Leaderboard

TRECI DAN nismo stigli na Rotten Sound jbg, spavanje, dorucak, odlazak do piljare da se uzmu monsteri... prvi bend ovog dana Svalbard. Malo pre brutala sam ih slusao ne znajuci da ce svirati i delovali su mi kul dok nisam uzeo da proguglam pevaca i video da je zena (omg). Naravno prvo sam proverio da je stvarno zena tj. bioloska sto bi rekli i velelepni par sisa na instagramu je stavio tacku na to pitanje (сале ukljuci se). A onda sam izguglao tekstove posle kojih sam jedva uspeo da ih shvatim ozbiljno ali nema veze, muzika mi je i dalje bila ok. Poterah drugare da stignemo na svirku da podrzimo zene, i docekala nas je sjajna energija na svirci. Podsetilo me je na hc svirke u festu i crnoj kuci u ns koje gotivim, mogli su lagano da sviraju uz Frail body npr. Zenska zna da vristi i pegla gitaru, nije bilo nekih drustveno angazovanih govora, mozda nije islo uz ovu publiku,Voleo bih opet da ih gledam i da ponesu jos koju majicu sa sobom, cak i ovaj zadnji album provrtim ponekad. Nakon ovoga ne secam se gde smo se izgubili, ali znam da sam sledece gledao vecinu seta Imperial Triumphanta, i sta reci, najvise mi se svidjaju momenti kada svi clanovi ujednaceno stanu. Onako bas te zatekne ta tisina posle gomile buke, a sama muzika me ne impresionira preterano. Vidi se da imaju karaktera, teatralnosti, da su dobri muzicari avantgardni sa njujorske scene ali nema rifa, nemas za sta da se uhvatis. Vise zvuci kao neki jazz-improve sastav sa metal osnovom i pojedinim motivima koje obrade usput. Ima tu dobrih stvari na albumima da ne gresim dusu. Posle ovog hipsteraja bi mi dobro dosao neki old skul pa mi je tu kao budali samar dosao na redosled Toxic Holocaust, taman da se nadoknadi propusteno iz NS. Docekani su prilicno ushiceno u publici, nakon prvih rifova je krenula sutka. Jos jedna jako energicna svirka koja naginje na hc, videlo se da imaju gomilu fanova u publici, jedna gospodja sa stakom i sjebanom nogom nije izlazila iz circle pita Nakon ovoga se brzo zaputih nazad na Obscure stage jer sam kao sto vidim i ostali zeleo da vidim genijalne pesme sa Focusa, medjutim ova postava Cynica je resila da nas obraduje repertoarom kojeg vise cine pesme sa drugog albuma kojeg nikada nisam mirisao i sa jos ponekom pesmom sa ostalih koji me jos manje zanimaju. Paul je pokusao da nas oraspolozi nekim gej joga forama i na kraju smo dobili How could I koju je upropastio neki gostujuci vokalista sa svojim deathcore vokalima. Nakon ovoga pauzica pa na istom stejdzu Cephalic Carnage koga nisam mnogo slusao pre festivala, pa nisam ni znao sta da ocekujem. Ovo je bila jako raznovrsna svrika, od sasavog grinda do tech death lobotomija, ali su najveci utisak ostavili pevacevi uvodi u pesme i upadice. Od pesama o stetnom uticaju religije i samoubistvu kurt kobejna ako se dobro secam pa do nekih veselih pornogrind tema, sve to je pratilo jako gruv rifovanje. Onako malo sizofren ali jak nastup. Nakon ovoga sam krenuo ka kampu i usput uhvatio par trenutaka Cult of Fire with symphonic orchestra i jedva sam se probio kroz publiku koja je cini mi se bila najmnogoljudnija na ovom spektaklu. Nista spec muzika i neko orkestriranje koje ne pridodaje mnogo, trebali su samo klasiku da sviraju. Posle kraceg odmora u kampu uputih se nazad na Obscure da napokon prisustvujem nekom kultu. Na red je dosao Kampfar, jos jedan bend iz kategorije kultnih ciji nisam bas najveci fan ali postujem. Momci izlaze u pagan corpsepaint izdanjima i krece svirka koja me vrlo brzo prebacuje u ledenu skandinaviju u doba paganskih verovanja i vikinskih krvoprolica. Sjajano pravljenje atmosfere od strane frontmena, jako fin izbor pesama koje te uvuku sporijim tempom i onda te bace u ekstazu kad krene blast. Gledajuci ovaj nastup samo sam potvrdio sebi koliko volim taj norveski bm talas devedesetih i celu tu scenu koja mi je verovatno najdrazi i najbliskiji deo metala kao zanra i muzickog pokreta uopste. Iako ovaj bend pripada nekog drugoj ligi u odnosu na Burzume, Emperore itd. ocigledan talenat i trud koji su ulozili da stvore svoju verziju ideje koju je ta scena negovala u periodu kada su se ti bendovi nadmetali u snimanju albuma predstavnika tada najsvezije i najintrigantnije ekstremne metal scene na svetu. Svima nam je draga i poznata premisa u kojoj kroz naizgled