Leaderboard

na prvoj slici u sedini Charon - Sulphur Seraph, a gore desno Akhlys - Hose of the Black Geminus

Samo Istinito

Ide tradicionalni oktobarski izveštaj sa Keep It True Risinga na ovu temu. I ove jeseni su u modi mullet frizure, nezavisno od pola, battle vest preko kožne jakne, i ove godine više nego ikad uočavah i tendenciju da se crta ručno cover na pozadini jakne, kao neki ultimativni home made battle patch. I valja pomenuti najdlakavijeg lika ikada koji je nosio cut-off jeans i čizme zadnji dan i čiju sliku još uvek ne mogu da sklonim iz mrežnjače. Dan 0 Tyran - Zapanji me uvek kako nemačka publika zna da ispoštuje ovako mlađe bendove, pogotovo "lokalnije". Za mene je ovo previše klasik fistpumping nemačka dosada, sa pevačem koji zvučo kao King Diamond kome fali kiseonika. Hell Fire - Propustio na Satanu jer sam kontao da ću ovde da ih uhvatim, i ovo jedno je sasvim dosta. Retro thrash hevara, leglo u okviru večeri, ali toliko o tome. Haunt - Isto propustio na Satanu, i isto mi dosta ovo jedno gledanje. Ovaj bend je izdao maltene 10 albuma za 6-7 godina postojanja, i koliko poslušah maltene sve na sličan kalup, i sve mi deluje kao neko AWitch/NWOBHM oponašanje, potpuno bez nekog ličnog šmeka, i još sa solidno tunjavim vokalom. Hettrik meha. Marta Gabriel - Nisam fan CVipera, pre svega zbog same Marte, em slab vokal, em jezik. Uživo se taj jezik isto predstavio kao prepreka, malo mi sumanuto da neko ko piči turneje već toliko dugo neke osnovne rečenice jedva sastavlja. Sa pozitivne strane, set od raznih female metal band coversa je bio sasvim zabavan, sa još par baba gostiju na kraju, gde je jadna Marta napravila i gaf predstavljajući Jutu iz Zed Yaga kao Kate iz Acid, doduše to jer nije mogla da se pohvata sa setlistom. Najzabavniji gig prvog dana. Night Demon - Ko god da je menadžer ovom bendu treba da dobija povišicu na mesečnom nivou. Svuda ih viđam da se vrte, nonstop neke turneje, i onda pustio skoro pred festival, i marginalno bezveze metal muzika. Fascinantni su mi ovi noviji US metal bendovi (kao i HF i Haunt) koji grcaju od nekih uticaja a nekako ne zvuče ni na šta na kraju dana, i onda još pogledaš i cover i tekstove i sve je cheesy ili izlizano do bola, ili oba. Bar su imali dobar zvuk, i dobra atmosfera bila, ne dele svi moj sentiment jelte. Dan 1 Traveler - Pravi Drži Ga Istinito Dizanje krećem uz bend koji me nije oduševio nešo studijski, ali me je zato solidno kupio live. Preduzeće Putnik je u principu manje impresivni Riot City, i kad pominjem njih, moram da primetim da Putnik pevač ima slične neke pristupe u preterivanju u vrištanju uživo. To kompenzuje donekle to što mu je mid nikakav do nepostojeći, ali sa druge strane dobija od mene bonuse na humor između pesama, što su pijani Nemci nemo ispratili, a ja postfestivalski skontao da mi bio najzabavniji frontmen festa. Hellwitch - Kad smo kod zabavnih frontmenta, HWev me je zasmejavao svojim namernim karikiranjem između pesama koje još uvek ne mogu da skontam jel ozbiljno ili ne. Neko klinačko režanje u najavi pesama. Sa druge strane, svirka na nivou. U principu kada bi se Vektor vratio kroz vreme i napravio album sa Demolition Hammerom, to bi bio Hellwitch. Samo što je songwriting daleko slabiji od oba pomenuta benda. Ali, fun. Crystal Viper - Nisam fan bio, nisam fan postao. Dobar joj bend, ali zabavnije bilo uz obrade veče pre. Demon - Pre tri godine mi bili super na istom mestu, a sad mi bilo i bolje. Dave Hill ima jebenih 77 godina, a nekako uspeva da izgleda, i zvuči, još i bolje nego tad. Ne zvuči impresivno kao Brian Ross sad, ali i dalje za svaku pohvalu. Pola liste sa prva dva, u stvari većina 80e ionako. I na "Night of the Demon" i na "Don't Break the Circle" možda i