Leaderboard

meni uopste nema smisla rangirati ove albume jer nikakav ocigledan pad u kvalitetu ne postoji, neverovatan niz stvarno. i ovaj album mi je predobar. malo siroviji zvuk mi uopste ne smeta, i najagilniji gitarski poduhvati su kristalno cisti. kao i uvek, bar 10 puta vise riffcina i zanimljiv aranzmanskih zapleta u 44 minuta nego sto vrsnjaci Mejdeni mogu da smisle za 3 dupla albuma. glavni utisak mi je da su ovog puta ubacili malo onog spooky In Solitude zvuka. Era i Whore of Babylon narocito vuku na taj stil meni, koji im naravno savrseno lezi kao i sve ostalo sto pokusaju. Era mi jedan od boljih refrena iz njihovog opusa. verujem da ce onaj NERO PLAYED THE VIOLIN WHILE THE CITY BURNED DOWN deo u Whore of Babylon da bude bas veliko lozenje uzivo. Sacramental Rites jos jedna mid-paced himna, riffovi na pocetku su mi Mustaineovski dosta. Najbolja solaza na albumu mi je ova. Martyrdom prava 70s festa, Deep Purple, UFO. najbolji refren na albumu WE CAN BE MARTYRS IF WE KILL OURSELVES TODAY. Turn of the Tide je pracka klasicna, nema tu sta da se prica previse. Captives glavni riff krece kao malo iskomplikovani Four Horsemen (jos Mustaine riffova hehe), ali mi verovatno najslabija na albumu, ali ima sjajnih momenata. onaj vokalni bridge pre solaze "NOW'S THE TIME FOR YOUR PEOPLE TO RISE UP FULFILL THEIR OWN PREDESTINATION" recimo, i solaze opet ubice. Curse in Disguise opet ulazi u ta neka In Solitude-like resenja pre nego sto ubace u petu brzinu za refren. neverovatno idalje kad slusas Satan koliko puta se desi neka promena koja nije nimalo ocekivana aranzmanski, sto nije slucaj za 99% trad metal bendova. nema dosadnih heavy floskula, matorci nece sebi to dozvoliti. Iako nema losu pesmu album, opada malo intenzitet posle Turn the Tide, ali ne i kvalitet. slusace se mnogo kao i sve ostalo sto su izbacili otkad su se vratili. Mozda nije bolji od Earth Infernal ali je bolji od svih drugih trad metala isprdaka iz ove godine sigurno. ako ste izdrzali do kraja posta, uzivajte u slici iz 2002, Yumetal tvorac King Diamond, Rob Rock, ja, i Brian (svirao sa Blitzkrieg na festivalu)

U moru bendova koji se slusaju desi se i da neki promakne. Hvala na detaljnom pojasnjenju @Machiko Noguchi

@Najtmerinjo Najgori Shitstorm je teška kategorija. Imaju malo izdanja, ali legendarni status. Ko god sluša grind sluša i Shitstorm jer se nekako podrazumeva. Nikad nisu razočarali. Nak'ay ima jako lep stil. Odlična upotreba, a i odmerenost deatha i blacka na momente. Insect Warfare-ish pa još veći lajk od mene. I super diskografija, imaju splitove sa Unholy Grave, Archagathus, par sa Deterioration, Suffering Mind, Sick/Tired, Lycanthrophy... i sve preporuke za album iz 2021, Closed Doors/Open Veins. 😎

Ispravljam. 🤘😆🤘

ako su nekom promakla ova ludila da se to ispravi 💥

Humiliative 🥰

Dajte ljudi, uozbiljite se. Nikad nisu snimili ništa loše osim što su unakazili Under the Sign of Hell onomad. Imaju bar 3-4 fenomenalna albuma. Od 2003. na ovamo ni meni nisu baš najomiljeniji bend, ali solidni su albumi. Čuje se da je Infernus počeo previše da sluša heavy metal u poslednje vreme. Kako pišete, da ih nisam slušao, pomislio bi da zvuče kao Zarach Baal Tharagh.