Previše interneta i previše stranih bendova. Današnjoj omladini je sve na klik, i naravno da će ih mrzi da se maju po koncertima.
U vreme SFRJ je bilo drugačije - nema net, nema stranih bendova. Ako hoćeš da kupiš neku ploču, imaš Bijelo Dugme, Bajagu i Čorbu, pa biraj između tih dvadesetak bendova. Nije bilo ni konkurencije sa strane. Ako oš da čuješ neku buku, ili pak da vidiš kakvu trebu, mobilni nije bio tu. Morao si cipele na noge pa negde da izmaješ. I kao posledica toga, pune gostione, a na Dugme dođe i više ljudi nego na Ramštek.
Jedina nada da se YU-rock i YU-metal vrati staroj slavi je da nam se uvedu neke teške sankcije, a i internet da nam se isključi, znači totalni mrak. Razumem, ima to i loših strana, ali ima i dobrih, to ti je Yin i Yang, zapad i istok, otvorenost i zatvorenost, demokratije i sankcije.
Nisam ni ja za ekstremizam, ja sam za balans, za Tao.
I za jaku Alogiu.
Banujte me.