SixStepsOnTheMoon

Road Salt Two

mlad je pesnik - 24 godine,student matematickog fakulteta.(sad je vec asistent) ,ali ova pjesma je napisana prije nekih 5,6 godina.Ima dvije zbirke pjesama u Desankinoj biblioteci.Imam jos neke njegove pesme u racunaru,pa cu saljem ako te zanima.

vi ste totalno promasili temu. Sv,Arhangel Mihailo autor Daniel Matsui - ovo mu dodje neka dalekoistocna varijanta :

Evo jedne pjesme mog bratanića koju je on posvetio svom omiljenom pjesniku Šarlu Bolderu,pa evo uz to i za sve one koji vole Bodlera : UKLETI PESNIK Šarlu Bodleru Nevinašce kad se stvori, fina svetlost svud po staklu. Rđajući čelik lažno sad u crkvi pesmu poji. Gangsterove kukavice odavno su već u paklu. Najslađi se šećer stopi, slatko sirće ne postoji. čudovišta, palikuće, gnusne guje što se hvale, Poturice i ubice, što sam vrag ih vragom zove... Prividno je život lepši kad se vineš u astrale, A još manje lepši bude kad poklekneš pred otrove. Ja ih nekad gledah orno, oni skrivaše se vešto, Ali um sad sve upija što smrdljiva nosi zbilja. Jedan pesnik budalama pokušava reći nešto, Al sveštenik danas ljude uzaludno blagosilja. Neka ti ovo sveće zla zamiriše dušmanima I ukusom cvetnim gorkim nek se hrane nezasiti. A tebi nek otera moć iz odaje gde danima Snivaš neke mutne snove, radosni ćeš mrtvac biti. Strvina kad budeš bio, žena da te oplakiva, Tek ponekad kad se seti, pa da opet slavu stekneš Jednim trenom; celu večnost tvoja pesma da je živa; Vidovit kad budeš bio niti reči da ne rekneš. Klevetan si po roðenju, danas uklet pesnik sveta. Dok po svesti pesme tražiš u zrcalu vidiš sebe. Prividna je njina žalost četrdeset šestog leta. Uzalud su one ptice koje lete posle tebe. Stefan Mišković

Tamo gdje se ime Mitr.Amfilohija izgovara sa prezirom,mržnjom i nipodoštavanjem pristuna je ogromna ideološka zakucanost i primitivizam duha.* - Mr.SixStepsOnTheMoon * (dijagnoza svih ljudi na balkanskim prostorima)

Ih,pa u odredjenom vremenu u buducnosti vjerujem da ce biti sajam knjiga - u PDF-u.

http://www.youtube.com/watch?v=SZn7VmdHEfI http://www.youtube.com/watch?v=6j_tvgxSr_Q

G.K. Chesterton - Orthodoxy // (Do It Again) http://vimeo.com/14494081

Raquel Beaudene

e moj brate...za početak nekoliko puta pročitaj ovaj tekst pa da razgovaramo : http://www.scribd.com/doc/45547820/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%98-%D0%A2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B2 edit : možda treba da naglasim da je autor tog teksta Aleksej Tarasjev autor knjige "Bilogija i Kreacionizam" koja je topla preporuka. A možda i ovaj tekst "Kako čitati evoluciju" bude interesantan : http://www.nb.rs/events/event.php?id=3880

Kod nas je dosta čitana "Krik Beznadja",barem to malo ljudi koje sam upoznao da ga je čitalo je preporučivalo upravo ovo djelo,evo imaš ga i dolje u el.varijanti,a probaj i još nešto što je prevedeno da nađeš.A čitaj ga kad oćeš ili ipak možda nemoj kasno uveče.

...kakva je to sad krajnost?

+ odličan! http://www.youtube.com/watch?v=W2EJai-3k2w

kad već u prethodnim stranicama pomenuste naučnike,evo jednog hrišćanina pravosalvnog a i čuvenog po onoj rečenici : “Nothing in biology makes sense except in the light of evolution.” Theodosius Dobzhansky

ма да,а мало је оних који припадају рецимо некој религији али се и баве науком или обр.научници су али истовремено су и религиозни људи.Та строга подјела између науке и вјере је потпуни погрешна.И ми о Богу знамо оно што "Чусмо, видесмо, размотрисмо, опипасмо" (Јн.) Када би неки лик са јуметала испланирао неку временску машину и понудио једно 10-так мјеста за транспортовање у жељено доба,претпостављам да би рецимо рогозуб изабрао да се врати у 17 вијек гдје би могао да пије чај са Спинозом,Декартом,Локом итд. али имагиносово мјесто би следећи из горе дефинисане реченице био последњи 20 вијек јер у њему су обитавали исти такви сањари и идеалисти попут њега који су причали о тим "опијумима за народ" о религији која нема будућности,тако да би он своје друштво сигурно нашао у Бечком кругу а највећи полет у сцијентизму п.с. - али опет и сама тврдња није лоша,због великог осиромашења духа можда се и буде посматрало као историјске анегдоте.

