SixStepsOnTheMoon

Ako čovjek ostane duže u tome,ogroman ambis koji će se otvoriti i koji stoji u nekotrolisanoj ljudskoj prirodi će ga dovesti do težnje ka ostvarenju najizopačenijih fantazija.To može svako da posvjedoči ko iole duže obitava u grijehu bluda,posebno oni koji zadovoljavju mastrubacijom svoje fantaazije kuda ih one odvedu. Pa ne ogleda se blud u spoljašnjoj formi nego unutrašnjoj ona koja dolazi iz čovjekog srca,volje i osjećanja.A potiskavanje želje u onom asketskom etosu kojom nas Crkva uči nema za cilj preziranje ili omalovažavanje polnog odnosa,kako se to često misli,nego njegovo dovođenje u red jer bivajuću da jedino Hrišćanstvo na dubok antropološki način uči o palosti i ranjenosti ljudske prirode i zna kako ona može da završi.

Pa licni primjer je najbolji primjer...Svi vjerinici x-man ce brzo svoju turneju zavrsisti kada napune nesto vise godina.X-man ostaje dobar i poučan strip ali ništa više od toga,kao i neka bajka koju ja recimo čitam mom malom bratu od strica...Hrišćanstvo ostaje mogućnost života koja svoje postojanje može da preobrazi jevanđelskim životom,a to ona svjedoči evo 2000 godina. Strawman argument. Ovdje je zamena teza argument. Argument iz neznanja. Haha,interesatno. Ali opet to ipak ostaje samo konvencija zar ne?Nego jel Marko Bulat bio na konvenciji? http://www.scribd.com/doc/75507146/Jevandjelje-i-%C4%8Duda

Уф,тешко питање али одговор је да јесте (овдје мислим на маструбацију јер сви имамо борбе са њом - јер је удаљвање човјека од подвига и покушаја да своју личност саобрази јеванђељу),секс тј. полни однос двоје људи,овдје узимимо идеалну ситуацију - мушко и женско не мора да буде блуд али као и свака страст и он има тендецију да се извитопери и претвори у изопачење...то најбоље може да се види у порнографији која свој коначни израз очигледни жели да потражи у бруталном насиљу,али као и свака страст тако и је блуд на крају пута жедан насиља и на крају и крви.Јеванђелска природа тражи одрицање,својеврсно разапињање човјека и превазилажење границе између задовољаства и разврата,проналажења своје личности и њеног коначног односа према цјелокупној творевини...Тек у том подвигу може да се открије и спозна блуд који је у својој суштини заиста свовјеврсно насиље,задавање рана нашој већ рањеној природи. Ево,поред оног предавања оца Рафиала о духу блуда као уједу за срце...што и покрива оно што каже Господ : "Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме." ево и овог погледа на ту тему : http://www.youtube.com/watch?v=LfhtGlQin_k

