SixStepsOnTheMoon

Можеш их ти звати како хоћеш,то је најмање важно.Мада назив Јеванђеља је предат свим људима а то је превод грчке ријечи Евангелион што значи добра,блага или радосна вијест.То су уједно и најаутентичнији извори о Спаситељу Господу Исусу Христу.Мада постоје и апокрифни незванични документи (значи скривени) писани од 2 вијека после Христа.Најпознатији су Петрово,Томино и Јаковљево јеванђеље. Што се тиче нехришћанских историјских извора можеш провјерити Јосиф Флавија, Корнелија Тацитус-а, Луцијана из Самосате, Маимонидес и чак Јеврејски синедрион,то су они који се често помињу.Затим имамо Талмуд,збирка усменог предања записаног у 5 и 6 вијеку који помиње Христа.Такође и Куран,написам у 7 вијеку у Арабији говори о Исусу,мада се чини да су њихови извори била апокрифна јеванђеља. Добро,ја ћу само још једном поновити шта си ти питао у једном претходном посту : Болдовани дио се просто не слаже са оним шта ти тражиш - "a od tebe tražim da mi dokažeš postojanje sina božijeg, čudotvorca".Ја желим да за почетак само потврдимо чињеницу његовог историјског постојања као конкретне личности,јер си ти њу оповргао,а Христос за нас није неки каспер и сл. За Њега као Сина Божијег се оставља слобода вјере да се прихвати да су се сва пророштва од Адама до њега испунила у лицу Исуса Христа. Твој одгвоор о нерелавантности јеванђеља је неодржив.Тамо имамо 3 свједока,јеванђелиста која говоре у једном духу са незнатним разликама о догађајима који прате живот и лик Исуса Христа они су непосредни и најближи њему јер су били његови ученици.Једино Јеванђеље по Јовану је писано на мало другачији начин,иако има заједнчиких мјеста развој појединих догађаја је само њесму својствен. Ако не узимаш 4 јеванђеља онда зашто за релевантне изворе не узимаш дјела Апостоска и 7 Саборних Посланица од Јакова,двије од Петра,три од Јована и од Јуде.По чему нису из твог угла релеванте 14 посланица апостола Павла и откривење Св.Јована Богослова. Са друге стране Апостоли су веома директни и када говоре - говоре о ономе :"Што видјесмо и чусмо то јављамо вама" (1.Јн 1:3) Даље,реци ми да ли тим развојем догађаја такође не прихваташ постојање Римског Цара Тиберија и његовог изасланика у Палестини Понтија Пилата који је предао Христа јеврејским свештеницима,фарисејима и књижевницима?Да ли су то за тебе све измшљене приче?И да ли такође не прихваташ постојање фарисеја,садукеја,књижевника,јеврејских свештеника који се помињу у хришћанским документима?То јест,да ли ти тиме не прихваташ цјелокупну званичну историју од 1 вијека на овамо? Овде ти не треба вјера нити те ја убјеђујем да вјерујеш у потенцијал обожења твоје личности кроз модел прихватања јеванђелског начина живота.Говоримо о историјским чињеницама а доказ и Христовом постојању као историјске личности је више него очигледан и веома,веома лак.И опет када се говори о његовим чудесима ту имамо очевидце догађаја,као прво јеванђелисте а онда и мноштво народа у том мјесту који је био задивљен они што је видио.Поред одушевљеног народа имамо и не баш одушевљену страну групу фарисеја,садукеја и јеврејских свештеника.

Ne želim da dovodimo u pitanje karakter božijih čuda niti da pričamo o božanskoj prirodi Hristovoj - "Logosu koji se javi u tijelu" (1 Tim. 3, 16).za to je potrebna vjera,nego o njemu kao čovjeku koji je hodao zemljom,govorio i živio kao i svako od nas.Po čemu jevanđelja (ne računajući jeretička) 4 jevanđelista Luke,Marka,Mateja i Jovana nisu relevantan izvor za tebe?

Mislim da nije svima jasno a ponajmanje tebi,tako da možemo da krenemo : Za početak mi reci da li sumnjaš u postojanje Aristotela ili Aleksandra Makedonskog iako su njihova zitija / najranija sačuvana djela su i preko 500 godina od njihovog navodnog postojanja?