banalan satanizam, paganizam i anti-drustvenu tematiku dolazimo do neke vrste eskapizma koji su ti bendovi stvarali koristeci se postojecim rok i metal osnovama, folk uticajima, jako upecatljivom estetikom i naravno ogromnom dozom originalnosti kojom se verujem malo ko moze pohvaliti sve do danas. Ovim recima o originalnosti pravim fin slagvort bendu zbog kog sam manje vise i dosao na festival - velicina br 2 - Ved buens ende, polako su se namestali ispred velikog izvrnutog Those Who Caress the Pale omota. Gledao sam da zauzmem neku sredinu ispred bine zbog zvuka, sto se ispostavilo kao dobar izbor jer sam imao utisak kao da stojim lice u lice sa Karl Majklom koji svakim odsviranim disonantnim akordom baca nece crne cini i vradzbine koje mi prostruje niz kicmu. Ovo je definitivno bio najprisniji i meni najdrazi nastup na festivalu sto sam i ocekivao, ali jbg jesu li morali da sviraju Celtic Frost obradu? Ok, razumem kako taj bend predstavlja okosnicu uvrnutosti i avantgarde u metalu krajem 80ih i koliki je znacaj imao na ove muzicare, ali opet dodaj jos koji minut i mogli smo da cujemo jos jednu pesmu sa Written in Waters sa kog smo na kraju culi samo tri pesme, plus 2 sa Pale, u koliko se ne varam. Tako da na kraju ostaje zelja za po jos kojom pesmom, pogotovo nakon ove nove dimenzije koju su dobile pesme s Watersa koje slusam godinama. Sama interakcija sa publikom je bila minimalna, ali se u par komentara i recenica koje smo culi od KM mogao nazreti njegov lud i ekscentrican karakter, sto pojasanjava kako se iz takvog uma mogu izroditi ideje koje je pretocio u muzicke projekte. Nekako dobijes utisak da lik zna nesto sto ti ne znas, a to se dosta oslikava i kod samog VBE i njegove misticne i zagonetne muzike. Tako je i ovaj nastup bio sladak ali nedorecen zbog kratke setliste - sto se ne moze reci i za sledeci bend Akhlys. Kako je vec dosta vremena odmaklo, razmisljao sam se da li da ostanem i na poslednjem bendu veceri i brzo sam se odlucio da ispratim i njih, poucen jucerasnjem Vomitory koji je razneo nakon Satyricona. Mogu reci da je ovo bilo najvece iznenadjenje festivala za mene - apsolutni izliv zla i agresije koji ne dopusta ni jedan momenat za predah. Izgledali su kao neki srednjovekovni mucitelji u demonskim maskama i ulivali su strahopostovanje tokom cele svirke. Nista blebletanje izmedju pesmama, dizanje atmosfere i slicno, samo nasilje od pocetka do kraja. Moze se reci da je ovo vise bilo iskustvo nego klasicna svirka i da se potpuno razlikuje od dozivljaja kada slusas album, mislim da vece nije moglo snaznijim udarcem da se zavrsi pa sam se prepun utisaka vratio kampu. CETVRTI DAN Jutro je bilo posveceno pakovanju i sl. tako da je prvi bend dana bio Sinister koji je uskocio umesto Broken Hope koga dam zeleo da cujem, mada ni ova zamena nije smetala nimalo. Kalsicna detcina polubrutalna, odlicno su peglali i bili su bas srecni sto sviraju na festivalu, koliko se secam pomenuo je da im je ovo napokon prvi nastup ovde. Nakon ovoga se malo nabavljao merch pa sam dosao da hvatam mesto za jos jedan iscekivan nastup - Pestilence. Sta reci sem da su nastavili niz sjajnih dm nastupa ove godine, zvuk taman i momci naostreni za svirku sa gosn Mamelijem na frontu sa grimasom i misicima do granice pucanja. Bilo je pravo uzivanje mlatiti glavom uz hitove sa Testimony i ostalih albuma, prosarali su diskografijom fino i jednostavno cinjenica da Mameli ima 57g i da tako izgleda i pegla tom silinom mi je bila dovoljna da otrcim odmah posle nastupa po Testimony disk i posle sacekam u redu po potpis. Naravno, gledao bih ih opet u klubskoj varijanti sa duzom setlistom sto vazi za dosta bendova ovde. Nakon njih opet povratak na levi stejdz gde Sadus krece sa svirkom. Od njih generalno volim samo prvi album, ali mi nije smetalo da cujem ni novije stvari uzivo jer su u potpunosti umeli da iznesu to lajv. Kao i Hirax, Forbidden i ostali thrash kultovi ovde, bilo je jasno da se radi o bendu sa pozamasnim stazom koji je imao jasan doprinos i mesto na sceni, sto je i publika prikladno ispratila. Sledeci su finski bm gadovi Impaled Nazarine, za ciju sam muziku mislio da ce da se kosi sa prizorom jarko osuncane tvrdjave i pevaceve cele koja se presijava na suncu i smesnih korpspeinta. Medjutim to je samo pojacavalo kolicinu