Zasto biram?Zato sto je model zivljenja koju kroz Jevandjelje donosi Hristos nesto mnogo vise od morala.Maksima koja je sadrzna u Hristovoj licnosti kao Bogocovjeka je ona kojoj covjek treba da da tezi kroz podvig odricanaj i ljubavi u kojoj ce prepoznati sebe kao nekog cija licnost treba da bude preobrazena,obozena...Jer samo onaj koji je razapet je slobodan,sto i nije lako da covjek prihvati...A moralnost izvan Hrista i izvan Liturgije ce uvjek da se pretvori u skup nekih pravila i dokaza...tako da Jevandjelje za razliku od x-mena nije knjiga puna divnih moralnih pouka (doduse za ljude izvan CRkve i jeste,neka istorijska knjiga sa slatkim Isusuom kao istinitim recvolucionarom i liberalom i njegovim poukama),nego Radosna Vijest sto u prevodu JEvandjelje znaci,radosna vijest koja javlja Vaskrsenje,nudu covjeku mogucnost prevazilazenja palog stanja,nudi radosnu tugu kroz pokajanje u kojoj covjek zaranja sagledavajuci sebe u svjetlosti jevandjelja. "„Логос постаде тело" не само ради искупљења, јер тајна оваплоћења по светом Максиму јесте „тајна Богочовека, тајна божанске љубави, која је шира и дубља од искупитељског милосрђа"" - о. Георгије Флоровски, Ova tvoja pitanja su puna nekih kontraditkornosti i mislim da ni sam dobro ne promisljas kada ih postavljas.Prvo pitanje je vrlo nepravilno...nije u pitanju Hriscanski Bog i muslimanski Bog (Alah je arapska rijec za Bog,kao sto je engleska God itd.) ...Bog je Jedan u sustini,barem kada su pitanju monoteisticke religije.Razlika je u nacinu na koji se taj Bog zivotom svjedoci,jer je Bog ziv - Bog otaca nasih sto bi rekli.I tu ne postoji vjerovatnoca da li je ovaj Bog ovdje bolji ili tamo...Moj put do hriscanstva koje sam prihvatio prije nekoliko godina je bilo prije svega zbog svjedocenja te vjere u licnostima Svetitelja i kako su oni svoju licnost preobrazili jevandjelskim zivotom.To nisam nigdje nasao,iako sam prije hriscanstva tragao uglavnom u nekim mracnim hipi varijantama love is in the air konceptima. Zbog Hrista i Svih Svetih do danas...Koncept Koji je Hristos donio je mnogo daleko ispred svih bozanstava i vjerovanja kroz istoriju...Ali dobro i oni su imali svoj trzaj prema bozanstvu i svetom...ali Hristos je preobrazio taj odnos na mnogo dublji nacin. Ovaj argument ne pije vodu,zato sto ja kao Hriscanin prihvatam i sve knjige starog zavjeta kao knjigu koja je izrodila i bila prirpema za novi zavjet i koja u svojim prorocanstvima najavljivala dolazak Gospodnji.A i sam Gospod kaze da nije dosao da ukine nego da ispuni zakon. ajmo nemoj vise da lupetas (oprosti na izrazu) nego procitaj i nauci a evo ti i pogledaj nesto o Liturgiji > http://www.liturgija.org/ Ja sam ti naveo moj primjer prilaska Crkvi,a to je urpavo bilo zahvljajuci svetiteljima i dinamicnom zivotu koju Crkva ima u svojoj Liturgiji.Tako da ti te svoje generalizcije zadrzi sa sebe,nemoj da siris neistinu. Vjerujem i ispovjedam...ali mi je zao da gledam nacin na koji ti to dozivljavas.Sta znaci za tebe kada neko hoda po vodi?Ili kada se kaze da je Hristos veaskrsao tridnevnog Lazara iz groba?Pretvaranje vode u vino?Ti misli da su to neki madjionicarski trikovi (u ovom slucaju uzmimo vrlo realni) kojima je Hristos zadivljavao prisutne?Sta je za pojam ucinio cudo uopste znaci?

"Ове речи не налазимо код пророка Јеремије, већ код Захарије 11, 12.13. Није сасвим јасно зашто еванђелист спомиње Јеремију а не Захарију. Вероватно је у питању превид, или је, како мисли Ориген, текст узет из неког непознатог Јеремијиног списа. Бл. Јероним је дословно ове речи нашао у једном апокрифу пророка Јеремије, који је добио од припадника назаренске секте. Зигабен се такође слаже да је реч о тексту и апокрифне књиге." - Sveti Teofilakt Ohridski Pa iskreno da ti kažem,otac Justin je jedan od onih opuštenijih sveštenika koji je radeći sa narodom posebno mladima otvoreno pričao i kazao šta misli.Kroz svoje iskustvo je vidio a i ako sveštenik znao da je blud u svojoj suštini nasilje nad tijelom koje će posle određenog vremena nezaistog upražnjavanja izazvati ogromne psihoze i ostaviti ogromne posledice na ličnost ukoliko se na vrijeme ne prepozna i prema sekslualnosti se ne postavi jedan zdrav odnos.Ja ne znam je li tebi to iskutvo poznato ali svi hrišćani barem oni koji žive liturgijski i teže preobraženju svoje ličnosti kroz liturgijsko aketski etos prepoznaju blud kao jednu vrlo opasnu strast sa kojom se traži ogromna borba i veliko odricanje.Prepoznaje se kao strast koja čovjeka potpuno razvaljuje tako da njene žrtve su često vrloS labave ličnosti i ličnosti nesposobne za boli koji duhovni podvig.Mislim u svjetlosti jevanđelskog života ona se prepoznaje kao nasilje i to upravo nad tijelom.Sveti oci su njoj posvećivali velike stranice svojim spisima,i zanimljivo da su oci preimjetili da je pad u blud posledica ogromne gordosti. Evo i jednog malo drugačijeg predavanja oca Rafaila Boljevića,igumana Manastira Podmaine u Budvi : „Дух блуда - ујед за срце“ http://www.svetigora.com/node/7338 JEromonah Rafailo

Marilia Skraba

još si ti kao i ja očigledno mlad i neiskusan da bi razumio oca Justina.

