Leaderboard

Odličan koncertni film, siguran sam da će ovo poslužiti kao neka vrsta postulata kako bendovi to mogu da načine da bude zabavno iskustvo za slušaoce i da ima jaku primamljivost za ponovnim gledanjima. Ghost su mi uvek bili populistički bend, ali nisam imao problema da uvidim kako su kroz raznu satanističku maske i ostale ezoteričke znakove uspeli da pridobiju naklonost srca ljudi širom planete, koji nužno i ne moraju da budu metalci. Rite Here Rite Now, je fenomenalan prikaz toga, bend u zenitu, i ne planiraju da isporuče sve, i da ostave duše (bukvalno) na terenu, dok se spremaju za još jednu tranziciju sa pevačem. Alex Ross Perry je poznata indi filmska glava i iznenadih se što je on sa Tobiasom izrežirao film, i mogu vam reći da je sve odrađeno savršeno! Jako je maštovita prezentacija kroz svežu montažu sa prezanimljivim prelazima između scena i skupim kadrovima gde imate taj doživljaj da ste na dotičnom koncertu. Svemu tome pridodaje i bogata zrnasta i bogata bojama obasuta fotografija koja odaje omaž Giallo filmovima i oba je doprineo Robert Kolodny. Fanovi će zasigurno biti zadovoljni jer dobijaju dovoljno narativa u vezi samog benda u kratkim pauzama, koje su posute pa skoro detinjastim humorom. To pokazuje da je ovo ipak jedan jak bend, kojem nije problem da se sprda i na sopstveni račun. To samo velikani umeju da rade. Setlista je poprilično berićetna i Cardi krade šou sa stajlingom i upadicama između pesama (ako ljudi vole Tobiasa toliko, imaće i priliku da mu vide stopala, fetišari javite se!), lepo je videti da za jedan rok-hevi metal bend ipak imaju dobru poruku da isporuče i da nije život jedna velika šala, voleo bih da se više bendova ovome okrene jer znači, pogotovo ljudima koji lutaju i nalaze mali eskapistički izlaz u muzici i koncertima. Na kraju je bila i post credit scena, koja nije odvela nikuda, ali daje naznake da će Ghost kao bend i firma i dalje da traje. Čak i kada se desi zamena. Svemu tome je pridodala jako prijatna atmosfera unutar bioskopa, gde su fanovi pevali, i đuskali u mestima. I bila je poprilično raznolika publika od omladine do nekih metal matoraca. Pozdrav za Haosa. 🤘

Ajoj kakva sauna sinoć u Fabrici, stvarno ne znam kako će proći ovi julski i avgustovski događaji kad je sad ovako nepodnošljivo, mora to sve negde napolje da se izmesti. Reckoning solidan ali već izanđali trikovi, metalizirana gitara i dosta siromašni aranžmani iako dobro zvuče a kako i ne bi kad su sve iskusnjare u pitanju. Slabija poseta u tom momentu. Reflection sviraju muziku kakvu ja volim i rado slušam doma samo uživo tu nema nigde muda, tanak i fragilan zvuk, voleo bih mnogo masniju gitaru i angažovanije bubnjanje. Tu se već napunilo. Agnostic Front standardica. Nisam znao da im gitaru sad svira Craig Silverman koji je radio u odličnim hc bendovima poput Blood for Blood i Only Living Witness. Stigma ima već skoro 70 godina (čime je verovatno već probio svoj IQ koeficijent debelo) i više služi kao neka maskota, ne znam ni da li mu je uključena gitara. Roger se sa svojih skoro 60 dobro drži nakon borbe sa rakčinom. Dosta starog materijala i navijačkog singalongovanja dok smo se znojili svi kao svinje. Bilo puno kao u prknu, dosta nekih poznatih lica, neki lik razbio glavudžu pa dolazila hitna. I tako. Sve u svemu - znojavo.

Moram da kažem da ni sekund EP nisam video. Pijem, danima...

Brate, nemo' se ljutiš... zvučiš k'o Chat GPT.