Tužan smiješak je zbog činjenice da nekome treba da bude baš dobro ispran mozak da pokuša da ospori jednu ovakvu istorijsku činjenicu. Ja sam tu i slušam tvoje argumente u vezi toga.A neće trebati mnogo da ti iznesem najkonretniji dokaz njegovog istorijskog postojanja,a za ontološko postojanje njega kao ontološke maksime kome treba da teži svaka ličnost nećemo pričati jer taj model življenja je tek sad vidim toliko pomračen i neshvaćen (na ovom forumu) da neki idu dotle da opovrgavaju nešto što je ravno ludilu.

Neka moderatori prebace ako misle da treba.Ali sobzrirom da sviraju taj specifični južnjački gothic americana kako ga zovu ili kod nas poznatiji kao alternativini kantri sa nekim neofolk elementima onda mislim da im je tema ovdje.A nisam pretraživao temu za 16hosrsepower pa bi mogla da se spoji sa njom,ili jednostavno da se preimenuje u david eugene edwards. Veliki David : http://www.youtube.com/watch?v=ob-Pr8GdDN4&feature=share

Не знам само како можеш да поредиш конкретну историсјку личност Исуса Христа из Назарета и исфантазираног бога Диониса?Прво се то мора разјаснити па онда да се креће у реалност онога што Христос говори у Јеванђељу и начином на којима се људима отвара срце за ријеч божију.Са друге стране о јелинској митологији може да се говори само са становишта одређеног култа и "созерцања" тадашњег јелинског човјека и то да буде у оквиру тумачења шта је тај култ испољавао и чему тежио у неком егзистенцијалном смислу.

Ne znam da li je bilo ali ovjerite Andy Rehfeldt-a muzičara/gitaristu koji se igra sa klipovima poput ovoga a i komponuje pomalo : http://www.youtube.com/watch?v=OBmM79YadYM&feature=relmfu http://www.youtube.com/watch?v=E92zCs4sWto&feature=channel_video_title

Не,управо је суштина потпуно другачија.Бог се до земље приближио нама,постао један од нас у тијелу...Више се не приближавамо ми Њему,него он сам је узео на себе тијело и привукао небеса земљи.Зато нема више потребе за приношењем животиња како је то код Јевреја био обичај за велики празник Пасхе односно сјећања на избављење из египатског ропства.На исти тај празник Пасхе Христос позива апостоле,и на тајној опроштајној вечери Господ је установио Тајну Причешћа. Христос је ишао на страдања и крст, дајући своје Пречисто Тело и Часну Крв за грехе читавог човечанства. Тако причешће Телом и Крвљу Спаситеља у Светој Тајни Евхаристије треба да служи као вечно подсећање свим хришћанима на жртву коју је Он за нас принео. Господ је узео хлеб, благословио га и поделио апостолима, рекавши: Примите, једите, ово је тијело моје. Затим је узео чашу с вином и, давши је апостолима, рекао: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завјета, која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова (Мт. 26, 26–28). Господ је претворио хлеб и вино у Своје Тело и Крв, заповедивши апостолима, а преко њих — њиховим следбеницима, епископима и презвитерима, да савршавају ту Свету Тајну. А ово од чега нас избавља није египатско ропство,што је само праслика изабвљења од ропства гријеха,смрти и ђавола.То је та космичка змија или Сатана који више нема власт.Логос ће преовладати Хаос на крају времена.

