Leaderboard

Kao posmatrač, iz vaših opisa zaključujem da je sve bilo kako dolikuje BA renomeu i nazivu događaja, pakleno. ☠️ Želim vam još mnoooogo sličnog zezanja! 🤘

Metabaronski moliću lepo

Evo napokon sedoh za komp da napisem reportazu, neki utisci su se sigurno izmesali zbog vremenske distance i gomile dobrih svirki u kratkom vremenskom periodu, pa cu se onda raspisati da probam to da nadoknadim. Najjaci ce procitati do kraja.. Prvo da napisem o kampu malo - bezao sam od te ideje jos od prosle posete. Pogotovo sto sam u medjuvremenu krenuo da radim stalno i imao sam kesa da priustim neki smestaj, drago mi je sto sam se ipak odlucio za kamp na kraju zato sto nakon celodnevnog stajanja uopste nije problem zaspati kao zaklan u dobro izolovanom satoru u vreci i plus na duseku na naduvavanje. Nije bilo previse galame uvece, nema insekata i slicnih poteskoca, toalet i tusevi su blizu (to se moram zahvaliti ortacima sa kojima sam isao koji su na vreme rezervisali mesto), sistem na narukvicu radi kao podmazan tako da je sve okrenuto prema tebi da se lepo provedes i ne gubis vreme. Ovo stvara dosta prostora za gledanje ogromnog broja bendova pa je na tebi da biras izmedju gledanja 8-10 bendova na dan ili blejanja. Ja sam se pomirio sa tim da cu morati da ostavljam ekipu stalno i jurim neke kulteve i cesto sam postavljao pitanje sebi da li juriti tih 40ak minuta benda kog verovatno neces gledati u srbiji nikad i skoro uvek je odgovor bio pozitivan. Tako da na kraju nisam skoro nikoga upoznao od ljudi, jednog srbina smo upoznali nulti dan, posle bukvalno nikoga, naspavas se, ustanes, jedes odes pod tus, do parkinga po stvari i slicno i vec si propustio neke od prvih bendova. Ipak sam dosao zbog jakog line-upa i 4 obavezne velicine, pa bih mozda vise lufta za bleju imao neke random godine sa slabijim lineupom - ako to postoji.. Hrana pice itd to su vec ispisali nemam sta da dodajem. Onaj stand sa mesom i povrcem i pecurkama na meru je pobednicki, plus su radnice sve seceri. Mercha ima kolko hoces, ugrabio sam par kultova, a ove oficijalne majice su mi malo skuplje. Ekipa koja dolazi mi deluje da je malo starija u proseku i da ima manje ljudi nego 2017, mozda gresim. Skoro uvek mozes na svim stejdzovima da se probijes na pred uvek ima mesta u svim segmentima, sem na par najvecih svirki. Manje su i sutke dosta. U glavnom da ne duzim: BENDOVI Prvi dan dok smo ustali itd, dok je ekipa nabavljala sta treba u pozadini sam cuo zakivanje Severe Tortura koje mi se jako dopalo iz daljine. Naravno da sam hteo da cujem Skeletal i Exumera ali nije bilo sanse da se postigne sve. Dosao sam od prilike na pola Sylosis koje sam nesto malo i slusao pre 10+ godina i zvucali su korektno. Mesavina thrasha i metalcorea, ok za uz prvo pivo i analizu repertoara. Mozda bih ih slusao opet u nekoj klubskoj varijanti. Nakon toga Terrorizer gde je bilo lepo videti poznate face kako sviraju klasicnu grajndcugu. Ovde sam vec imao prve zamerke za zvuk i sad moram da napravim malu digresiju..... ....Zvuk svirki u BG je uvek tema rasprava i poslekoncertnih zalopojki. Mozda cak i glavna tema koja se provlaci u svakoj diskusiji vezano za koncerte je gde stajati na svirci, da li valja zvuk u tom klubu, da li se ista i cuje, kako je tonac odradio posao, da li vredi zaraditi tinitus ili nositi cepice koji ti odnesu deo dozivljaja sa sobom. BA2017 mi je ostao u lepom secanju upravo zbog kvaliteta, cistoce i masivnosti zvuka bendova sto na mejn stejdzovima sto na sporednim. Nekako mi je to ostalo u glavi kao sigurica da cu pogeldati sve