najglasniji audience participation festivala. Prava NWOBHM žurka, gledao bih lagano svake godine. Nasty Savage - Sa engleskog gospodina od 77 godina koji zvuči prisebno i sa pevanjem na mestu, na debelu mrcinu od 62 godine koja baca sebi televizor na glavu i zvuči uglavnom solidno loše dok peva. Pisao sam već na NS temi iskustvo od prošle godine, pa da se ne ponavljam previše ovde jer stoji sve i dalje. Bend zvuči sjajno, promenili basistu doduše, nije više onaj iz Deatha, sad neki lik koji drži bas ispod brade i izgleda urnebesno. A za Ronija i kerefeke...ne znam da l sam napravio inflaciju u sećanju, ali prošle godine je bogami nekoliko puta bacao sebi tv i na grudi i na glavu, a ovog puta se dvaput pogodio u grudi, gde je drugi put izgleda i grkljan zakačio i počeo da pljuje nešto, a onda se pogodio jednom u glavu i pao na stejdž krvav, jedva se digao. Možda ga Nemci zaebali sa težim TVom. Kako god, suludo ponovo za gledanje kako cepa onu elektroniku na komade, maže je svojom krvlju i baca u publiku Ne znam, dosta mi je ovoga live za neko vreme. Pentagram - Treći susret sa besmrtnim Bobijem, koga sam sreo i u hotelu, i koji uživo izgleda bar 5-6 godna nego kad ga čovek vidi na stejdžu Treći put da "ih" gledam, i mislim da je svaki put bila apsolutno cela druga postava. Ovi trenutni su još rano u uigravanju, ali zvučali sasvim uredno. Veći problem setlista, gde smo čašćeni sa 5 novih pesama (album u decembru), i sa par nekih pikanterija koje su bile mahom dosadnije. Nikad čuti LFAB. Cirith Ungol - Ovaj bend mi je vazda bio neosvojiva misterija, i slabo me uvek vuklo da ih slušam. Tek sam ove godine pred fest uzeo malo jače da vrtim discog, pa me ni to nije naročito navuklo. Uživo doduše mi je bio jedan od boljih KITR nastupa za ove 4 godine, baš za respekt. Pre svega koliko Bakeru dobro radi vokal uživo. Baš effortless izgleda i zvuči. Meni on inače bolje sad zvuči nego na albumima u 80ima, gde mi često ide na kurac. Trn u nastupu je doduše što su gitara i bas iz Night Demona, tako da je malo fazon dal sam gledao Cirith Ungol ili Nigrith Demongol. Jako gadan onaj basista pogotovo, još i uzeo tokom nastupa da se napinje sa nekim u publici. Imali i čudne tehničke probleme, malo nestane gitara, malo bas, ali izguralo se nekako, atmosfera ludnica, i baš pravi headlinerski nastup za ovakav fest, miljama bolje od Udoa i Doroa i sl. nastupa. Još svirali i Paradise Lost, jedna od retkih koje sam se nadao da će da izvuku spec za nastup, i jesu. Nikada mi neće postati dragi kao tipa Manilal Road, ali mi je baš, baš drago što ovo uhvatih uživo. Dan 2 Kerrigan - Jedan ultra-teški mish-mash od dana kreće nemačkim heavy bendom sa irskim imenom i sa logom koji liči na nešto što bi crtao na zadnjoj strani školske sveske. Oke heavy omladina, možda i provrtim prvenac još koji put. Imali najavu obrade engleskog Wolfa kao 'Cover from"the real Wolf"', što je tip izjave koju čovek mislim samo na Keep It True festivalima može da čuje. Legendry - Tri brata, a četiri vrata, gitarska. Malo tihi nešto bili, ali mi fes legli. Skontao vrteći zadnja dva da mi je vokal velika rak rana benda, sa nekim ubicom bi bili baš prebac uz one aranžmane. Sa druge strane, pokidala Necropolis obrada, tu mu vokal baš legao jebga. Fastkill - Brzo i kuso sa pevanjem kevtanjem. Simpa Japanci ovako, baš delovali naloženo, kao wasabi da šmrkali. Pevač bez ikakvog razloga lomio mic stand na kraju nastupa. Praying Mantis - Ovima fali dobar stari materijal da bi bila žurka level Demona, ali zvuči to sve na mestu. Najviše ih izvlači onaj Ayreonov Holanđanin na vokalu, može lik da peva šta oćeš. Prve dve pesme kao ova matora braća pevala, to je baš skandal loše zvučalo, pa srećom izađe ovaj da spašava stvari, sjajan