kulta (malo ga forsiram al ajde) koja je izbijala ispred nas. Bas mogu da zamislim kako je izgledalo to kod nas na onom festivalu u Prnjavoru na kome nazalost nisam bio. Przenje na suncu, finski jebeni pank blek i celavac koji kresti uporedo, prelep prizor samo je falila pivcuga ali mi se nije dalo da napustam mesto. Pred kraj ovih momaka otrcah do meet&greeta po autigram i selfi, usput sam pricao sa fanovima koji su poneli kolekciju bukleta na potpis i posle trk nazad na Primordiala. Slazem se sa nekim primedbama na tanji zvuk gitare, ipak to treba dosta jace i masnije da bi ispratilo epsku atmosferu koja krasi pesme na albumima. Nije bilo pesama sa mog omiljenog Where Greater Men Have Fallen, ali je bilo drugih ocekivanih hitova i dosta novijih stvari. Alan je bio u elementu i nisam znao da je onoliko ekcentrican, kao neki razjareni irac koji je spreman za kavgu. Videlo se koliko voli to sto radi i koliko je uzivljen u tu tematiku koju opevava. Svakako mi je drago sto sam ih cuo i voleo bih opet sa malo jacim zvukom. Posle njih mislim da je pao neki ruckic i trk nazad da se cuje jos jedan bm kuriozitet Emperor, cisto da vidim na sta to lici ovaj put. I da, naravno da je to bila najbolja i najepskija svirka kojoj sam prisustvovao, mozda ikad Jednostavno im niko nije ravan, ni po materijalu ni po nastupu i celokupnoj atmosferi. Publika je bila najbrojnija posle Cult of Fire-a i nekako mi je bilo drago da vidim da toliki broj ljudi prisustvuje jednom tako velicanstvenom dogadjaju. Tih sat i nesto nisi vise na zemlji u nekoj tvrdjavi u ceskoj nego u nekoj fantaziji, medju oblacima sa demonima letis i gledas zaledjene predele i drevne bitke dok gromovi lome nebo oko tebe. Klavijature prepo dopunjuju gromoglasne gitare, a kada vode rec zvuce jos lepse i grandioznije nego na albumu. Inno a satana mozda i ocekivano vrhunac nastupa gde se naglasava taj zlokobni bm duh norveske scene koji sam pominjao pre i moze se reci da je Emperor predvodnik cele te price bez premca. Stvarno se osetim glupo sto sam pomislio da ovo treba propustiti zarad neceg drugog jer eto prosli put kada sam bio nisu imali dovoljno dobar zvuk. Takodje scenski nastup i osvetljenja su bili savrseni i znacajno su upotpunjavali dozivljaj koji je pravila muzika. Ovo treba gledati uvek kad se nadje prilika. Odmah nakon svirke, kao verujem i svi pravi bm fanovi potrcah ka ka obscure stejdzu da uhvatim i tu cetvrtu norvesku bm senzaciju DHG. Svidja mi se ovaj vizuelni stil koji sad furaju na video bimovima - neki old tajm horor sta vec, a sto se same svirke tice neko rece da nece da spojluje zbog svirke u BG sto je meni ok. Svakako ocekujte odlican nastup prepun autenticnosti i karaktera, a takodje se slazem i sa tim da nove pesme zvuce prilicno bm uzivo i da cu morati opet da obrnem album. Nakon sto sam ispratio sve 4 velicine sto mi je bio glavni cilj, seo sam malo da odmorim tu kod sporednih stejdzova pa sam se polako uputio nazad na mejn da uhvatim poslednjih par pesama Behemotha koji je izgleda priredio prilican spektakl mnogobrojnoj publici, ali mene licno te pesme ne rade nista vredno dizanja u nebesa. Ipak moram da priznam da sam vecinu tih pesama koje sam uhvatio prepoznao. Nakon sto se Nergal povukao i rulja krenula da se razilazi, prave kultadzije su osale na desnom mejnu da docekaju poslednji thrash dragulj ove godine - Heathen. Jos jedan bend koji sam gotivio jos u srednjoj i bilo mi je jako drago da cujem pesme sa sjajnog Victims of Deception uzivo, pogotovo u jako energicnom i verodostojnom izadnju bez obzira na godine. Sutka i skakanje nisu jenjavali iako smo se susretali sa krajem festivala i ovo je bio jako lep nacin da se on zatvori kvalitetnim bendom (sori Darvaza, nisam imao snage). Sta jos da dodam sem da mi je vise nego drago sto sam se odlucio da posetim tvrdjavu ove godine, ali tu je i dalje onaj slatki bol sto skoro svaki bend zelim da gledam u nekom klubskom izdanju sa dosta duzom setlistom. U svakom slucaju mislim da za nas iz Srbije ako izuzmemo trajnu migraciju nema bolje opcije od brutala, a mislim da smo i privilegovani time sto nam je on relativno blizu, sto je dosta pristupacan cenama i sto je cela organizacija na jako zadovoljavajucem nivou. Ozbilno razmatram da uzmem i sebi lepo sator i da vec sad bukiram iducu godinu.