Pa svakako da čim sam rekao da vjerujemo,to i nema veze sa objektivnim posmatranjem stvarnosti,ili u ovom slučaju nema veze sa imaginosovim posmatranjem stvarnost,ali moraš da se navikneš i da znaš da stvarnost dosta čudnija od tvog kalupljenja. Razlika je u cjelukupnoj teologiji i našem odnosu prema Bogu.U ličnosti Hristovoj nam se Bog otkriva kao Ličnost i zato kažemo da je naš Bog jednosuštan (Jedan po suštini) ali Troličnostan.Zatim pitanje slobode,egzistencijalna pitanja bola,ljubavi,radosti...sve je to znatno drugačije od vjerovanja jednog muslimana koji se svojim podvigom i odnosom prema Bogu vremenom približava i upodobljuje starozavjetnom tipu.Primjer klanjanje u određene časove,nekonzumiranje alkohola i svinjetine,uzdržavanje od hrane za vrijeme posta do zalaska sunca,obrezanje itd...Sve je to u Hristu ukinuto tj.više nema cilj sam po sebi...Hristos sada usmjerava srca na ljubav i savjest,usmjerava ih pokajanju... Zavisno od uzrasta djeteta ali bez obzira jer zrelost ličnosti danas stiže dosta kasnije...ja njemu mogu da dokažem,vremenom naravno da su štrumfovi fiktivne figure i da u relnosti zaista ne postoje...što će i on sam ukapirati kada poraste.Ali kada je u pitanju Crkva,Hristos,Svetitelji on to ne može da odbaci kao fikciju,tj.uslovno može,ali Crkva ima duboku istoriju,ima Sveto Predanje,Svetitelji su realne ličnosti,Hristos je istorijska ličnost...Crkva i dan danas govori,svjedoči riječju,djelom,štampanjem knjiga svetih otaca i prije svega Svetom Liturgijom.On svakako kao i ti,ne mora da privati Hrista kao Bogočovjeka,ne mora da prihvati jevanđelje kao otkrovenje to je stvar slobode i duboko pitanje čovjekovog srca.Međutim ono što čovjeka konačno privlači Crkvi jeste blagodat božija,Duh božiji koji je živ u riječima,djelima onih koji tim životom žive.Znači tu nema nikakve PRINUDE jednostavno čovjek životom otkriva autentičnost Crkve,ona mu se kao takva otkriva ali svakom pojedinacu na svojstven način,što je bogastvo hrišćanstva generalno. Tako da je ovaj tvoj primjer sa štrumfovima,popriličan fail to u Pravoslavlju ide nekako ovako : Ti sam sa sobom pričaš,ja nigdje nisam rekao da su tripovi kako ih neosnovano nazivaš bilo kakva realnost,jer ti očigledno iz takve konstatacije namećeš meni svoj pogled realnosti tj.vjerovatno si ubijeđen da si ti čvrsto na zemlji i blabala i smatraš sa druge strane da ja tripujem i letim u oblake.E pa da ti kažem letim i baš mi je drago zbog toga,kada čujem tako nemaštovite ateiste kao što si ti.U to ime se malo opusti i slušaj : http://www.youtube.com/watch?v=yw407t7PbHc To je noramlna stvar.Čovjek sazrijeva vremenom...neki tinejdžer koji misli da je anarhija jedini izlaz iz svih postojećih stanja je samo malo nezreo i sklon militantnosti.Kao što si ti sad ateista i ogorčen si na hrišćanstvo pa malo pretjeruješ ali kad postaneš hrišćanin biće ti jasno zašto si pretjerivao ali da si za neke stvari možda i bio u pravu,jer nije sve idealno...živi smo ljudi pa smo skloni svemu. Ti baš ne odustaješ a?Pa dobro sve ovo stoji što si rekao mislim na ovaj dio da je sve podložno interpretaciji,složiću se i da nema utemeljenja u relansti,jer vjerovanje je upravo i bježanje od suvišnih stvari koji se predstavljaju za realnost recimo kao danas mediji i sva ova interakcija i virtuelna fikcija oko nas...ali imaginose tvoja teologija nema Hrista i to je baš tužna teologija. Ja opet kažem da Hristos nije plod ljudske mašte,jer da jeste vjerovatno bi bio malo drugačije interpretiran u istoriji,ali njegovi svjedoci su nikako učeni apostoli koji po prostoti javljaju ono čuju i vide kako to kaže apsotol :"Што чусмо, што видјесмо очима својима, што расмотрисмо и руке наше опипаше... то јављамо вама. (I Јов. 1)" Ovdje su samo tvoje reči fantazija,trenutno

