Malo sam i zapostavio neke nove albume da bih ovaj izpreslušavao sa svih strana ali konačni utisak je i dalje isti: prve dve i poslednje dve su super, možda Mute malo neopravdano predugačka ali ima rifčine pred kraj da se usereš. Sve između je bezveze, bez fokusa i upečatljivosti, nekakav pretenciozni koncept da se uklopi u lirički narativ, Jim smara a instrumentali su dosadna podloga bez oštrine i dovoljno dinamike. Vrhunski je ovo bend ali ovo im je možda i najslabiji album kad se podvuče crta, nekih 6/10 a to je slabo za njihov standard. Daću mu priliku pred kraj godine još jednom da vidim kako će odležati a sad je vreme za neke druge stvari. Kad budem želeo da ih slušam na ovaj album ću teško pomisliti.
predobar album za sad, vec mi treci put ide. sve najbolje stvari je iskombinovao (epic sympho zvuk, proggy svirka, catchiness Amra) i izbacio sve sto smara (saksofoni , elektronika, itd)
jako kompaktan i fokusiran zvuk ovde, ali opet prebogat