Uhvatio sinoć i live i, da ne grešim dušu, lepo je deda Karl izbičovao nove robove i uigrao ih. Ovaj basista dobro radio DTW vokale, a gitarista onaj treći vokal (što pre obično Nile basisti radili ). Čudno samo što nemam nikakvog predstavljanja članova, kao evo su novi momci za budućnost, podravite ih. Nego samo evo ta pesma, you awake, goddamn right, i teramo. No, rilja jako Kolias i dalje, i zvuk je bio fenomenalan za Nile gig (doduše meni vazda iskoči kao referenca onaj prvi užasni gig u Bgu), lista vrlo očekivana, 3 sa novog, pokoja pikanterija (AotW ), ono, dok ide stari klasik vrat telo ne pita, ali meni sve iz zadnjih cca 10god uživo zvuči isto nekako. Usput, predgrupe, Intrepid neki mladi Estonci mi baš lepo legli za zagrevanje, dok sam na Hideous Divinity prozevao, studijski mi prihvatljivi, uživo me ne radi onaj stil ič. Najjači utisak što se Talijani obukli kao da idu na espreso u centru Kša, a ne na dm svirku.

Ode Bora. Da probamo da ovih dana razdvojimo delo, talenat i istorijski značaj od društveno-političkih stavova i ekscesa...

Prve moje preslušavačke odiseje kod kuće su bile sa snimljenim best ofom kasete jedna strana Zabranjeno Pušenje,, druga Riblja Čorba, mislim da mi i prva šutka u životu bila na Čorbi u Kšu Osnovna škola jebiga, povukao nas lik iz razreda više na Jedino Moje. Vazda sam bio više ZP čovek, ali bio je i taj rani period kad sam BČ držao u nekom uzvišenom panteonu. Tako da mi je čovek vrlo značajni deo muzičkog odrastanja, i to nikakve njegove svinjarije posle toga ne mogu da oduzmu. A iskreno, svinjarije su krenule dosta rano, sećam se negde Pišanje/Ovde godine, cert u nekoj seoskoj hali kod Varvarina (hello yes this is provincija), Boru bukvalno dva čoveka penju i skidaju sa bine, ne znam šta mu je stvarno tad bilo, samo se sećam neke priče o alkoholizmu, ali svakako u kombou sa tim nekim užasnim novim materijalom sam već tad nekad raskrstio sa Čorbom i slabo pratio prethodnih ~20 godina, sem kad mi iskakao u nekim lošim vestima, kao kad peva pesmu Dačiću, ili ako ih vidim u retkom pohodu na beerfest. Šteta je generalno za gomilu tih muzičara, i domaćih i stranih, što treba da im se desi ovako nešto konačno kako bi se zaustavili sa blamiranjem, lošim materijalom i sl.

