SixStepsOnTheMoon

Ово што ти пишеш о наводној дегенерацији духа,ума и интелекта и живота уопште је уствари једна огромна заблуда коју моралисти и нехришћани често упућују на адресу хришћанства и самим тим имају погрешну пројекцију онога шта Црква јесте.Друго,твоје излагање веома упроштено на овако осјетљивој теми,а и да се примјетити (исправи ме ако гријешим) да уопште ниси читао свете оце и уопште предањско наслеђе Цркве.Главни проблем је у томе што очигледно гријех повезујеш са осјећањем индивудуалне кривице,која као своје покајње може да принесе и бол свог повријеђеног ега који нема никакве повезаности са покајањем већ са моралном самодовољношћу и индивидуалистичком потребом да се задовоље "религиозне" потребе.Хришћанин свој гријех може да сагледа само у свјетлости Божије милости,гдје се тражи наша воља прихаватања откровења божијег.Наш гријех/слабост наше природе,бива смекшана потенцијалним назначењем онога шта човјек јесте,односно могућности да се човјек оствари и да прије свега призна свој неуспијех,своју слабост.Јер "човјековим падом (Црква је чуварка учења о паду) ум се помрачио,и душа се нашла заробљена чулима." - Ава Пимен А потенцијално назначење је дато самим оваплоћењем Христовим,који својим подвигом и смрћу на Крсту даје могућности уласка у живот и васкрсење,јер се на Крсту преображава смрт. Такође када кажеш да "odrice lepote zivljenja, otrov koji lisavajuci ga slobode zivljenja ubija coveka iznutra i pravi od njega praznu ljusturu koja ne razmislja vise svojom glavom vec veruje da je on covek kao individua rodjen gresan i tuzan, da se mora predati apstrakntom bogu koga nikada nije video niti cuo, osim iz usta propovednika koji tvrdi da je u kontaktu sa njim, koji ga voli vise nego iko drugi ali koji ce ga prokleti i poslati u vecne paklene muke neopisive ljudskim recima ukoliko ceo svoj zivot ne provede u pokajanju, izvinjenu za nesto sto nije ni ucinio, molitvi i poseti crkvama koje se grade na svakom cosku i nude spasenje u njegovo ime, uz odredjenu novcanu naknadu." Овдје си и сам свјестан колико има набацаних и из ове перпсективе непотребних мисли.Прво,преопознавањем гријеха никако се не одричемо љеопоте живљења (можда да дефинишеш шта под тим подразумијеваш),него управо прихватамо живот врло трезвено и те како почиењемо да размишљамо својом главом.Друго,Бог није толика апсктракција јер је "послао Сина Свога Јединородног" и Бог никог не проклиње и шаље у вјечне муке нити даје такве заповјести да треба читав живот да проведемо у покајању,молитви и посјети црквама нити од нас тражи било какав новац.Читава етика Цркве гледа на истину а не на врлину,каже један теолог цитирајући једног великог оца "Врлина постоји ради истине,а не истина ради врлине.Тако онај који сагледава (практикује) врлину ради истине,не бива погођен стријелом гордости.Али онај ко се занима истином ради врлине има гордост за свог савезника" - Свети Максим Исповједник.Такође,није у питању извињење за нешто што није учинио него је у питању очигледна оболелост наше природе коју ми предајемо нашим потомцима,смртност творевине.Као што и ријечи Апостола Павла "да кроз непослушност једнога човјека посташе многи грешни" (Рим,5,19) Свети Оци не тумачње правно,него медицински.