То се код следбеника Диониса зове жртвоприношење и нема додирних тачака са Христовом смрћу на Крсту и његовим приношењем на жртву за читав свијет јер је космичко зло сатрвено и космичка змија згажена Христом смрћу.Зато у васкрсном тропару пјвамо : Христос васкрсе из мртвих,смрћу смрт разруши и свима у гробовима живот дарова. Неопходно је послушати епископа Данила (Крстића) првих 30 минута овога видеа : http://www.youtube.com/watch?v=EJJOm2GhzXg&feature=channel_video_title Магија прије свега има за циљ нешто поптуно друго.Она тежи 100% испуњавању онога чему се поклања извјесну пажњу.Једна од суштина молитве за правосалвног хришћанина јесте његов разговор са Богом и са светитељима Божијим,јесте закључавање ума у ријечи молитве јесте његово трансформација његове воље,осјећања и усмјерења срца на свету вољу Божију на уздах и сузе због свог грешног живота.Тако да ту ништа магијско нема. http://www.youtube.com/watch?v=GGsWytL8ee4&feature=player_embedded ПРАВОСЛАВНА ЗАШТИТА ОД МАГИЈЕ У ЖИТИЈАМА СВЕТИХ Житија Светих, та енциклопедија Светога Духа, у којој су дати животи и подвизи православних витезова вере од најстаријих времена до данас, пуна је повести о одолевању демонским силама које делују путем враџбина и магије, одолевању Духом Божјим, свесилним Заштитником. Нашем читаоцу нудимо неколико примера, на корист и утеху, препоручујући му да се моли свецима о којима је реч, као и осталим пријатељима и угодницима Христовим, да би били заштићени од демонских замки и искушења. Сваке године, Црква Божја 2. октобра по православном (15. по грађанском календару) слави спомен Свете мученице Јустине и светог свештеномученика Кипријана. Кипријан је, пре него што се обратио Христу, био чувени маг из Антиохије Сиријске. Од детињства посвећен на службу Аполону, он је на гори Олимпу од грчких паганских жречева научио многе магијске вештине: да изазива промене у ваздуху, пушта громове и кишу, узбуркава таласе на мору, прави штете усевима, виноградима, воћу, наводи болести и несреће на људе. У двадесетој години Кипријан се магији учио у Египту, граду Менфису; у тридесетој је, пак, као врховну ђавољу науку изучио астрологију код Халдејаца. Кад је све ово постигао, био је, каже житије, "савршен у сваком злу". На крају, по сопственом сведочанству Кипријановом након обраћења Христу, сам сатана му се јавио као прелепи кнез са златном круном на глави, похваливши његову ревност и дајући му пук демона на службу, као и обећавајући да ће му после смрти дати почасно место у царству таме. Када је стигао у Антиохију, Кипријан се сасвим посветио црној вештини. Многе је научио свом злу - летењу по ваздуху и, уз помоћ демона, ходању по води. Многе је отровао и убио враџбинама; људе младиће и девојке је приносио на жртву злим дусима. Помагао је паганима који су му се обраћали да се "усаврше" у блуду, гневу, зависти, мржњи, и свим осталим безакоњима. Али, Господ ни таквог Кипријана није хтео оставити да пропадне, него га је по Свом човекољубљу, избавио и спасао. У то време у Антиохије је, девством и молитвом Богу посвећена, живела девојка Јустина, која је своје родитеље, благодаћу Христовом, привела вери, тако да је њен отац Едесије, крстивши се, од идолопоклоничког жреца, постао православни свештеник. Један пагански младић по имену Аглаид, видевши лепоту Јустинину, покуша да је саблазни и наведе на грех, али она није хтела ни да чује за њега. Онда јој понуди брак, али му она одговори да је женик душе њене - Христос. Распањен пожудом, Аглаид оде код црног мага Кипријана да затражи од њега помоћ у придобијању Јустининог срца. Кипријан му обећа да ће Јустину довести у такво стање да ће девојка више жудети за Аглаидом него он за њом. Кипријан је, отворивши своје књиге, нашао формулу за призивање блудног демона, и овај се појавио, предавши му течност којом Аглаид треба да покропи Јустинину кућу да би она пошла за њим. Овај то учини, и те ноћи, при молитви, Јустину нападе блудна страст, и у мисли јој дође Аглаид. Видевши да нешто није у реду, она још усрдније припадне Богу на молитви просећи Га да је заштити од напада злих сила и да сачува њену чистоту. Демон, не могавши да поднесе