Video sam negde da će svaki od braće biti jači za 50+ miliona funti nakon tih koncerata, ludilo mozga.

Znate onu staru: O pokojniku sve najlepše. Utrkuju se viđeniji lešinari i otimaju o komad mesa, a Bora je po mnogo čemu bio i ostaće sočan komad. Nisam ni ja negde od 15-te bio najveći fan Čorbe, ali pre toga jesam, a njegovi stihovi i stav najviše su doprineli tome. Sasvim dovoljan razlog da mu oprostim sve gluposti jeste možda najbolji tekst srpskog rokenrola, Pogledaj dom svoj anđele — veća od života, zasenjuje sve Borine krajnosti, bolno istinita i, nažalost, još uvek aktuelna. I biće. Jebiga, to je bio i moj prvi pravi rok koncert u životu, april 1986, Riblja Čorba u krcatom Domu kulture. Sestra i ja desetogodišnjaci, stariji brat nas poveo sa zadatkom da nas vrati u komadu. On celih četrnaest. Večeras svratio kod njega, da popijemo po jednu Bori za dušu. On već popio i za duše fanova, plače k'o malo dete i gura mi u ruke par fotki s tog koncerta. Kakvi smo balavci bili, kao Pere Kvržice. :) A Borivoje namunjen, osmehom skida džins oko sebe. :))) Neka mu je laka zemlja.

Elrik od Melnibonea serijal, lagano štivo za lagane letnje dane

Kod mene u ulici bio neki skup porodica, drugar sa 10 godina izašao i otpevao Kad sam bio mlad, tetke i mame se zgranule na Pala je ali bila je tucana. Jedan od prvih ukusa zabranjenog rokenrola. Nedugo posle je crnja krenuo da svira gitaru ali Čorbi se nije vraćao.

sedam Vemblija zakazano zasad, ludilo

Taj Branimir je najbolje i opisao u šta se Bora pretvorio kad su ga pitali zašto je 90ih otišao u Holandiju na bauštelu: "da sam ostao mogao sam da budem ili Bora Čorba ili mrtav, a nisam hteo da budem ni jedno ni drugo."

zbogom, Boro, zauvek ćeš biti najveći https://www.facebook.com/ramboamadeus/posts/pfbid02GqsnBYoT4bSoLahU3Ciiq7Tu3rjVARLppg4EdwRKLYwvFMNT7bUH5oXDG52uEFgol

Kakve su ovo diskriminacije gore za provincijske studente.

Pa jbg kad Hetfild umre niko neće pominjati Load i St Anger, tako i ovde.

Pa razumljivo je da ga ljudi hejtuju jbg kao najveza srpska rok zvezda i neko ko je predstavljao taj bunt i opoziciju 90ih da padnes toliko nisko jeste za osudu, samo sto je meni u celoj toj prici bila bitna muzika koja mi daleko prevalizalazi te licne probleme..

Čovek se blamirao poslednjih 30ak godina svog života, nije malo. Kod mene je tako, koliko vidim za nekoga je i najveći, tako da svakom svoje. Da je bio lokalna muzička legenda to mu se ne može osporiti.

A dobro jbg necemo preterivati. I dalje ce vise biti zapamcen po umetnickom doprinosu, nego po blamiranju.

https://www.knjizare-vulkan.rs/klasici/26804-kataloniji-u-cast Džordž Orvel je legenda. Zapalo mi je hrvatsko izdanje, ali i ovo je dobro. Kombinacija putopisa i ratnog dosijea.

6 meseci, 5 kg not bad

Ja obrnuo od početka godine Abercrombie - The First Law trilogiju, predobro.

Najbolji Srbski bend