Kako to misliš da poređenje sa Jaganjcima nije na mestu? Bukvalno Longlegs vuče inspiraciju od Bafalo Bila (koji opet vuče inspiraciju od Hičkovog Psiha, mada nijedan od tih filmova nema direktne veze sa originalnim ubicom).
I dalje ne vidim šta hoćeš reći. Klaris Sterling sa svojom traumatičnom tačkom, samim fetišom vriske jaganjaca, nema nikakvu posebno izgrađenu motivaciju karaktera nego samo to - fetiš. Ima prazni simbol, traumatičnu rupu koju gledalac ispunjava sopstvenim interpretativnim učešćem. Sama Klaris Sterling kao lik je prilično površan. Ovde je problem što si se ti motivisao i posvetio da u Klaris učitaš složeniju ličnost a to nisi učinio u slučaju Harker.
Zašto? Može biti više razloga. Prvo, nisi motivisan jer ti film stilski ne odgovara. Ritam, režija, pogotovo u odnosu na Jaganjce koji su solidno skockani, a i bio si mlađi i strpljiviji i više puta si gledao Jaganjce. A nije kao da u slučaju Harker nema traumatske praznine, nema praznog simbola koji omogućava interpretaciju, ali ti si odlučio da u tom pravcu ne ideš. Bukvalno kod Harker ima više traumatske praznine nego kod Sterling.
I to je u redu. Samo nemoj da izmišljaš da je Sterling kompleksniji lik sa jače razvijenom motivacijom karaktera. Prosto samo kažeš nešto a to ne primeniš na oba filma, pa kako onda bilo šta da ti odgovorim na to?
Npr, Bafalo Bil je katalizator nesreće koja se dešava žrtvama u filmu. Zašto Longlegs ne bi bio katalizator nesreće? Prosto, odlučio si da on to nije, a zašto si to odlučio, pa to ni sam ne znaš. On je lažni prostetičar (otkud sad to lažni?), iskarikirani satanista, pa ok, a Bafalo je lažni krojač i iskarikirani transseksualac, samo odjednom - i katalizator nesreće.
Uzimaš jednu teorijsku paradigmu, sa značajno razvijenom simbolikom, i primenjuješ je samo na jedan film. E pa to ne može. Šta ako ja kažem da Longlegs zapravo i ne postoji? Film je ladno mogao da se odigra na gotovo istovetan način čak i kada Longlegs uopšte ne bi bio karakter u filmu. To ga čini ne tek samo katalizatorom nesreće - nego većim katalizatorom nego što je Bafalo Bil.
To ne znači da je Longlegs bolji film od Jaganjaca, ali interesantno je da kad se razbacuješ velikim rečima, poput katalizator nesreće, da bi ipak mogao da uvidiš da je Longlegs veći katalizator nesreće od Bafalo Bila, i kad pridodaš traume iz detinjstva, da Harker ima veću fetišističku traumatsku tačku od Sterling, pa da mi onda javiš koliko je loš film. Ali nemoj brate pričati o motivaciji karaktera a da to pošteno ne primeniš na oba filma.
Ako si pogledao onda si trebo da skontaš i da je Longlegs u istom univerzumu kao i February, da junakinja priča preko telefonske govornice kao i u February, kao i da se glumica iz February pojavljuje i u Longlegs.
Dakle, sve u svemu, ne kažem da je Longlegs savršen film, ali reći da ovde nema šta da se vidi i protumači, da se o ponečemu i porazmisli, jednostavno ne stoji.