Koren u slabe tačke Ateista Srbije - o.Aleksandar Mihailović http://www.stickam.com/viewMedia.do?mId=192235557

kad veće pominjete lečenje od bolesti zavisnosti - narkomanije evo primjera u srbiji : http://www.zemljazivih.info/ http://www.youtube.com/watch?v=hd8t7d55YWw&feature=related

je li ovo otišlo? inače stvarno kidaju. Mother of Mercy

Put mladog budiste ka Pravoslavlju Zovem se Johanes Trisanjaja. Javanske sam nacionalnosti i živim u Indoneziji. Rođen sam 1982. godine u selu Prigi u centralnom delu Jave. Odrastao sam u budističkoj porodici; otac je službenik u vladi, a majka je domaćica. Većinsko stanovništvo našeg sela čine muslimani, ali mnogi ostaju verni budizmu. Kao budista, bio sam imenovan za predsednika Udruženja mladih budista. Suština budističkog učenja jeste „ljubav bez granica,“ gde se naglašava zakon dela („karma“); sva dela iz ovoga života urodiće plodom u idućoj reinkarnaciji. Ljubav nije ograničena samo na ljude već i na biljke i životinje, jer su one ranije bili ljudi. Kada umreš sa dobrom karmom u sledećoj reinkarnaciji bićeš rođen na višem stupnju života i drštva. Kada umreš sa lošom karmom, bićeš ponovo rođen na nižem stupnju života i društva, pa čak i kao životinja ili u demonskoj sveri. Kada je trebalo da krenem u srednju školu, otac Aleksije, moj rođak, došao je u selo i pozvao me je da krenem sa njim u Solo i da tamo učim. Bio je budistički sveštenik pre nego što je postao pravoslavni. Složio sam se. Mislio sam da je uredu da budem u kontaktu sa hrišćanstvom tri godine, koliko će trajati moje školovanje, jer će mi to pomoći da proširim svoje vidike. Prisustvovao sam redovno crkvenim bogosluženjima i okupljanjima, ali sam uvek stajao u poslednjem redu, osećajući krivicu što se kao budista molim sa hrišćanima. Konačno, zbog svoga stida, napustio sam Solo i dom oca Aleksija i vratio se kući na dve nedelje, ne prijavljujući moje odsustvo u školi. Tokom te dve nedelje izgubio sam sve pravce u svom životu; bio sam zbunjen. Počeo sam da se bezumno ponašam. Činio sam stvari kao nikada pre u svom životu, na iznenađenje i sramotu moga oca, koga su smatrali stubom društva. Jednoga dana osetio sam kao da mi je neko šapnuo i naredio da se vratim ocu Aleksiju u Solo, pa sam tako i učinio. Nakon nekoliko dana u Solu, počeo sam da izučavam Pravoslavlje. Osetio sam potrebu da se krstim. Otac Aleskije se složio. Iako nisam išao u školu dve nedelje, nisam bio ni opomenut niti kažnjen, mada se to očekivalo. Nakon što sam dobio kršteno ime Johanes (Jovan), počeo sam da pomažem ocu Aleksiju u njegovom misionarskom radu. Godine 2006, bio sam rukoproizveden u čteca od strane Mitropolita g. Ilariona. Ono oslobađajuće koje sam pronašao u hrišćanstvu je da je Gospod pobedio silu smrti kroz vaskrsenje, tako da više ne postoji beskrajan krug rađanja i umiranja u reinkarnaciji, i više zakon karme nema moć nad tobom, već moć blagodati kroz Hristovu pobedu nad grehom, smrću i đavolom. Budisti su toliko uplašeni od karme; plaše se mogućnosti reinkarnacije u donjoj sferi. Nemaju straha Božijeg, jer za njih Bog ne postoji. Da bi se postigla dobra karma postoji mnogo komplikovanih propisa i zahteva; to je kao da nema blagodati Božije. Shvatajući lepotu Pravoslavnog učenja, sada imam veoma jaku želju da služim Hristu, bilo kao sveštenik ili mirjanin. Spremam se da idem na bogosloviju, ili u Rusiju ili u Ameriku. Proveo sam vreme sa ocem Danilom tokom njegove poslednje posete, vozeći ga preko Jave do Balija. Molim vas, pomolite se za mene. Hvala vam. Prevod sa engleskog prof. Bojana Popović 5 septembar 2011 god.

ja ne znam zašto od jednog umjetnika među filosofima tražiš deduktivne metode.To je kao da uzmeš sliku nekog slikara i nezadovljan pitaš gdje je ovdje perspektiva? A slika nešto ovako :

Teri Pračet je jedan od najboljih pisaca danas živih.Tako da slobodno čitaj sve što ti dođe od njega pa i petog slona.