http://www.youtube.com/watch?v=e3fqE01YYWs

http://www.youtube.com/watch?v=RaDTWZIXfLU&feature=channel_video_title

Ne,mislim da želi da kaže da ako se o hrišćanstvu uopšteno želi suditi po njegovom etičkom doprinosu i istorijskoj korisnosti,promicaće ono najglavnije šta je Crkva i u čemu je njena istina.Jer i pored toga što ti možeš do sjutra pisati o nedelima i nekada očiglednim promašajima,padovima koji su neminovni zbog slabosti naše prirode,uvjek će sa druge strane zasijati upečatljivi primjeri iz istog dvorišta.I taj kontra napad će moći da ide u nedogled.Nego,mislim da je pametnije i radi šireg spektra naše objektivnosti i pogleda na hrišćanstvo uopšteno,treba se upoznati sa onim šta hrišćanstvo suštinski jeste.Jer Jevanđelje nas obavještava da je Crkva-Carstvo Božije jedna (ribarska) mreža sa "lošim i dobrim ulovom" (Mat.13,47),"njiva" sa pšenicom i kukoljem (Mat.13,25).Znači nema idealizacije.Nije Crkva robotizovana ustanova koja će da izmoralizuje svoje članove i da ih ukalupi u neki "vrlinski" ram.Kako kaže jedan grčki teolog "bilo da smo vrlinski,bilo da smo grešni,podjednako smo smrtni - zajednički grijeh svih nas je smrt,odnosno,činjenica da će se naša fizička individualnost i ipostas jednoga dana ugasiti u zemlji (pošto grijeh ne znači prstup pravila i zapovjesti,nego promašaj i neumešnost,neuspeh u odnosu na cilj ili "svrštetak" našeg postojanja").

Taj Fallingwater je negacije kuće po sebi.To je čista egzibicija bez kontakta sa stvarnim svijetom,ali dobro napravio je spomenik samom sebi na bučnom vodopadu : Falling Water, Frank Lloyd Wright's architectural masterpiece, is considered the "best all time work of an American architect." Yet the famed residence is so plagued by leaks that it is structurally damaged and, consequently, uninhabitable. Wright's roofs were known for their leaks. When queried once about this, the notoriously irascible Wright reportedly snapped, "That's how you know it's a roof!"

Kako ne daje?Sta bi za tebe trebao da bude taj zadovoljavajuci odogovor?I sta su to funadamentalna pitanja?I odakle znas za "izgubljene duse"? Ranjenost grijehom sa druge strane ima svoj egzistencijalni ambis a to je odvojenost čovjeka od Boga i njegov,čovjekov prinos pokajanjem je upravo otrežnjenje u ljubavi Božijoj u kojoj se javlja ta sinergija Boga i čovjeka i čovjekovo vraćanje sebi.A to zbližavanje se nije dogodilo našim snagama,nego prinosom Božijom koji se javlja i Ličnosti Bogočovjeka a kaže se u Jevanđelju "Jer Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jednorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni".A on taj egzistencijalni ambis upravo premošćuje svojim ovaploćenjem,stradanjem i vaskrsenjem i uspijeva da utješi našeg unutrašnjeg čovjeka i da obnovlja našu prirodu.Kako kaže Svetogorac Vasilije : ".On tješi našeg unutrašnjeg čovjeka i spasava čitavu našu prirodu "netvarnim božanstvenim prosvetljenjem i blagodaću koja se vidi nevidljivo i poznaje nesaznajno" (Sv.Grigorije Palama) ,a,ne plaši čulnim priviđenjima naše propadljivo biološko biće. - Arh.Vasilije"

Svakako.Danas se ne zna čime će se prije pokriti krov. A ovo na slici mislim da je u pitanju neki betonski pokrivač koji je glaziran nečim. Племенит је Френк...оставио је велики траг у модерној архитектри.Рецимо та Роби кућа је рађена 1910 године,када се погледа та форма она је и дан данас актуелна,само упоредо са тим имамо и лоше копије. Мада,то да је најбољи...хм,не знам одакле та превелика фасцинација њим.(али свакако да су код њега побиједиле те вриједности које и данас живе) Антони Гауди је ту 15 година рођен прије Рајта,али је изгледа превише авангардан за титулу најбољег архитекте,а по мени далеко дубљи као архитекта у изразу