Mi hrišćani vjerujemo i dobili smo svjedočanstvo preko Apostola i svih onih koji su imali nadu na Vaskrsenje da je Hristos došao da čovjekovu ličnost učini bogom po blagodati,da je pomoću jevanđelske prirode preobrazi u onu istinsku prirodu,u onu vrijednost i poterncijal koju čovjekova ličnost sadrži u sebi.Ta vrijednost se sastoji u ljubavi,jer Hristos i kaže da nema veče ljubavi od ove,da ko svoj život položi za bližnjeg svog.A ko je naš bližnji znamo iz priče o Samarjaninu.Ono što čini ličnost jeste njena neponovljivost za koju se čovjek stara da je ispuni i ostvari...Hrišćanski model je slobodu ličnosti uzdigao na najveći nivo darovjući joj mogućnost da kroz prihvatanje otkrovenja oslobodi sebe okova smrti i propadljivosti napre kroz krštenje - koja je pogružavanje u istu onu Hristovu smrt na tajanstven način a onda i kroz svetotajinski život - jer se Crkva otkriva kao prostor najveće slobode.U tom prostoru su stasavale ličnosti svetitelja i svojim primjerom nam posvjedočili istinu Jevanđelja,istinu Hrista kao Bogočovjeka,istinu njegovog ovaploćenja i istinu njegovog dolaska na svijet koji u sebi ima za nas nepojmljive dimenzije ljubavi,jer se kaže da "..Бог тако завоље свијет да је Сина својега Јединороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни" (Jn,3,16) Tako da imamo uši i ne čujemo a imamo oči i ne vidimo...treba misliti o tome...a ličnosti svetitelja dokazuju onu najveću Istinu Hristovog ovaploćenja,stradanja i Vaskrsenja.To je više nego dovoljno. Militantnost u bilo kojoj sferi je prirodna stvar.Posledica je čovjekovog raspoloženja koji najčešće želi na početku da mijenja druge a zaboravi na sebe.Crkva u svojoj suštini nosi sabornost koji podrazumijeva saborni stav o nekim pitanjima koji su često ključna pitanja koja nas okružuju u našem životu u društvu,a i tiče se našeg konačnog odnosa prema nečemu,našeg stava itd.Ako je militatnost prisutna kod pojedinca ili čak neke šire grupe ne mora da znači da ona predstavlja onaj autentičan pečat jevanđelskog života.Svako vrijeme nosi svoje breme,i ne možemo mi da se oslanjamo na neke stavove koju su imali oci recimo u nekom vijeku unazad.Mi danas imamo probleme sa kojima se narodi u nekim vjekovima nazad nisu susretali,čak nisu mogli ni da sanjanju...tako da - da,u početku se može pojaviti militatnost na bilo kom mjestu,koja podrazumijeva isključivost,nerazumijevanje koje može da povrijedi drugog...ali suština one jevanđelske poruke ostaje ista.A to je ljubav,to je neprestano razapinjanje sebe na granici između zadovoljstva i bola,čednosti i razvrata,smirenja i nasilja,stradanja i zavisti...ali Hristos i kaže : "Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.Јер сам. дошао да раставим човека од...." Ovo se ne može pojmiti niti prihvatiti izvan otkrovenja i sadržaja koji Hristos sa sobom donosi i pruža.Poruka je duboko egzistencijalna kao što je to uistalom i cjelokupna pravoslavna teologija. Fantazija u stradanju nema kao ni u pokušaju da se zavoli Hristova ličnost i ličnost svakog do nas (bliženjeg).Fantazija je prisutna samo onamo gdje se izbjegava stradanje i gdje sebe čovjek opravdava greholjubivim životom.Upravo vrijednost tog života se preobražava pokušajem da zavolimo,tu se gase fantazije i otvara se život,mogućnost da volim svakog kao sebe,da izađem iz sebe,da postradam malo...jer Hristos kada su krenuli da kamenuju bludnicu pita,ko nema grijeha u sebi neka baci kamen.I svi su spustuli kamenje i razišli se,a žena je ponižena ostala da stoji u sredini gdje je trebala da bude kamenovana..i prilazi joj Hristos i pita :"Ženo gdje su oni što te tužahu.Zar te niko ne osudi" a ona mu odgovara "Ne,niko Gospode" i on joj tad kaže Ni ja te ne osuđujem,ali idi i ne griješi više." .... Mislim Hristos,Jevanđelje...sve je tako ljudsko,sve tako nama blisko,sve ispunjeno vrijednostima najvišeg ranga... Evo kako i savremeni sveti oci a među njima je naš Sveti Ava Justin (Popović) tumače Jevanđelje i svjedoče da je Hristos i model življenja koji se otkrio preko Njega,živ uvjek savremen,uvjek aktuelan...

