Jeste album standardni zvuk Sonate. Možda to ima i veze sa našim godinama, pošto ih slušamo od ranih radova pa sad kad smo matoriji više ne kapiramo novi materijal čak i ako je možda i ok. Ja sam negde od Nemam neki veliki hejt prema njemu, ima lepih trenutaka. Ja bih samo kao najbolju pesmu odabrao poslednju, imam utisak da je po kreativnosti najviše pokazala, pogotovo taj neki početni deo koji mi je dosta sinematičan. "The Days of Grays" je verovatno bio poslednji album kada me je materijal ozbiljnije dotakao, tada sam imao dvadeset, sad skoro trideset i pet. Mislim da ima i do toga. Ovo sve posle, možda tu i tamo ponešto ali slabo. A i jeste, negde je otišao taj zarazni, energični vajb, počele su sve neke mekše, eksperimantalnije pesme koje imaju respekt za pokušaj nečeg drugačijeg ali nažalost nije ubolo žicu