благодат Божју која је оградила Јустину, побеже од ње, и Кипријану слага да је побегао јер није могао да поднесе неки знак који је на девици Христовој угледао. Црни маг је слао још бесова, све једног горег од другог, али се девица наоружавала постом и молитвом и сузама, тако да ништа није вредело. На крају јој се јавио сам кнез демонски, у виду побожне жене, која јој је предлагала да се одрекне девства и уда се. Али, Јустина се осени крсним знаком, и кнез зла одступи. Запањени Кипријан, кога до тада нико није могао победити, упита поглавицу бесова каквом им се то силом Јустина супротставља, те је не успевају савладати. Демон, гоњен силом Свете Тројице, признаде да: "Ми не можемо да гледамо у крсни знак, већ бежимо од њега, јер нас он као огањ опаљује и далеко прогони. Кипријан се, међутим није предавао. Аглаиду је дао привидни облик птице и младић је, ношен ђаволом, мислио да слети на Јустинину кућу, да би упао код ње; Јустина, међутим, примети нечастивог и овај побеже, остављајући Аглаида, који умало не погибе. После овога је и сам Кипријан покушавао да се приближи Јустини, прво у виду жене, а затим у виду птице; али ни то, наравно, није помогло. Гневан као сам сатана, Кипријан, пошто није могао ништа Јустини, поче да наноси штету њеној родбини, суседима и познаницима: морио им је стоку и магијском нападима злостављао слуге. Саму Јустину је ударио болешћу, али је она у постељи, док ју је мајка неговала, певала: "Нећу умрети, него ћу жива бити, и казивати дела Господња" (Пс. 117,17). Тада Кипријан, у последњој фази безумља, пусти болештину на стоку и људе читавог града, по коме се пронесе глас да он то чини зато што му се Јустина не покорава. Угледни грађани Антиохије тражили су од Јустине да се уда за Аглаида, како би несрећа престала, али их је она тешила скором Божијом помоћу. После Јустинине молитве Богу, сила зла ишчезе, и људи прославише Христа, а наругаше се Кипријану, који изгуби сваку врачарску моћ и силу. Видевши да се не може супротставити сили Господњој, Кипријан се обруши на свог господара ђавола, и изружи га, рекавши да више неће да му служи, као немоћном и бедном, него да ће се обратити за помоћ Хришћанима. Ђаво покуша да убије Кипријана, желећи да спречи његово покајање, али се Кипријан прекрсти и завапи: "Боже Јустинин, помози ми!", после чега демон одступи. Затим, Кипријан антиохијском епископу Антиму однесе све враџбинске књиге и предаде их да се спале, са плачем и сузама се покајавши. Он прими и свето Крштење, због чега сви Хришћани, а нарочито Света Јустина, прославише Спаситеља и Човекољупца, Распетога и Васкрслога Христа. Касније, Кипријан постаде епископ, а Јустина игуманија женског манастира. Обоје су страдали због вере почетком четвртога века, убијени од стране незнабожаца, да би вечно живели са Христом... У житију Светог Макарија Великог (19. јануар по православном календару) наводи се овакав случај. Један Египћанин пожеле жену свог ближњег, и покушаше даје заведе. Пошто ова није хтела ни да чује, јер је била чиста и одана мужу, он оде код врачара, тражећи његову помоћ. Врачар је бацао чини на жену, али ништа није вредело. Онда он уради друго: омађија очи оних који је гледају да, кад је виде, уместо жене посматрају кобилу. Ово је учинио да би је супруг отерао од себе. Човек се једне прилике врати кући, и нађе кобилу уместо супруге! И сви из његовог окружења су видели кобилу, не знајући шта се то, у ствари, десило. На крају, очајни човек је поведе у пустињу Светом Макарију. Чак су и Макаријеви ученици - монаси уместо жене видели животињу! Он им прво објасни да то није тако, јер се човекова природа не може претворити у животињску, али им такође рече да су на ниском духовном нивоу, чим не виде прави лик. Затим изли свету водицу на главу жртве, и она се појави каква је и била. Тада је Свети Макарије упозори, рекавши да јој се то десило јер се у току пет недеља није причестила Светим Тајнама. Ученик Светог Василија Новог (26. март по православном календару), Григорије, имао је на свом имању најамника Александра, који се био оженио прљавом и поганом девојком Мелитином, коју је мајка била научила свакој сатанској