Nije gori od prošla dva, i to je nešto, mada pola albuma su užasno dosadne pesme - my specter, i hear the sirens, self satisfied lullaby (koja bi bila i idealan naslov za album a možda i za ceo bend u poslednje vreme). Ima i nekih ok delova koji mi prijaju (like a sunken ship, limbo, faceless def najbolji kombo na albumu) ali def za mene ostaju u glibu u koji su upali sa pitfalls i nema pomeranja. Čak mi deluje i da su Baarda uštrojili više nego ikad.
Al kad krene da vrti "never go alone" u nedogled kao da je neka vrhunska filozofska misao, treba taj deo pregurati posebno.