To je nešto na ovaj fazon.

Senkina Radionica..,ima zanimljivih stvarčica...barem za ovaj ženski svijet,pa neka ovjere ovu djevojku što radi. http://www.facebook.com/profile.php?id=100000464206308

Ovo mi je definicija hip-hop-a kao i sve što je uradio ovaj sastav : http://www.youtube.com/watch?v=JCOURZ-yx4E A i ovo nije loše,prvi put danas čujem za ove ljude : http://www.youtube.com/watch?v=wMrjDiY5ghI

http://www.mediafire.com/?z9ezmveymjc

http://www.youtube.com/watch?v=2EEW3oUu8Mo

Odlični su...vjerovatno nešto najbolje što sam čuo kod nas zadnjih godina.Autentični su.Prije par dana su gostovali u Novom Sadu - Crni Bik (pivnica) sa Mrcinama. Sledeću nastup sa Wooden Ambulance 21 Januara 2012 u Subotici : http://www.facebook.com/events/184013688355549/ http://www.last.fm/event/3127078+Wooden+Ambulance+-+EMANUIL Wooden Ambulance EMANUIL

Зло Неко је дефинисао зло као ништавило. Зло не постоји само у, већ и изван добра. Зло је тотална негација, осакаћење или несташица. Несумњиво, зло је недостатак или дефект, defectus. А и састав зла је такође парадоксалан и супротан. Зло је празнина ништавила, али празнина која постоји и која гута и прождире биће. Зло је немоћ, никада створена а тако разорне енергије. Зло се никада није уздигло, већ је стално у паду. Оно понижава биће страхом. Ипак, у основи зла постоји нека умишљена величина. Некада постоји и нешто генијално у злу. Али је ипак хаос и одвајање, разбијање које стално траје, растављање свих бића. Међутим, зло је без сумње добро организовано. У том тужном царству илузија и лажи, све је противречно и двосмислено. Зло постоји само кроз добро које деформише, али и прилагођава својим потребама. Тај разобличени свет је стварност коју само зло потврђује. У ствари, проблем зла није чисто философски проблем, и зато никада неће бити решен научним путем. То више није чисто етички проблем и на плану природног морала нико не може надвладати борбу добра и зла. Проблем зла може бити решен само теолошким (религијским) путем. Значење зла је чврсто супростављање Богу. Оно је отпорно и непослушно. Заједнички извор зла у правом смислу те речи је грех, тј. Противљење Богу и трагично одвајање од Њега. Мишљења о слободи избора су увек јалова и двосмислена. Слобода избора, „libertas minor“ блаженог Августина и гномичка воља Св. Максима Исповедника (Thelema gnomikon), су унижене слободе, умањене и осиромашене, слободе које постоје после пада творевине. Дуалитет, два корелативна смера, не припадају суштини слободе првостворених бића. То се мора вратити покајаним грешницима кроз аскезу и милост Божију. Првородни грех није био само погрешан избор и смер, већ одбијање да се узнесемо Богу и бежање од Бога. Георгије Флоровски

