini, neki polu-sentimentalni, polu-kontemplativni solo od dva tri minuta preko njega, onda postepeno ponovo ceo bend uleće iz sve snage, klimaks na kraju. I čitav prošli album i ova pesma mi zvuče tako, usiljeno, isplanirano, kao da su godinama radili na svakom sitnom detalju, sve u znoju lica svog, sa dosta napora. Ne mogu da prestanem da mislim na sve ovo dok ih slušam, intuicija mi kaže da su oni ta vrsta benda, iako je naravno moguće da je sve suprotno. Kako god, definitivno not my cup of tea. Drowned pesma dobro vozi, naročito rif na 1:35.

Eto, a ja recimo mislim da Chapel of Disease ne mogu da prismrde sophomorima Morbus Chrona, Tribulationa, Necrovationa, ili Venenuma recimo, koji su bili progresivni i totalno outside-the-box albumi, ali mračni, sjebani, istripovani, čula se neka autentična muka na njima, i u tom smislu su bili mnogo bliži onome što je za mene esencijalno bitno u death metalu - ta primalnost, mrak, prljavstina, teskoba, ali sa mnogo muzikalnosti, elegancije i sofisticiranosti. Te dve naizgled nepomirljive krajnosti kad spojiš i kad učiniš da izgledaju skroz prirodno jedna pored druge - to je za mene najbolji death metal. Odsustvo potrebe da se ispadne kul, a ispalo se kul preko svake mere upravo zato - mislim da je ta motivacija vrlo bitna. I apsolutno mislim da je ambicija u tom karijernom smislu, tipa daj da nešto uradimo i napravimo nešto, a da si pritom kao poligon za tu ambiciju izabrao najnekonvencionalniji subkulturni idiom kao death metal prilično besmisleno. Uspeh će se desiti spontano, ako treba da se desi. Bendove kao Dead Congregation prati nenormalan hajp bez da su prstom mrdnuli, a i sad kada imaju status koji imaju ne obaziru se previše. Slično je i za Blood Incantation čini mi se. S druge strane, već godinama se dopisujem sa Matt-om iz Horrendous-a koji radi kao profesor u nekoj srednjoj školi, mrzi to što radi i bogu se moli da Horrendous "uspe", što ja apsolutno čujem na ovom poslednjem albumu. Čujem taj ambiciozni neizdrž i sve te kompromise, i žulja me. Sve je ovo totalno subjektivno, naravno, kapiram da mnogi to ne čuju ili im ne smeta, i to je skroz ok. Btw, loše si me procenio, nemam problem sa melodijom, imam problem sa atmosferom. Sulphur Aeon je vrlo melodičan, od prvog albuma pa zaključno sa ovim novim, ali su im albumi grandiozno mračni i to im daje integritet, nema trunke sladunjavosti. A tu sladunjavost, tu prijemčivu melodičnost čujem i kod Horrendous i kod Chapel of Disease. Za mene je to red flag u death metalu. Loše si me procenio i za problem sa masovno obožavanim bendovima - Blood Incantation je bogovski bend, Tomb Mold koji važe za hipstere takođe obožavam, da ne nabrajam dalje. Dakle, volim ono što volim, a ako se to što volim uklapa u definiciju "volim sve što vole mladi", so be it. Tako da, bez etiketiranja molim!

Slavijaaaaaa pa vukov spomenikkkkk bez drugara i para i ljubavi tonem ko titanikkkkkkkkkkkkk In November 2023 Garavi Sokak hit the highest peak of their career when the band performed at the opening of an ATM machine in the village of Karavukovo (Odžaci).

Konacno imamo za koga da glasamo?!?!?