вештини. Мелитина је била развратница, и свог мужа је много пута преварила, због чега ју је он, по правди, тукао. На крају, она му се освети бацајући чини на њега, због чега несрећник паде у постељу и толико изгуби снагу, да ни муву са себе није могао да отера. Њена мајка, је говорило се, марви ход заустављала, и друга зла чинила помоћу враџбина. Ко год је нешто рђаво рекао о Мелитини, а она га чула, наводила је на њега помоћу враџбина болест, и људи су по два - три месеца лежали у постељи. Ова Мелитина се окомила на Григорија, и покушавала да га чинима наведе на прељубу. Стално се мотала око њега, и мамила га. На крају, Григорије, чувајући своје девство, штапом појури на бестидницу, претећи јој батинама ако му и даље буде досађивала. Мелитина реши да га враџбинама убије. Григорије после неколико дана оде на службу у храм Светог Георгија, који се налазио у једном винограду. Кад се служба завршила, он прилеже да мало одмори. У сну виде црн и смрдљив облак како се спушта на њега, и чу глас: "Прими што ти Мелитина спреми!" Овај тешки ледени облак уђе у Григорија, који, кад се пробуди осети даје тешко болестан. Унутарњи огањ који је мучио Григорија био је такав да је он често устајао из постеље, бацао се у хлад под дрвеће или у реку да ублажи муку, али ништа није вредело. "Ноћ ми је изгледала дужа од четрдесет година", говорио је Григорије. На крају крајева, кад му је изгледало да ће умрети, Григорије је завапио Светом првомученику Стефану, који га је, скупа са Светим Васијем Новим, избавио од несреће, показавши му и рајске обитељи спремљене за оне који Бога љубе. Блажена Теодора, послушница Светог Василија, која се Григорију јавила после смрти, описала му је пут душе по њеном растављању од тела, при чему злодуси киње и муче душу, тражећи у њој своје особине. Једна група демона, на петнаестом митарству, испитује грехе враџбина и чарања. Злодуси су на том митарству нарочито одвратни: личе на гмизавце, шкорпије, жабе и аспиде, и у пакао стрмоглављују све који се баве чарањем, бајањем, тровањем и призивањем ђавола (спиритизмом); наравно, ако се нису покајали и исповедили за живота. Свети Патрикије, просветитељ Ирске (рођен око 390. на Западној обали Енглеске или Велса), по једном чудесном виђењу позван је у Ирску која још није била сва крштена да дође и исповеда веру Христову. Тамо је стигао 432, као епископ, и одмах почео да обраћа Ирце Христу. Када је стигао у област Таре, престонице ирских краљева, краљ Лојгуир, који је био незнабожац, решио је да га убије. Претходно је са собом повео двојицу друида, Лукетмајла и Локруа, вичних свакој чаробњачкој вештини. (Друидска магија била је једна од најстрашнијих; друиди су, да би стекли демонске моћи, без зазора приносили људске жртве. Сада се њихови култови обнављају у оквиру Њу Ејџа.) Када су стигли Светог Патрикија, Локру је почео да ружи Христа и веру Његову најпогрднијим именима. Патрикије га је погледао страшним погледом, и помолио се Богу да покаже Своју силу, као што се негда Свети Петар помолио да Господ сакруши Симона мага. И десило се исто: сила Божја је подигла Локруа у ваздух, и треснула о земљу, после чега је овај испустио своју црну душу. Војници, који су са краљем дошли у бојним кочијама, насрнули су на Светитеља, али их је изгинуло седам пута седам због земље која се под њима отварала. Краљ је, са својом пратњом, у страху побегао. Сутрадан је био Васкрс, и Свети Патрикије је отишао у Лојгуиров двор, да би проповедао Васкрслога. Уплашени краљ га је примио за трпезу, где се нашао друид Лукетмајл, који је преживео сукоб са Светитељем на Велику Суботу. Да би га искушао, он му је сипао отров у пехар са вином. Свети Патрикије је то приметио, и благословио чашу. Сва течност се следила, осим капи отрова које је друид усуо. Кад је отров просут, Свети Патрикије је поново благословио чашу, и вино се вратило у претходно стање. Лукетмајл га је онда изазвао на двобој чудима, као што су некад чинили фараонски жреци, кушајући пророка Мојсеја. Патрикије је пристао. Изашли су напоље, праћени мноштвом знатижељног народа. Друид је предложио Светитељу да призове снежне облаке (био је Ускрс!) који ће