te bendove u najboljem izdanju sa najboljim zvukom. E sad u medjuvremenu mozda sam ja omatoreo i culo sluha mi ostalo nagrizeno nakon mnogobrojnih koncerata, mozda je i do mojih skromnih 177cm visine ali stalno imam tu neku dilemu oko zvuka na svim koncertima i frustraciju da mi odnosi od dozivljaja kolicina buke koja menja muziku. Nazalost te dileme su me pratile tokom ovog festivala i mislim da ih ne resava odgovor Ajde cuti to je sve metal i treba da bude glasno! Znaci skoro svaku svirku sam morao da kalkulisem da li je krcanje posledica mog polozaja i visine i li samog ozvucenja, jer sam polazio od pretpostavke da je ozvucenje najbolje moguce kao te 2017. Konkretno na Terrorizeru sam bio docekan lavinom krcanja gde se ne razabiru rifovi ali se dobro prepoznaju bubnjevi i ritam. Pritom ne mislim na paranje usiju uzrokovano glasnim cinelama ili prstanjem gitare kod visokih tonova, to se lako resava cepovima ili obicnom maramicom. Mozda je ovo banalna stvar ali ja sam morao tokom cele svirke da se naprezem da cujem sta je tacno odsvirano, gde moje nedovoljno poznavanje materijala nije puno pomoglo. I na kraju ostajem sa utiskom dobre svirke sa dobrom energijom na bini i publici ali ne mogu ciste savesti reci da je bilo odlicno kada pola svirke nisam prakticno ni cuo Takodje mi nije jasno kako polozaj i visina uticu toliko na dozivljaj kada su sami zvucnici daleko iznad mase u vazduhu ali je cinjenica da uticu i vidi se razlika, cak je negde i bolji zvuk bio sa strane sto me samo dublje baca u dubiozu. U glavnom te borbe sa zvukom su prozimale ceo festival, negde manje negde vise. Al ajde da ne serendam previse, da se vratim na... ...BENDOVI, dalje Nakon tog Terrorizera otrcah na Hirax koji spada u hrpu kultova koje sam morao da ispostujem. Ovo je prva svirka festivala koju sam pogledao celom duzinom i moram reci da su matorci objasnili kako se svira trescina. Frontmen lud ko struja pravi neke face i bacaka se okolo, komunicira sa publikom. Prava onako prisnija svirka za sladokusce i old skulere. Pravo uzivanje videti sutke i prasinu i biti medju gomilom pecvestova pod przecim suncem. Nakon toga se islo u obilazak mercha i tvrdjave, prilikom cega sam nahvatao par pesama Hatebreeda u vezi koga imam slicne utiske kao i za Sylosis, kao i par trenutaka Vltimasa. Sta reci sem da cela ta rimsko imperijalna prica ne ide bas uz Garth Brooks-a koji zajedno sa momcima svira neke tupave rifove koji zvuce kao da ih je publika smislila na onom malom stejdzu pored. Mislim da sam tad otisao u kamp da odnesem merch i propustio Deicide cijeg jednolicnog agresivnog stila nisam najveci fan jbg, ali sam stigao posle njih uredno na Exodus sto je bilo pod moranje. Uhvatio mesto tu negde na sredini zbog zvuka i vec se u vazduhu osecala tenzija dok nije krenulo krljanje. Moram da kazem da napocetku nista potpuno nisam cuo sem buke i bas bunja koji je zvucao kao jebena artiljerija, mislim da u zivotu nisam cuo glasnije bubnjeve bukvalno me je bolelo u plucima od siline, ali nije smetalo. Zvuk je se popravljao vremenom kako su se nizali hitovi sa BBB i ostale stvari i energicnost matoraca je bila na nivou do kraja. Nisu mi smetale ni nove pesme cak naprotiv super je sve to zvucalo uzivo. Ocekivano su bile i najvece sutke na ovome. Lep je trenutak bio kad su izveli neke klince na stejdz da zajedno odsviraju rif uz izjavu kako su to buduce nade metala. Sladak ali pomalo tuzan momenat s obzirom na prosecne godine posetioca brutala.. Nakon ove krljacine nisam znao gde da se uputim s obzirom da me Motionless in white nije