http://www.youtube.com/watch?v=HRMR7p36bH8&feature=player_embedded

Božija svemogućnost i promisao se upravo ogleda i najbolje može da se vidi u stradanju tog nesretnog svijeta.Ovaj nesretni i jadni svijet u božijem domostroju uopšte nije tako zamišljen nego je posledica pada prvostvorenih koji su trebali da prinesu u ime čovječanstva tvorevinu i slobodno uđu u zajednicu sa Bogom. Pravoslavni katihizis za 3 i 4 razred srednjih skola "Другим речима, спасење створене природе, и пре и после пада првог човека, јесте у сједињењу Бога и човека, кроз слободан пристанак човека на то. Да Адам и није погрешио, опет би говорили о Христу, тј. о Тајни Христовој, јер је било неопходно да се створена природа сједини преко човека с Богом, како би природа живела вечно. Тачније, да није пао, Адам би се кроз утврђивање себе у заједницу с Богом преобразио у Христа (Св. Иринеј Лионски). str. 33" Malo detaljnije objašnjenje treba pročitati u pojašnjenju vladike Ignjatija : http://verujem.org/pdf/adam.pdf Hristos dolazi da čovjeka vrati na put a ne da mu daje konačne recepte da bi on bio super-moralni-nepogrešivi čovečuljak. TUmačenje svetog Teofilakta Ohridskog : "8-20. A ujutro vraćajući se u grad ogladnje; i ugledavši smokvu jednu kraj puta doĊe njoj, i ne naĊe na njoj ništa osim lišća,[14] i reĉe joj: Da nikada ne bude od tebe roda do vijeka i odmah usahnu smokva. I vidjevši to uĉenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva." Gospod je ĉesto ĉinio ĉuda i ona su uvek bila na dobro i korist ljudi, jer nijedno ĉudo nije uĉinio da bi nekoga kaznio. Ipak, kako ne bi pomislili da On nije u stanju da kazni, ovde pokazuje i tu sposobnost, ali ne primenjujući je, budući ĉovekoljubiv, na ljudima već na drvetu, kao što je to ranije uĉinio sa krdom svinja. Uĉinio je da drvo usahne kako bi urazumio ljude. Uĉenici su s pravom bili zaĉuĊeni, pošto smokva u sebi ima dosta teĉnosti. Zato je i ĉudo bilo još veće, jer je ona odmah usahnula. "Smokva" oznaĉava i jevrejsku sinagogu koja ima samo "lišće", dakle, vidljivo slovo Zakona, ali ne i plod Svetoga Duha. MeĊutim, i svaki ĉovek koji se preda slastima zemaljskoga života sliĉan je ovoj smokvi, jer takav nema duhovnog ploda da bi dao Hristu kada ogladni, već samo lišće koje vene i opada kao prolazna maštanja ovoga sveta. Na takvog se odnosi prokletstvo, jer Hristos kaže: "Idite od mene prokleti u oganj." [15]Takav će ĉovek usahnuti kao smokva, prţen u paklenom ognju, i njegov jezik će se osušiti kao jezik onoga bogataša (u priĉi o ubogom Lazaru).[16] ja ne nazirem taj "viši" egzistencijalni smisao,osim jednu vrlo naivnu konstataciju koja je posledica očigledno nerazumijevanja ili traganja za istinskom slobodobm.

Ovo ne stoji.Stvaranje je slobodan čin a bivajući da su u stvaranje utkane sve energije božijeg promišljanja i ljubavi prema tvorevini a čovjek je njena kruna.Sada svako dijete može da kaže da je nad njim počinjen zločin što je stvoren na ovaj svijet međusobnom ljubavlju mame i tate,što je pogrešno.Danas militantni ateisti kažu da je čak i krštenje bebe narušavanje slobode i nametanje nečega čega ona još nije svjesna,što se da lako pobiti. Očigledno slabo poznajeđ istoriju Crkve od događaja pedesetnice naovamo.Čitaj Sv.Jovana Zlatoustog,Svetog Vasilija Velikog,Sv.Justina FIlosofa,Sv.Irineja Lionskog i sve oce do dana današnjeg jer ličnosti naših svetitelja su najveći dokaz.Oni su živjeli ono o čemu su govorili i tako posvjedočili Vaskrslog Hrista. Nego čekaj da pogodim,nisi ništa čitao od svetih otaca?Joj,pa to je baš šteta,otuda očigledno i tolika militatnost u stavovima. Hrišćanin se najmanje bavi dovanjem validnih dokaza o čudima,niti se bavi njima na način na koji ateisti to hoće i traže.Čuda bilo kojeg tipa se otkrivaju kao mogućnost tek zakoračenjem u prostor jevanđelske prirode.Jedina istinska čuda u pravoslavlju su ličnosti svetitelja kao i potencijalna ličnost svakog od nas.Sinergija koji su ono ostvarili u zajednici sa Bogom i tako svoju ličnost oporavili od bolesti pada u kojoj se tvorevina nalazi je ts prava vrijednost čovjekove egzistencijalne žeđi za istinskim zdravljem. Sad vidim da tebi nije najasnije šta je to hrišćanstvo čim isto porediš sa gledanjem u pasulj.

Obratite pažnju na pjesmu. http://www.youtube.com/watch?v=9A4UGtM4hDQ