<izlaganje>
Pre par dana me je The Necks bacio u jak trans
Koncert je počeo u pola 11
U 11 sam počela da kljucam
Ima neke čari u tome da na koncertu budeš na izmaku snage
Primećujem da su mi jedina dva koncerta na kojima sam kljucala ostala urezanija nego prosečni koncerti
Fantastične i loše koncerte zaboravljam brzo i ne gledam nikada (ovde kreće psihoterapija)
Iz tog razloga godina počinje kada se Brutal završi
Brutal >>>>>> nova godina
/Psihoterapija
Elem, srećom (za razliku od Marduka o kojem i dalje formiram mišljenje kada dođe dok se bavim aktivnostima), ne postoji dilema oko toga da li je the Necks bio prejako iskustvo
DRAMATIČNO BOLJE od poslednjih Swansa
Poslednjih 20 minuta su bili jedni od najbudnijih mojih
Predobro iskustvo, graniči se sa Akhlys letos i linija je tanka
Ostaje da se vidi koliko dugo će ostati urezan kljuc
💩 fast forward
Trenutak u kom prvi put u životu (da) ugledam Bitef Art Teatar je toliko premoćan i šokantan i upadam u emo gas, nije mi dobro (i otud ovo izlaganje)
Msm dobro mi je jako mi je dobro to se samo tako kaže
Ljudi brt onaj prostor je najlepši prostor u koji sam kročila odavde do daleko van ove naše rupčage
Toliko dobrote me je ostavilo polunesnađenom i onda Vartra
Kada zakuka Jerovine ja se naježih i ohladih
I kada poče Žal pred kraj zaplakah
A posle toga majku mu i zaslinih JAKO baš je bilo aprijatno i pročišćujuće
Ogromna ljubav je i mladi kamerni orkestar škole za muzičke talente iz Ćuprije koji je upotpunio moj opštetragični doživljaj
Osim toga, sve pohvale za lajtera koji je napravio toliko vanserijski ugođaj da je glupo pokušati opisati ga
Nažalost, koliko me je prostor raspametio izgledom, toliko me je ostavio ravnodušnom u kontekstu zvuka, zvučalo je samo okej u poređenju sa Rtanj (padež)
Ali je ceo događaj bio toliko huge da su moje primedbe zanemarljive
Divni dani užasni dani
Živela muzika
</izlaganje>