privlacio imenom te je odluka pala na sator sto se ispostvilo kao dobar izbor s obzirom da je ubrzo krenula kisa, a za Abbatha mi nije previse bilo zao jer sam ga gledao u Beogradu gde je objasio. Nisam se mnogo bunio da mrtav umoran zaspim u comfy atmosferi kise koja pucketa po satoru.. DRUGI DAN naspavani resismo da overimo Necrot pre odlaska do kola i u nabavku sto je bila odlicna odluka jer jutro ne moze zapoceti lepse nego s crnim kozelom u ruci i uz zvuke prljavog odvratnog osdm-a sa glavnog stejdza. Slusao sam jedan ili dva albuma ovih momaka koji me nisu preterano kupili ali uzivo je to druga prica. Poznat stil, nabadanje i urlanje i kostur satanisticki koji nadgleda sveze razbudjenu publiku, sve u svemu jako lep prizor. Deluje mi da se ovi prvi bendovi malo vise unesu bas zbog tog nezahvalnog termina a i taj kontrast crnila i jutarnje svezine nekako pridodaje utisku. Sve u svemu jako fina kult svirka a i momci sami deluju kao kultadzije. Nakon ovog nazalost sledi malo jaca rupa u rasporedu zbog nabavke bleje itd. te je sledeci bend na spisku sad vec domacinski Incantation. Ovde se i ne moraju trositi reci jer je poznato o kakvim glavama je rec i samo su to potvrdili. Ovde su imali tu punocu i tezinu zvuka koju Zapa baza nije mogla da im ponudi pa su nam fino ispomerali koske za tih sat vremena. Zatim prelazimo na stejdz pored i iznad sebe posle kultnog Incan logoa vidimo core-aski logo Whitechapela koji me za momenat vrati u osnovnu skolu i deathcore logo dizajn tutorijale koje sam tad gledao na yt Izlaze momci na stejdz i izgledaju kao da su ispali iz nekog fresh and fit podcasta u crnim majicama i pevac sa crnim naocarima za sunce i krecu da sviraju. Prve misli su one sto bi nazvali elitisticke - da je ceo taj deathcore fazon kurac pogotovo kad se direktno uporedi sa stilom i riffovima Incatationa od malopre, medjutim vrlo brzo su me momci kupili. Mozda je zato sto sam ih slusao jako rano, ali uvek sam smatrao da su jedan od retkih iole kvalitetnih bendova iz zanra, umeju da napisu dobre rifove i pesme i ne pustaju da ih tupavi core okviri drze na jednom mestu, kao skoro ceo ostatak scene nazalost. Prosarali su diskografijom, bile su neke pesme koje znam sa prvog albuma i ponesto sa kasnijih i zvucali su odlicno. Masan zvuk, zakivanje i pravo dm zlo je uspelo da se probije kroz taj 'pozerski' imidz. Sledeci na redu je bio jos jedan thrash kult, Forbidden, bend kojeg je uvek pratio kultni status mada mi nikad nije preterano legao. Uzivo ocekivano objasnjavaju, to je taj klasicni headbangable kalifornijski tres koji zna da podseti na druge velikane (Testamen, Anthrax itd) ali ima dovoljno techy momenata i doze kreativnosti. Simpatican momenat je bio kad je pevac pozdravio Chuck Billy-ja koji gleda iz bekstejdza i najavio Testament koncert Gledao bih ih opet negde, drago mi je da sam ispratio i ovaj kult. Takodje Daniel iz Voivoda im svira gitaru live, imao je i kul majicu na svirci. Nakon ovoga sam napokon otisao da obidjem i Octagon i da vidim Yellow eyes, ciji je poslednji album Rare Field Ceiling po mojim merilima jedan od najboljih usbm atmo bm albuma iz amerike u zadnjih nekoliko godina. Naravno pripadaju njujorskom miljeu hipster bendova, ali svakako braca Skarstad ne dopustaju da im se muzika vrti oko post-metal kresendo-core klisea koji su izlizani do bola u 2024. vec imaju finu dozu originalnosti i specificne, misticne melanholije u svojim rifovima. Bend stvarno proizvodi jako specificnu atmosferu i osecaj, pa sam jedva cekao da vidim kako se to prenosi uzivo. Ne lezi