снегом покрити сву земљу. Патрикије му је одговорио: "Нећу чинити оно што је у супротности са вољом Божјом". Тада је сам Лукетмајел то урадио, и висораван се прекрила снегом. Онда је Свети Патрикије од њега затражио да уклони снег, али је друид одговорио да то не може учинити до сутра. Свети га укори: "Можеш да чиниш зло, али не и добро. Није тако са мном". И благослови предео, и снег неста, као да га није ни било, што све задиви и наведе да прославе Бога. Лукетмајел је онда, уз помоћ демона, навео таму на читав крај, али ју је Свети Патрикије одагнао. Последњи предлог упућен обојици био је проба ватром. Друид се побунио тврдећи да је Патрикије човек који се клања ватри као богу, и да је ватра његова стихија, па га од ватре и сама одећа штити (Он је, несрећник, мислио да је светитељева одећа магијска). Светитељ је онда предложио да се направи кућа пола од сировог, а пола од сувог дрвета, да се у суви део постави његов ученик Бенигнус одевен у одећу друидову, а у сирови део дома постави Лукетмајл коме је Свети Патрикије дао своју одећу. Тада нека се све запали, па шта Бог да. Друид је на ово пристао, а сложили су се и Ирци. Кућа је направљена, ватра упаљена: Лукетмајл, је у делу куће од сировог дрвета изгорео, - остала је читава само одећа Светитеља. Бенигнусу није било ништа, осим што је изгорела друидова одећа која је била на њему. Видевши ово чудо, краљ Лојгуир и његови дворјани су се крстили, и напустили друидско безбожје... Оваква велика чуда која су се дешавала у прошлости Цркве била су на уразумљење и корист оновременим паганима, којима је Бог показивао Своју свемоћи љубав да би их привео Себи. Данас, мада таквих чуда на први поглед нема, има их и даље; то јест, враџбине и чини, ма како јаке демонске силе да наводе на православног Хришћанина, само су паучина пред силом Божјом која исповеђене и причешћене слуге Христове штити од свакога зла. И Кипријан, и врач из Египта, и Мелитина, и друиди сломили су се, а нису успели да сломе људе Богочовекове. Међутим, не треба заборавити ни ово: враџбине и чини имају утицаја на оне који не живе побожно, који нису крштени и венчани у Цркви, који не посте, не кају се и не исповедају, не причешћују Светим Тајнама, не воде чист и честит живот. Онда демон полаже права на њих, и крха их како му се свиђа. Зато се треба обући у свеоружје Божје, и вапијати Оцу и Сину и Светоме Духу, нимало не сумљајући у победу Светлости над тамом и Правде над безакоњем. Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи његови, и нека беже од лица његова они који Га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст свој часни, за прогнање свакога противника. О пречасни и животворни Крсте Господњи, покажи ми увек са светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима светима занавек! Амин.

Ne,ovo nije bilo po tom principu.Ovdje se konkreno priča o magiji i rituali i povezanosti Pravoslavnog Hrišćanstva sa istim.Pravoslavlje je prvo koje će stati protiv magije,rituala,sujevjerja,vračara,gatara i ostalih za nju nedoraslih i nezrelih pokušaja isjeljenja i duhovnosti.Sa pravoslavljem se mora dobro upoznati i stisnuti u koštac prije nego li se tao lagano bude prozivao za neku magičnost ili ritualnost,ti pojmovi su daleko od Pravoslvlja. A to što ti govoriš je opet jedno čsto posledica neobavještenosti,neznavenosti a možda ipak i malo zluradosti.Hljeb i Vino na božanstvenoj Liturgiji jesu Tijelo i jesu Krv ali vjerni narod koji je pričasnik Hristovog tijela u Svetoj tajni Pričešća ih prima vkušanjem upravo jedenjem tijela i krvi gdje hljeb ima i dalje ukus hljeba i vino ukus vina.A zašto?Pa da bi ostalo prostora za slobodu vjere....jer sveštenik kad iznosi putir sa svetim darovima Tijelom i Krvlju kaže : "Ss strahom Božijim,vjerom i ljubavlju pristupite" i narod onda prilazi i odaziva se na taj svešteni poziv pripremajući se za tu tajnu.A na tajnu je prizvan čitav rod ljudski jer je krv prolivena za SVE. ЗНАЧАЈ СВЕТЕ ТАЈНЕ ПРИЧЕШЋА У ЖИВОТУ ПРАВОСЛАВНОГ ХРИШЋАНИНА Света Тајна причешћа или на грчком Евхаристија (у преводу — благодарење), заузима главно, централно место у црквеном богослужбеном кругу и животу