Da uvozi?Zašto? Šiba fasadnu opeku,još uvjek se peče a ima je i kod nas.Opeka je inače divan materijal,topao je. čuvena Robie House arh.Frank Lloyd Wright-a je u opekarskoj fasadnoj varijatni. A inače ovako može da izgleda kabina izvan grada : I imate parkiranog ovog ljepotana ispred :

http://www.youtube.com/watch?v=BTpJYFIt7bM&feature=related

Uzastopni talasi ateizma u duhovnom životu Zapada tokom poslednjih vjekova,kao I revolucionarne eksplozije oslobođenja od „Boga sadiste“ u rimskoj juridičkoj tradiciji,u bliskoj su vezi sa teorijom o „zadovoljenju božanske pravednosti Hristovom krsnom smrću“ – kao što u ljudskoj svijesti hrišćanska istina povezana sa nelilječivim kompleksima krivice.Ova teorija izopačuje ckrveni smisao grijeha i shvata ga kao čovjekov promašaj i neuspjeh; drugim riječima,tumači ga kao pravni prestup i kao odstupanje dostojno kazne,kao vinovnika egocentrične krivice i povod za tako egocentrično opravdanje.Jer,psihičkim mehanizmima paloga čovjeka potrebno je čak i krivica i često je izazivaju,sa ciljem da kroz objektivno i neosporno „iskupljenje“ ostvare egocentrično zadovoljenje individualnog „opravdanja“.Shema „krivica - iskupljenje – opravdanje“ tipičan je simptom svake „prirodne religije“,odn. Izraz ljduske psihe koja odbija da se odrekne individuocentričnog tumačenja postojanja i pokušava da pobijedi smrt svojim dostignućima dostojnim nagrade,makar ona i bila potkpreljenja odgovarajućom vrijednošću nekog transcedentalnog „otkupa“. Tako se Crkva pretvara u moralističku religiju,poslušnicu individualnog samoutrvđivanja čovjeka.Krst Hristov prestaje da ovaploćuje i da otkriva srž jevanđelja spasenja : odricanje od samoživota da bi se ostvario život; prihvatanje smrti sa ciljem da se slomi i poslednje egzistencijalno protivljenje subjektivnosti i da se postojanje crpi ne iz tvarne prirode nego iz ličnog odnosa sa Bogom Ocem,Davaocem života. Ako je Krst Hristov postao prevashodni simvol Crkve,vidljivi izraz i projava vjere hrišćana,to nije zato da bi on jednostavno podsjećao na stradanje Bogočovjeka i na plaćenje dostojne cijene rezgnijevljenoj pravednosti Božijoj.Hrišćani svoje tijelo zapečaćuju znakom krsta,objavljujući tako dobrovoljno samoodricanje od indivudualne samostalnosti i žrtveno prinošenje života volji Očevoj.“Svemu vidljivome potrebuje krst“ – piše sveti Maksim Ispovjednik, „a svemu bestejelesnom potreban je grob“.Sve što je vidljivo,sve ono što nam preko individualnih čula postaje dostupno,svako znanje koje stičemo svojim individualnim rasuđivanjem,sve ono što izgleda da nam se potčinjava zbog naših individualnih sposobnosti,sve to treba razapeti na krst i pogrepsti,odnosno,umrtviti kao individualne potvrde i oklope našeg Ja,da bi one time funkcionisale kao ljubavni (erosni) odnos i samoprevazilaženje. Zbog toga Hrišćani zapečaćuju svoje tijelo znakom krsta ne samo kada se mole nego „kada pristupaju bilo kojoj stvari“ : „Hljeb jedući,Čašu ispijajući,pri ulasku,pri izlasku...pred posteljom i ustajući iz nje“.Svaka etapa i svaki vid svakodnevnog života zapečaćuje se znakom životvorne smrti,znakom pokornosti volji Očevoj,volji života.Jer,krst nije znak uspomene i sentimentalističkog ili moralno-poučnog podsjećanja,nego simvol i objava samoobrazovanja sa Hristovim načinom postojanja kao načinom života.I kao takav simvol,kao ukazanje na život koji preporučuje Crkva i kao nadanje vernika,krst se,konačno,utiskuje i na grobove upokojenih,potvrdjujući njihov ulazak u „zemlju živih“.

Млад човјек са дивним гласом. Да га Свемилостиви Господ упокоји тамо где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је живот вечни.

Мислим да овдје најбоље одговара мисао св.Августина да се Нови Завет у старом скрива а да се Стари у новом открива.На тај начин једино може да се сачува недељивост писма тј.новог од старог,да се испрати линија Откровења која се испунула у личности Христовој и о којој имамо свједочанства/наговјештаје код пророка (на пр. Исаија,Давид,Данило) Е сад,на страну што конкретно Хришћани књиге Старог Завета данас могу да користе и као историјску књигу али и као ријеч Божију у оном промислитељском смислу.Мислим читава та генеза развоја писма-текстоваа у њееној смислености,више него запањујућа.