vraze, ocajan zvuk na octagonu i dnevno svetlo nije puno pomoglo u tome, ali svakako je dobar deo te setne i ocajnicke atmosfere uspeo da predje sa zvucnika do nas. Uspeo sam da prepoznam neke delove i pesme sa albuma, ali je bilo tesko probirati kroz talase buke iako se vidi da su momci tehnicki upeglani. Gledao bih ih opet u nekoj klubskoj varijanti sa boljim zvukom, pa da vidimo sta ce da bude. Nakon ovoga brza poseta kampu pa nazad na Carcass koji je vec poceo. Nisam mnogo zurio da ih stignem jer kao gledao sam ih vec, ali su mi ovaj put mozda i bolje zvucali. Cak je i vise ljudi bilo na ovoj svirci, Jeff jos matorije izgleda ali ne posustaje. Ono prodje ti kroz glavu zasto sad nema novijih bendova sa ovom velicinom? Negde pri kraj seta sam otisao da zauzmem mesto za Testament i to je bilo manje vise isto mesto tik iza sutke kao i za Exodus. Gledam u onu pentagramsku zdraku i cekam legende da krenu sa cepacinom. Sta reci, jedan od prvih thrash bendova koje sam cuo kao i svi drugi, bend koji decenijama ljudi svojevoljno svrstavaju u big4 umesto Anthraxa svira sve najbolje pesme sa prva dva albuma. Nisam mnogo bolje od toga ni mogao da dobijem. Meni je bilo potaman, bas onako zurkica i slavljenje najboljeg perioda benda, a i zanra generalno.. Pre kraja samog seta opet sam morao da se prebacim polako na stejdz pored jer je napokon dosao trenutak da gledam jednu od 4 velicine koje spomenuh pre. Iskreno su ocekivanja bila velika, pevusio sam melodiju himne norveskog crnog metala Mother North dok su se momci spremali za sviranje. Iscekivanje je dostiglo vrhunac kad se satanin barjaktar, gospodin Satyr pojavio na stejdzu vijoreci crnu zastavu sa obrnutim krstom uz zvuke ritmicnih mizantropicnih rifova. Odmah se da primetiti njegov nadmeni skoncentrisani stav na bini, ali je on opravdan i prikladan i moze se reci da je u ovom trenutku imao ulogu black metal autoriteta koji cuva tradiciju opevavanja tog mracnog i iskrenog duha na koga se svi ti bendovi pozivaju. Opevavanje se vrsilo pretezno pomocu pesama iz kasnijeg perioda diskografije uz agresivan zvuk, ali je sve to zvucalo odlicno, cak i neke novije pesme (Deep Calleth Upon Deep) pa taj odabir pesama nije preterano smetao na kraju. Naravno, imao sam priliku da sa ostatkom publike otpevam tu cuvenu melodiju i uzvimam u realno najboljoj pesmi seta koja je dodatno zaokruzila utisak o velicini benda kome prisustvujemo, uz jos par hitova. Mozda deluje malo dramaticno ovaj opis, ali ipak je to jedan od bendova zbog kojeg sam nastavio godinama dalje da kopam po dubinama bm-a, a i svakako jedan od glavnih razloga sto sam uopste i dosao na festival. Nakon ovog izliva crnila ne bi upste zalio da zapalim u kamp i sabiram utiske ali sam naravno ostao na jos jednom skrivenom favoritu Vomitory koji je imao nezahvalu ulogu da zatvori nakon Satyricona. Vrlo brzo su razbili sve sumnje svojim agresivinim i brutalnim nastupom, pred publikom koja se rasipala sto je svirku ucinilo intimnijom ali ni malo manje energicnom. Obozavam ovaj polu-brutalni stil koji sviraju i headbang nije prestao do zadnje pesme, dok mi zadnje atome snage nisu izvukli. Jos jedan na listi hocu da gledam nekad negde u klupskoj varijanti, da izginem. Nakon ovoga sam otisao na zadnjih nekoliko momenata Uade ali se iskreno ne secam nicega sem lepe kostimografije i tome da je najvise zena bilo na ovome u publici iz nekog razloga. Aj stacu ovde na pola, pa ubrzo pisem ostatak, ima jos dosta da se pise..

Brutal update (Helstar je poklon za rođendan, Nadsvest stigao od benda) Ovo je stiglo pre Brutala