Da se zapljunem i ja na ovoj temi kroz necropost. Kasno se udubih u sazrevanju u DHG vode, ali kako god, strašna magija od benda. Albumi su mi ili sasvim ok ili čista ljubav, što je više nego dovoljno za jedno poštovanje i, još dužu, ljubav. U prinicpu ide hladno-toplo-hladno... prvi uredan, ali u poređenju sa svim što ide posle jeste najravniji i najmanje zanimljiv na papiru, 666I ludo ali baš ne moj zvuk, i Omega em najgori cover em neka ravna avangarda, em Aldrahn mi ovde ide na k sa over-the-top vokalima, kao Nicolas Cage da mu davao tips za pevanje. No, verovatno najbliže nekom VBE2 albumu što postoji.
Sa druge strane, meni je BMC potpuno zasenio AUO (slušao ih u sl periodu) i lagano u top5 za prošlu godinu. Ako su tri albuma pre njega imala neki negativan ludi šmek, ovaj udara u neko pozitivno ludilo i skroz me pogađa zvuk. Album putovanje, a jedva čekam da vidim za 7 godina gde se putuje dalje Sa treće strane, najbolja izdanja su mi Supervillain Outcast i Monumental Possession. MP - ništa lepše nego kad nađeš Aura Noir album koji nisi čuo pre, a SO jedno unikatno šuntavilo, možda najzabavniji black album koji sam ikada čuo, ali isključivo po istim kriterijumima gde je i Lost Highway zabava.