"Сиромах сања мрвице", каже грчки пословица. Шта сад то значи? Па, то значи да је оно што сиромах има на уму је(храна, у овом случају) што он види у сновима. Другим речима, шта год ми имамо на нашим умовима, шта год да нас мучи у нашој подсвести, може да изађе као сан. Међународни познати психијатар Карен Хорни, каже у својој књизи Самоанализа, "снови су глас наше тежње".

Pa ajmo tom lopatom da otkapamo svi sebi po jedan grob i svakoga dana da odlazimo na njega i sjećamo se smrti sa radosnim plačem,kojim ćemo zaliti naše neplodne,gorke i nezrele dane koji će se zakopati u tom istom grobu.Drugog puta nema ili je previše romantičan i sentimentalan.Hristos ustade iz groba i vjerujemo da ćemo i mi sa njim.

Statistika je potpuno nebitna jer u ovom slučaju želi da se potamni svijetla strana ovog gore,a to je da dobar peocenat ljudi iz "zemlje živih" izađe zdrav,spreman da živi i radi.Treba blagodariti što su se tu ljudi trgli i napustili jedan način života koji bi sigurni imao velike posledice na njih i ljude oko njih.

"The love of him is law" http://www.youtube.com/watch?v=8H33730PgmU&feature=share

Nije ni batina loša ponekad. To su podaci ministarstva zdravlja pa se njima obrati ako sumnjaš u podatke. zemlja zivih - Vladika Porfirije

Радом и молитвом против дроге Лечење болести зависности кроз терапијску заједницу добило је легитимитет и званичну подршку потписивањем меморан- дума између Српске Православне Цркве и Министарства здравља Ред, рад и молитва – на овим принципима организовани су дани 150 младих који се лече од болести зависности у једној од шест кућа при црквеном пројекту Земља живих, каже за наш лист Епископ јегарски Порфирије поводом меморандума о сарадњи у лечењу болести зависности који су потписали Патријарх српски Иринеј и Зоран Станковић, министар здравља. Потписивањем овог документа, према мишљењу епископа, лечење болести зависности кроз терапијску заједницу добило је легитимитет и званичлну подршку. Отац Браико Ћурчин, духовник заједнице Земља живих, која постоји од 2005. године, каже да се од 63 штићеника који су код њих прошли цео циклус лечења само двоје вратило наркотицима. Исто то је учинило 83 одсто оних који су у њиховој заједници боравили само годину дану. Чак 90 зависника је, по завршетку лечења, нашло посао. Евентуално оздрављење, објашњава наш саговорник, контролишу психолог, духовник заједнице и васпитач. Сви који желе да ступе у Земљу живих морају да буду „чисти“, тачније да прођу детоксикацију у некој од здравствених установа. Долазак је добровољан, а они који одустану не могу више да се врате. - Не може свима да помогне овај начин лечења, али веома је важна добра воља зависника да изађе из зачараног круга – каже отац Браико и додаје да лекари из здравствених установа који се баве болестима зависиости сада могу да упуте пацијенте у ове терапијске заједнице. Штићеници се лече кроз психотерапију уз молитве, разговоре, радионице, радне и личне обавезе. Инсистира се на здравом животу, поретку и реду. - Уколико је неко неодговоран, његова лична обавеза је да свако вече устане и каже на који начин је победио своју неодговорност. Некомуникативни морају да причају са браћом – објашњава отац Бранко. Половина зависника, по доласку у терапијску заједницу, одустаје одлечења, а четврти месец је, најкритичнији. - У том периоду они се суочавају сами са собом и размишљају о томе коме су све наудили. Многе од њих хвата паника и, нажалост, враћају се старом начину живота – истиче наш саговорник. Лечење траје између две и три године, а најтеже се лече зависници од синтегачких дрога као што је ЛСД. Лечење жена од болести зависности траје дуже, а двадесетак припадница женског пола спас од дроге потражило је у заједници у Бачком Петровом Селу, једином женском центру овог типа у нашој земљи. Куће у којима су смештени штићени налазе се у Вилову, Крчедину, Витковцу, Ченеју и Лазаревцу, а у припреми је прихватилиште код Чачка. Ускоро ће под окриље Земље живих ући и спорно прихватилиште при манастиру Црна Река у којем тренутно спас од дроге дражи 72 штићеника. Према подацима Министарства здравља, подршку заједници Земља живих тренутно пружају, између осталих, по један неуропсихијатар, уролог, дефектолог и кардиохирург, као и по два психијатра, психолога и лекара опште праксе. Лекари у овим прихватилиштима у периоду од по неколико месеци контролишу крвну слику, зубе и кожу пацијената који су под надзором психијатара из оближњих локалних болница. Циљеви сарадње са Српском Православном Црквом и потписивања меморандума, како кажу у поменутом министарству, јесу вршњачка едукација о штетности дрога, враћање осећања одговорности, самопоуздања и изградња личности зависника у духу хришћанских врлина. Умире један зависник дневно У Србији има између 70.000 и 100.000 корисника дрога, кажу у Министарству здравља, а дневно умире један зависник. Просечан животни век наркомана је 26 година, а њихов број се двоструко повећао у последњих десет година. Око 60 одсто младих, углавном средњошколаца, у контакту је са дрогом, а од броја оних који конзумирају психоактивне супстанце, чак 80 одсто њих су хероински, интравенски, зависници. Чак 90 одсто интравенских зависника оболело је од хепатитиса Це. До првог сусрета са дрогом најчешће долази у петнаестој години, али све је већи број деце зависника од 12,13 или 14 година. Сваки зависник у року од шест или седам година „увуче“ у овај „зачарани круг“ од 10 до 12 особа. Подршка сарадњи Др Јасна Дараган-Савељић, директор Специјалне болница за болести зависности у Драјзеровој улици у Београду, каже да је сарадња између Српске Православне Цркве и Министарстеа здравља значајна. – Рехабилитациони центри за зависнике недостају нашој земљи, а боравак у њима представља значајан део пута ка оздрављењу ових људи. У својеврсним комунама, какве функционишу и при нашој Цркви, зависници се укључу у живот који подразумева свакоднеане радне обавезе и разговоре. На тим местима они налазе смирење – каже наша саговорница. Јелена Попадић Извор: Политика, фото: Земља живих

