ARAKIDA MORITAKE, spevao je poznati, čuveni haikai, zagledan u leptria:
Gle, opao cvet
vraća se na granu:
ah, to je leptir.
Tako je, rezignirano i mirno, mislio i haijin ONITSURA, koji je živeo od 1661. do 1738. Pod drvećem, kada je opadalo lišće cvetova, napisao je ovaj lepi haikai:
Još jedan cvet.
Tako prolazi
život.
KAGA NO DžIO (1703-1775), slavan je njen haiku, što ga je napisala jedne zore kada je svoje vedro, na bunaru, našla sve obavijeno ladoležom. U dubokoj, japanskoj ljubavi, nije htela da pokida cveće, već je otišla u komšiluk, da pozajmi vodu.
Još je čuveniji njen haikai o smrti njenog malog sina.
Taj haikai glasi:
Da hvataš leptire,
ala otrča daleko,
daleko.
ENOMOTO KIKAKU (1661-1707), učenik Bašoa, «jedan od deset mudraca».
Pred jednom lutkom
šoljica vina.
Ipak, nešto nedostaje...
Hajde de - kaže komentator Majsetsu - što mu je nedostajalo, uz ženicu i vino, bila je prosto veća šolja.