Znate onu staru: O pokojniku sve najlepše.
Utrkuju se viđeniji lešinari i otimaju o komad mesa, a Bora je po mnogo čemu bio i ostaće sočan komad.
Nisam ni ja negde od 15-te bio najveći fan Čorbe, ali pre toga jesam, a njegovi stihovi i stav najviše su doprineli tome.
Sasvim dovoljan razlog da mu oprostim sve gluposti jeste možda najbolji tekst srpskog rokenrola, Pogledaj dom svoj anđele — veća od života, zasenjuje sve Borine krajnosti, bolno istinita i, nažalost, još uvek aktuelna. I biće.
Jebiga, to je bio i moj prvi pravi rok koncert u životu, april 1986, Riblja Čorba u krcatom Domu kulture. Sestra i ja desetogodišnjaci, stariji brat nas poveo sa zadatkom da nas vrati u komadu. On celih četrnaest.
Večeras svratio kod njega, da popijemo po jednu Bori za dušu.
On već popio i za duše fanova, plače k'o malo dete i gura mi u ruke par fotki s tog koncerta. Kakvi smo balavci bili, kao Pere Kvržice. :)
A Borivoje namunjen, osmehom skida džins oko sebe. :)))
Neka mu je laka zemlja.