Nisam ga doveo da samo piše nego i da vas nauči nešto.Vidiš kako se samo prenemažete tu Inače,evo pravoslavlja sa terena - slušajte do kraja i mislite o tome - šta da vam drugo kažem : http://radiosvetigora.wordpress.com/2011/07/26/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%B0-%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%B1%D1%80/

Nećemo da se takmičimo čiji je konj bolji jer je to suvišno a može da zapadnemo u onaj svaki ciga svoga konja hvali.Ne moraju moji izvori da budu autentičniji od bilo kojih drugih da bi bili u suštini autentični/istiniti.To poređenje je osuđeno na igru psa sa repom. A kada pričamo o istoričarima koji su egzistirali i njhovom pozivanju na hriščanske izvore,ovdje je problem što ti olako odbacuješ hrišćanske izvore.U ovom slučaju to ne mora biti pisani izvor može biti i propovjed nekog od obraćenika u vjeru Hristovu,znači usmeno predanje.A poznato je da je posle silaska Svetog Duha na Apostole 50 dana posle Vaskrsenja na stotine duša obraćeno kroz propovjed Apostola,tako da se uveliko svjedočilo o Hristu. "Oni kažu da nema Boga jer zamjenjuju istinskog Boga s onim što uzimaju za Boga. I, kad je riječ o onom o čemu govore, potpuno su u pravu. Bog o kojem se tu radi zaista ne postoji: Bog zemaljske sigurnosti, Bog spasenja od životnih razočarenja, Bog životnog osiguranja, Bog koji se brine da djeca nikad ne plaču i da pravda vlada zemljom, Bog koji preobražava zemaljske boli, Bog koji ne dopušta da ljudska ljubav završi u razočarenju." Karl Rahner. -*-*-*-*-***-*-*-*-*-* Thrones bratac,dobrodošao na forumu.

