Da bacim mali izveštaj sa random prog festa na random prog temi.
Ove godine nema Prognosisa (znam, znam, mala violina za mene) nažalost, tako da je uleteo ovaj neki MidWinter prog kao neki novi pokušaj prog festa u NL. Jedan dan za sad, a biće i neki MidSummer, koji ću doduše zbog lajnapa da preskočim. Mesto održavanja Tivoli u Utrechtu, moje novo omiljeno mesto na svetu, zgrada sa tri sale gde svaka ima neke svoje prednosti, a ova velika gde se održao fest ima pre svega amfiteatar fazon, gde ima dosta mesta za sedenje. A ko hoće da bude blizu, ima dole i "pit" sa dovoljno mesta (uglavnom).
Možda najbolja stvar oko festa su satnice bendova, prva dva benda po sat vremena, jedan 1h15, i dva po 1h30. Maltene kao da si gledao 5 headline nastupa, bez preklapanja, pravi antidote prenatrpanim letnjim toi-toi skupovima.
Nego.
Meer - Iskreno solidan draw za mene za ovaj dan je bio samo Meer, i nisu me razočarali. Čak i nakon što je prve pesme pevač izgovorio one reči koje niko u publici ne želi da čuje kad gleda neki bend prvi put - "We're gonna play some new songs for you today". Izlazi novi ove godine, pa su otpikali 4-5 stvari. Srećom uredan prvi utisak, jedna mi već i blago ušla u uvo. Nisam ukačio neki spec odskok u odnosu na House, možda dve pesme da su lečka življe-heavier. Ali, zvuče fenomenalno. Mislim da samo iz Norveške/Skandinavije može da dođe ovakav ansambl sa dva vokala i dve violine i da još da su aktivni uživo. Vrlo raspoloženi za nekog ko svira u 1h popodne. Lepo, i publika ih super primila, može sledeći put i full headline nastup lagano.
Temic - Ispostavilo se da mi je ovo bolje leglo dok sam slušao kući uz posao kao neki background noise. Uživo kad sam se "posvetio" više muzici, jako iritantno, dosta stvari koje ne mogu da podnesem u modernijem progu/metalu, uključujući i neke jako iritantne spotove, gde je svaka pesma morala da ima neko video pozadi uz nju. Jedina dobra stvar kod njih je što su mi odvraćale pažnju od klavijaturiste prpošića sa naj-smug izrazom lica koji sam video na metal stejdžu in a long fucking time. Baš lik ima "ošamari me" energiju. I naravno da je poneo keytar sa sobom samo za jednu pesmu i jedan jedini solo. Ovo im bio prvi nastup, meni i poslednji sa njima verovatno.
Lazuli - Čudan bend, nemaju bas, ali imaju "leode", što je neki njihov izmišljeni instrument koji liči na warr gitaru bez žica, a pokriva i kljave i povremeno bas. Imaju i neki ogroman fensi ksilofon (edit: marimba ) gde su za zadnju numeru svih petorica svirali, ako ništa drugo vrlo atraktivan kraj certa. Kući su mi bili ok za uz čitanje, uživo mi preko sat vremena bilo mnogo, jer je dosta lagana muzika, dosta mid-tempo, uspava posle 70+ minuta. Ne bih ih ni nazvao prog iskreno, meni je ovo više neki elevator muzak alt rock. Pevač liči kao odzumirani Marco Hietala a ima najnežniji mogući glas, povremeno zaboraviš da nije žensko. Jedva priča engleski, Francuz najgori.
Spock's Beard - Ovo je jedan od onih "većih" prog bendova koje sam uvek nesvesno preskakao. Nekako nikad nisam previše obraćao pažnju na ne-evropske prog rock bendove (sem Rusha naravno). A i OCD mi ne dozvoljava da bendove od 15+ albuma preslušavam tek tako. Pa sam ih eto prvi put pustio tek pre mesec-dva. Nisam lud za bendom posle pola obrnute diskografije, previše monoton vokal, previše podsećanja na UK bendove, a i kad nije onda previše AOR za mene. Ali uživo mi jako drago što sam ih video, i uz Meer def bend dana. Definicija matorana puštenih sa lanaca koji došli u Evropu dve nedelje na sprdanje i prog. Neverovatno pozitivna atmosfera i u publici i na stejdžu. Posle mutav(a)ca iz Lazulija neverovatno prijatan kontrast kad se maltene ceo bend sprda i pravi kontakte sa publikom. Pola stare stvari, pola "novije", svirali "The Light", ja super zadovoljan. Gledao bih lagano opet sutra.
Pain of Salvation - Reći da sam se plašio ovog nastupa bio bi veliki understatement. Molio sam se pre nastupa da su ušli u ovu godinu, ako ne sa novom setlistom, bar sa novim basistom. Dupla kurčina, spitroastovao nas Daniel sve lagano. Karma je čudo, pa su bili jedini bend dana sa tehničkim problemima i par puta morali da prekidaju i restartuju pesme. Naravno da su se tokom tih prekida tradicionalno direktni Holanđani drali "maybe you need a bass player". Još jedan pokazatelj kakav je nastup bio je što je Daniel imao mini govor sa "ako nas gledate prvi put, molim vas dođite opet".
Panther pesme uživo su mi horror, meni se ovo ustoličio kao najgori PoS album lagano. Ne mogu ja taj chugga chugga for da kiddies da podnesem. A coup de grace (što bi rekao Lazuli brat) je bio ovaj momenat:
Bitno da njemu lepo, ne znam. Bar svirali "Perfect Element" posle toga.