Православне Цркве. Не чини нас православцима ношење крстића око врата, као ни Света Тајна Крштења коју смо некад примили. Штавише, у наше време то и не представља нарочити подвиг. Хвала Богу, данас можемо слободно исповедати своју веру. Православни хришћани постајемо тек онда кад почнемо живети у Христу и учествовати у животу Цркве, тј. у њеним Светим Тајнама. Свих седам Светих Тајни имају божанско, а не човечанско устројство и помињу се у Светом Писму. Свету Тајну причешћа први је обавио сам Господ наш Исус Христос. УСТАНОВЉЕЊЕ СВЕТЕ ТАЈНЕ ПРИЧЕШЋА То се догодило уочи Спаситељевих крсних страдања, непосредно пред Јудино издајство. Спаситељ и његови ученици били су се окупили у велику горњу одају — собу, припремљену за то, да зготове по јудејском обичају пасхалну трпезу. Та традиционална вечера се из године у годину обављала у свакој јеврејској породици, а у знак сећања на излазак Израиља из Египта са Мојсијем на челу. Старозаветна Пасха је била празник избављења, ослобођења од египатског ропства. Сабравши своје ученике на пасхалну трпезу, Господ јој даје нови смисао. Тај догађај су описала сва четири јеванђелиста, а добио је назив Тајна вечера. На тој опроштајној вечери Господ је установио Тајну Причешћа. Христос је ишао на страдања и крст, дајући своје Пречисто Тело и Часну Крв за грехе читавог човечанства. Тако причешће Телом и Крвљу Спаситеља у Светој Тајни Евхаристије треба да служи као вечно подсећање свим хришћанима на жртву коју је Он за нас принео. Господ је узео хлеб, благословио га и поделио апостолима, рекавши: Примите, једите, ово је тијело моје. Затим је узео чашу с вином и, давши је апостолима, рекао: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завјета, која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова (Мт. 26, 26–28). Господ је претворио хлеб и вино у Своје Тело и Крв, заповедивши апостолима, а преко њих — њиховим следбеницима, епископима и презвитерима, да савршавају ту Свету Тајну. РЕАЛНОСТ СВЕТЕ ТАЈНЕ У Православном катихизису светог Филарета (Дроздова) речено је: „Причешћивање је Света Тајна у којој верујући под видом хлеба и вина окуша (причешћује се) од самог Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни“. Евхаристија није само сећање на то што се догодило пре више од две хиљаде година. То је реално понављање Тајне Вечере. И на свакој Евхаристији, како у време апостола тако и у нашем 21. веку, сâм Господ наш Исус Христос посредством канонски рукоположеног епископа или свештеника претвара припремљени хлеб и вино у Своје Пречисто Тело и Крв. О обавезности причешћивања свих који верују у Њега, говори сâм Господ: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему (Јн. 6, 53—56). НЕОПХОДНОСТ ПРИЧЕШЋИВАЊА ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА Онај који се не причешћује Светим Тајнама себе лишава источника живота — Христа, ставља се ван Њега. И обрнуто, православни хришћани који са страхопоштовањем и адекватном припремом редовно приступају Светој Тајни причешћа, по речима Господа „пребивају у Њему“. Ми се у причешћу, које оживотворава, одухотворава нашу душу и тело, као ни у једној другој Светој Тајни сједињавамо са самим Христом. Ево шта каже свети праведни Јован Кронштатски у поукама на празник Сретења, кад се Црква сећа како је старац Симеон у Јерусалимском храму примио на своје руке четрдесетодневног Младенца Христа: „Нисмо љубоморни на тебе, старче праведни! Ми сами имамо твоју срећу да подигнемо не само на рукама Божанственог Исуса, него устима и срцима, као што си и ти носио Њега увек у срцу, још не видећи, али очекујући Га — и не само једанпут, не десет пута, већ колико желимо. Ко не би схватио, љубљена браћо, да ја говорим о причешћу животворним Тајнама Тела и Крви Христове? Да, ми имамо већу срећу него свети Симеон; праведни старац је, може се рећи, прихватио у наручје своје Животодавца Исуса, као предзнак како ће касније верујући у Христа у све дане до свршетка века примати и носити Њега не само на рукама, већ и у срцу свом“. Ево због чега Света Тајна причешћа треба да буде стално присутна у животу православног човека. Јер, ми овде на земљи треба да се сјединимо