Pa ne možemo svi da stignemo da pročitamo sve.Tako da ti izdvoj tvoje vrijeme i poznavanjem materije obrazloži u onim vremenskim okvirima stradanje Apostola. Argumenti u ovom slučaju su skroz na mojoj strani barem u onim okvirima u kojima pokušava da se od strane nekih ospori postojanje ličnosti Hristove.Inače bi značilo da su svi kasniji istoričari,naučnici jednostavno farbali i falsifikovali istoriju.

Dobro,a da li ti je poznato da su u starom svijetu usled nedostatka legitimacije ili lične karte bila potrebna 2 svjedoka.A Hristos ne da ih je imao 2 nego 2 x 2 a do danas ih je 2 x 2xxxxx. A kada je logika jača strana onda objasni ovo : Rimski istoričаri iz prvog vekа pisаli su nаpаmet, nisu imаli nikаkve istorijske izvore (а Rimljаni izmislili nešto što se zove: poredаk, red, zаkon, prаvo, preciznost). Recimo Apostol Jovаn? Štа ćemo sа njim? I to je, biće, izmišljotinа. Sа stаnovišа psihologije NEMOGUĆE dа jednа grupа ljudi (аpostoli) strаdа, mučenički strаdа, zа nešto bezveze, zа nešto što su izmislili. Dа je jedаn, pа dа čovek kаže; pаrаnoik, poludeo čovek,ludak. Ali nije jedаn. Većinа, skoro svi, strаdаli su mučeničkom smrću zbog vere u Hristа. Pа zаr misliš dа bi tаko bili uporni u izmišljotini? Zbog čegа? Štа su dobili zа uzvrаt? Verа u Hristа im nije donelа nikаkve privilegije, pа dа sumnjаmo u njihovu iskrenost. Nаprotiv, donelа im je siromаštvo, poniženje, progon, mučenje, strаdаnje i nа krаju smrt. Gonili su ih svi: i Jevreji i Rim. I sаd, dođe jedаn jedvа punoletаn čovek i kаže: Isus nije istorijskа ličnost. Nа osnovu čegа?

Ne shvatam,molim te da objasniš.Iz tvog pisanja izbija razlog da nisu samo zato što su "hrišćanski".A to nikako ne može biti opravdanje za odbacivanje tih izvora i njihove objektivnosti.Naveo sam i ugledne istoričare tog vremena,šta više da ti dam?Zašto i dalje gaziti po zdravom razumu.Video snimak se još nije pojavio na youtube. Nije bitno je li hrišćansko predanje,bitno je šta u njima piše i na na koji način se svjedoči iskustvo blagodati božije. Ne moraš da ideš kroz bogatu istoriju do pustinjiskih otaca,nego uzmi savremene oce 20 vijeka - Sv.Jovana Kronštatskog,Sv.Jovana Šangajskog,Svetog Porfirija Kavsokalivita,sv.Serafima Rouza.Uzmi njihova djela i njihove živote jer boljeg svjedočanstva od živog iskustva u pravoslavlju nema. Da,ali već je dokazano da to trpanje životinja nije izgledalo baš tako bukvalno jer je realno nemoguće. Pa dobro ni kod mene nije ništa bolje po pitanju ateizma u generacijama.Ali današnji život je dosta drugačiji od njihovog i ima drugačija iskušenja.Ono što je važno je da Hristova riječ aktzelna kako u 1 tako i u 21 vijeku i da ima istinskih svjedoka.

