Aj kratka reportaža sa ovogodišnje Artmanije, teren dobro poznat, za pivopije ima jedno novo mesto u centru koje se zove Flow, imaju lepu selekciju rumunskog krafta na 12 točilica + nešto limenki, a kažu da prave i jako dobru kafu al ja nisam neki ljubitelj kafe. Preporuka.
Prvi dan:
Za THE FLOWER KINGS sam uvek mislio da su najviše mid od svih mid prog rock bendova i uživo je utisak samo potvrđen. Ljudi koji ne slušaju prog verovatno tripuju da svaki prog ovako zvuči - kao audio pandan erektilnim mogućnostima Džoa Bajdena. Da se razumemo, njihova muzika je svakako prijatna i cenim dugotrajnost i veliku diskografiju ali nit ima puncha nit ima melanholije nit ima bilo čega što bi me mrdnulo iz emocionalne tuposti. Kapiram da ću ako ikad dočekam 60 godina nakon toga slušati samo prog ali za mene, još uvek u kakvom takvom naponu života, ovo je bilo nekako - beživotno. Zatim su na malom stejdžu nastupili lokalci ALPHA Q. Svaki djent / metalcore / blagi prog začini kliše je bio prisutan, solidno to zvuči na čelu sa pevačicom koja izgleda kao ćerka Indire Radić, ali ne baš uzbudljivo iako dosta profesionalno i zvučno i svirački. Onda je usledio IGORRR koji mi je stvarno sranje projekat. Dobro zvuče uživo objektivno ali mene ta kombinacija sa DJ-em, operskom pevačicom, wannabe evil urlatorom i dosadnim groovie rifovima uopšte ne radi, ono je više za ljude koji vole kičeraj, maskarade i Powerwolf. Dakle, veče je do tad bilo baš subpar ali srećom se popravilo drastično u nastavku. LAVINA je mladi bend iz Niša koga nikad prethodno nisam čuo nit sam bio svestan njihovog postojanja ali su me veoma prijatno iznenadili. Tehnički veoma dobar i namunjen zvuk, odlični su svirački, sviraju neki Leprous iz zlatne ere fazon, ima tu malo preterane teatrike pevača, kičaste ikonografije i ponekad malo više djentanja nego što bi bilo po mom ukusu ali zaista su zvučali odlično i ide preporuka da overite ove momke ako ste u mogućnosti. Zaista nemam nekih velikih zamerki, ispratiću taj debi album što su izdali. Highlight večeri svakako SATYRICON. Iako Satyr nije zvučao baš bogznakako, instrumentalisti su razorili i jedva čekam da ih opet vidim za nekoliko dana na Brutalu. Nisam fan Now Diabolical faze benda ali su i pesme iz tog segmenta zvučale ubitačno, kamoli punokrvno tradicionalnije black metal zakivanje. Iako je na Satyriconu bila odlična atmosfera, prve večeri je bilo osetno manje ljudi nego što sam navikao na Artmaniji i moglo je lagano da se dođe do bilo koje pozicije u publici.
Drugi dan:
Još prvog dana je bilo dosta neke dečurlije i njihovih normie roditelja u Korn majicama, ali drugog dana su preplavili Sibiu. No, krenimo redom. BORKNAGAR se stilski nikako nije uklapao u ostatak večeri ali su pošteno odradili svoje, dobar zvuk, setlista onako, malo mi postaju njanjave ove neke novije pesme sa antemičnim ali veoma kliše lirikama a baš su takve uglavnom izabrali za ovaj nastup. Čim se zašlo malo dublje ili u blekerske teme ili u prog mrsomud mnogo mi je više prijalo od ovih "hitova", doduše Up North je lep lek za svaku brigu, stojim vam dobar da je to jedna od najboljih pesama u poslednjih 10 godina u celoj muzici. Rumuni TAINE su bili solidni. Vidim da postoje već 30 godina, pa iako su im similar artists na arhivama Death i Atheist ipak je to prenaglašeno, zvuk je bio dosta moderan i mene su više podsećali na dosta ovih nekih novijih progressive extreme metal bendova iako ih se verovatno neću ni sećati prekosutra. SPIRITBOX su trenutno veoma popularno ime na svetskoj sceni i po meni zasluženo. Nisam neki naročit fan studijskog rada ali objektivno su razorili, baš dominantan nastup i sjajan prijem kod publike. Kome povremeno treba neki ear candy može slobodno da posegne za njima, mada i ovi tvrdi delovi su dobri. Oni izgledaju na bini baš šik i elegantno tako da je bio pun ugođaj. Nisam očekivao previše al su me kupili i mislim da ću ih gledati i na Brutalu gde će biti interesantno videti kako će proći kod extreme metal publike. Na kraju eto dočekah i taj KORN, bend zbog koga sam pre 25+ godina počeo da slušam tvrdu gitarsku muziku. Brzo mi je proletelo tih 15, 16 pesama, kao da je sve trajalo par sekundi. Setlista onako, pola stari hitovi, pola nešto malo novijeg datuma što mi je totalno nebitno, hajlajti verovatno Good God i Somebody Someone, jebemliga. Naravno sve zvuči i izgleda mega svetski, JD se dobro drži vokalno, Luzier je ipak uneo dosta tehničkog momenta na bubnjevima ali jasno je na koju kartu oni igraju. Dokle će još moći da sa 50+ godina emuliraju nesrećne i besne tinejdžere videćemo ali mašina melje i njihovo mesto u istoriji je odavno uklesano. Sve u svemu, drugo veče u potpunosti opravdalo očekivanja, sold out događaj, susret generacija i različitih muzičkih afiniteta, nekima je Korn bio samo stanica do nekih drugih stvari, neki su ostali na tom teenage angst nivou, a neki će tek poći u svoje istraživanje tako da je sve ok i u ekvilibrijumu.