lik. Stress/Metal Lady - Početak nastupa King D ripoff, kao neki horror intro i lutka neka u kolicama, nisam ni ispratio kako treba jer sam se držao za glavu. Vokal onda izađe pod maskom, lopta sala, dok nije skinuo nisam kontao el muško ili žensko. Tek posle skontao kad izašla žena da je to muški vokal Stressa, a ova Metal Lady zasebno. Lik najgori vokal na KITR još od Pol Diana, oću pare nazad. Žena nije mogla dve reči da sastavi, i još uporno priča Štreš. Ma hilerious. Savage Master - Gledao već jednom u Esenu, i dosta mi. Išao tokom njih kod Vijetnamaca na pačetinu. Victory - Hard rock a la oćemo da nas vole u Americi ali nas neće. Dobro to zvuči live, profi, ali meni dosadno. Leather - Posle par iskreno žnj sati, ovo mi je leglo kao budali šamar. Plašio sam se jer Leone nije nešto aktivna live, i nakupila neke random Brazilce, ali bukvalno kako je lik krenuo da prži onaj "Ruler of the Wasteland" intro sam se astralno vozdigao i jahao kvalitetni live metal talas narednih sat vremena. Žena zvuči sjajno, jeste to nekih 70% jačine onog originalnog legendarnog glasa, ali treba biti razuman. Bend pokidao takođe, sve lepo poskidano, živi bili svi redom. Leone nas terala da se deremo "Fuck You" Chastainu zato što neće da svira live više. I nakon ove žurke, mislim da svi možemo samo da se složimo sa tim sentimentom. Y&T - Čudno koncipiran dan se nastavllja, još, za mene, matore hard rock dosade. Prava šteta što između Chastaina i CGlory još neki pravi 80s kvalitet nije uleteo. Više presedeo sa strane nego što sam realno gledao, previše sam mator za ovoliko matoru muziku. Crimson Glory - Verovatno nastup zbog kojeg sam i prelomio da li opet ići na fest. U stvari nekako je kombo toga i činjenice da verovatno zadnji KITR. Ni meni se nije dojmio vokal preko onih YT snimaka, i strepio sam za uživo, ali na kraju dana, super sam se proveo. Pre svega, sjajna atmosfera u publici. Hard rokeri i buranija otišla posle YT, ili se napila i zaspala pozadi, ostala kanda kultnija publika, pa je bila jako lepa, vatrena atmosfera. Prvi reunion nastup, i s obzirom na to, repektabilno zvučalo, vokal vrši posao (prozvao sam ga Podne u glavi), fali mu realno dosta nižeg registra, sve izvlači na visoko, a Midnight je bio mnogo više od samo vrisaka. Snimili su navodno nastup za live album, što je baš hrabar potez za prvi nastup posle dugačke pauze. U stvari, prvi nastup za postavu uopšte. Maltene ceo Transcendence, 2/3 prvog, i još nas "častili" novom pesmom, koja zvuči kao bezveze pokušaj 80s emulacije sa nekim tupavim brejkom. Hteli onda i Triskadeka onu da sviraju ali je preskočili jer se "pokvarila oprema". Svakako sam se drao "Noooo" dok je najavljivao another new song, tako da bih voleo da mislim da je moj gnev sjebao koji god kompjuter im je trebao za tu pesmu. Šta sam još hteo za nastup... a da, BLOODY RED SHARKS. I tako, nadam se da će da bude potencijalno i javljanje sa UTH u martu, videćemo, onaj "true" KIT svakako preskačem. A ovo je inače bio zadnji put da se KITR održava u Wurzburgu, jer je najavljeno zatvaranje hale, a izgleda da se i uopšte KITR nadalje neće održavati. Tako da malo odmor od Wurzburga, jebiga, a posle tri dana okružen pijanim patch vest Teutoncima, malo i da se odmorim od metalaca. *Pogled na kalendar šta je sledeće* - Tankard u subotu. Ach scheisse.

kosmari iz saune

Nisam blesav da brojim Srete, brojim case i linije... Kao tanak snar, susti prasina...

b12 beše pomaže da se magnezijum bolje iskoristi

Ako je neko vec objavio ne zamerite,nisam nasao da jeste...novi album i to kakav...steta da se ovaj nebruseni dijamant ne postavi... Kakva izuvacina....mix black,death pa i speed metala,upakovano tako da isteruje govno iz bulje. Bend koji nema los album po meni.