Po kojem kriterijumu Jevandjelja kao "religijske knjige" kako je zoveš nisu objektivan izvor u svjedočenju postojanja Hristovog?To važi i za ostale knjige Talmud i Kuran?Da li samo zato što ih ti iz nekog samo temi znanog razloga ne priznaješ ili imaš malo objektivniji razlog?Jer počinješ da zvučiš u stilu "Neću da priznam jer mi se ne sviđa" Prvo,ti ideš iz krajnosti u krajnost,ne zna čovjek odakle da počne sa tobom.Ja sam krenuo da ti na vrlo jednostavn način pomoću relevatnih izvora pokažem Hrista kao istorijsku ličnost,a ovo što sada postavljaš je nešto potpuno drugo a to je aspekt Hrista kao Bogočovjeka.Prvo mi treba tvoja potvrda da priznaješ da je on kao čovjek bio na zemlji,jer si si zbunio ovaj forum izjavom da li je on uopšte stvaran. Najočiglednija čuda koja Hristos i dan danas čini jesu životi i ličnosti Svetitelja.Neću navoditi da su i blagodatni oganj,svete moštii mirotočive ikone čuda po sebi,nego ću reći da ništa nema takvu težinu i snagu kao ličnosti Svetitelja.Oni nam svjedoče SUŠTINU svojim životima,svjedoče Hrista kao Bogočovječansku ličnost.Pored Biblije prema kojoj u samoj riječi imaš averziju,što je očigledno pomračenje savremenog zapadnog načina mišljenja u našoj hrišćanskoj tradiciji je poznato i nešto što se zove Sveto Predanje.Tako da zagledaj se u Svetitelje i njihove živote,kreni da čitaš Žitija Svetih i Svete Oce i oni će te nepogrešivo odvući do Hrista i pokazati postojanje Jedinorodnog Sina Božijeg koji se javi u tijelu i kao čudotvorca i kao izbavitelja od smrti. Vjerujem,jer se priča o potopu javlja kod svih naroda i religija,recimo i kod Sumera imamo sličan scenario kao i kod mnogih drugih.Samo uvjek je aktuelno pitanje koje se pojavluje u starozavjetnoj egzegezi je ptanje da li se ta priča kao i mnoge druge mogu bukvalno čitati i tumačiti u smislu njihovih događaja,jer i nauka je danas nedvomisleno opovrgla neke činjenice vezane za Nojevu Barku : http://www.teorijaevolucije.com/ca3.html .Mada sinergija starog i novog zavjeta ima suštinski egzistencijalni karakter koji je ostvaren otkrovenjem koje donosi Hristos. Zаšto jevrejski izvori nigde ne pominju tu gnusnu lаž hrišćаnа, tu izmišljenu ličnost? Pа zаr Jevrejimа dа tаko nešto promаkne? Zаr ne bi Jevreji nа svа zvonа rаzglаsili: Hrišćаni lаžu, tаj čovek nije ni postojаo! Zаr dаtаko nešto krupno Jevreji prećute? Čаk i dа zаjedno sа hrišćаnimа lаžu kаko je Hristos zаistа istorijskа ličnost? Pа oni bi nаjsrećniji bili dа je to zаistа izmišljenа ličnost. Međutim, Jevreji to nigde ne tvrde. To niko normаlаn nije ni tvrdio do pojаve ovih protestаntskih neoliberаlnih teoloških pаćenikа. Sа druge strаne, normаlno je dа hrišćаnstvo nа sаmom svom početku nije izаzivаlo pаžnju Rimа. Zа Rim je to bilа sаmo jednа od judejskih sekti.Hristovo pogubljenje je bio sаmo još jedаn rаdni dаn Pontijа Pilаtа. Ništа specifično. Rаspećа su bilа deo kаzneno-prаvne prаkse. Jedno je sigurno. Dа su hrišćаni zаistа izmislili ličnost Isusа Hristа, Jevreji bi to sigurno zаpisаli i žestoko kritikovаli. To su najugledniji istoričiri tog vremena.Inače evo nekih izvora : Тацит Године 115. н. е. римски државник и историчар Тацит написао је анале о историји Рима. У њима се помиње и велики пожар који је избио у Риму 64. год. н. е. Кривицу за овај пожар Нерон је пребацио на хришћане. Тацит пише: "Будући да се никако нису могле зауставити гласине да је овај пожар наређен са самог врха, Нерон је, да би зауставио ширење гласина, окривио оне који су у народу ионако већ били омражени због својих недела и које су били прозвали 'христијанима'. Име им долази од Христа, кога је прокуратор Понтије Пилат за време владавине Тиберија погубио. Ово опасно сујеверје је на тренутак било сузбијено, али се касније та гадост и опасност за цели свет поново појавила и раширила, не само по Јудеји, тамо где је настала, већ и у Риму."* - Дакле неколико година пре Јустина исто потврђује и историчар Тацит, незнабожац. Тацит не би тврдио да је Христа распео или погубио Понтије Пилат да се у то није уверио, тј да то није писало у актима Пилатовим он би то и негирао. Као државнику то му је свакако било доступно. *Tacit, Anali XV, 44