са Богом, Христос треба да уђе у нашу душу и срце. Онај човек који у овоземаљском животу тражи сједињење са Богом, може да се нада да ће бити с Њим и у вечности. ЕВХАРИСТИЈА И ЖРТВА ХРИСТОВА Евхаристија се сматра најглавнијом Светом Тајном и зато што изображава жртву Христову. Господ Исус Христос је принео за нас жртву на Голготи. Принео ју је једанпут, пострадавши за грехе света, васкрснувши и вазневши се на небо, где је свечано сео с десне стране Бога Оца. Христова жртва је принесена једанпут и више се неће поновити. Господ устројава Свету Тајну Евхаристије због тога што „сада на земљи, у другом обличју, мора постојати Његова жртва, у којој би Он стално Себе приносио, као на Крсту“.[3] Увођењем Новога Завета старозаветна жртвоприношења су обустављена и сада хришћани савршавају своју жртву у знак сећања на жртву Христову, и због причешћивања Његовим Телом и Крвљу. Старозаветна жртвоприношења, као што је заклање жртвених животиња, била су само сенка, праслика Божанствене жртве. Као што су ишчекивање Искупитеља, Ослободитеља од власти ђавола и греха главна тема Старог Завета, тако су и за нас — људе Новога Завета — жртва Христова и Спаситељево искупљење грехова света, основа наше вере. ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА Света Тајна причешћа је највеће чудо на земљи, које се савршава стално. Као што је некад несместиви Бог сишао на Земљу и боравио међу људима, тако се и сад сва пуноћа Божанства смешта у Свете Дарове, и омогућава нам да се причестимо том највећом благодаћу. Јер, Господ је рекао: Ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин (Мт. 28, 20). Часни Дарови су као огањ који сажиже сваки грех и сваку гадост, ако се човек достојно причешћује. Приступајући, пак, причешћу и ми то треба да чинимо са страхопоштовањем и трепетом, са свешћу о својој немоћи и недостојности. „ Ако желиш да једеш (желећи да окусиш), човече, Тело Владикино, са страхом му приступи да се не би опекао, јер је као огањ“ — каже се у молитвама пред свето причешће. Неретко су се духовницима — подвижницима за време служења Евхаристије догађала јављања небескога огња, који силази на Свете Дарове. На пример, ево како је то описано у житију преподобног Сергија Радоњешког: „ Једном, када је свети игуман Сергије служио Божанствену литургију, Симон (ученик преподобнога — прим.аут.) виде небески огањ како силази на Свете Тајне у тренутку њиховог освећивања, како се креће по светом престолу, обасјавајући читав олтар, и како кружи око Свете Трпезе, окружујући предстојатеља Сергија. А када преподобни хтеде да се причести Светим Тајнама, Божанствени огањ се склупча „као неки чудесни покривач“ и уђе у унутрашњост светог путира. На тај начин се угодник Божији причести тим огњем „несагориво, као дрво купине која је несагориво горела“. Ужасну се Симон од тог виђења и трепетно ћуташе, али се није дало сакрити од преподобног да се његов ученик удостојио виђења. Причестивши се Светим Тајнама Христовим, одмаче се од светог престола и упита Симона: „Чега се толико уплашио дух твој, чедо моје?“ — „Видех благодат Светог Духа, која је деловала са тобом, оче“, — одговори овај. „Пази, ником о томе не говори, док ме Господ не позове из овога живота“, — заповеди му смирени отац“. Једном је Свети Василије Велики посетио неког презвитера веома моралног живота и видео како Свети Дух у виду огња, за време његовог служења литургије, окружује и њега и свети олтар. Такве ситуације, када се нарочито достојним људима открива силазак Божанственог огња на Свете Дарове или се Тело Христово јавља као видљиво на престолу у виду младенца, више пута су описане у духовној литератури. У „Дидактичким вестима“ (упутству сваком свештенику) се чак и објашњава како да се свештеник понаша у ситуацији кад часни Дарови добију необичан, чудесан изглед. Оним, пак, који сумњају у чудо претварања хлеба и вина у Тело и Крв Христову и усуђују се при том да приђу светој чаши, може постати страшно ако чују следећи догађај: „Дмитриј Александрович Шепељев причао је о себи настојатељу Сергијеве пустиње, архимандриту Игњатију I, следеће. Он је стицао образовање у Пажеском корпусу. Једном је младић Шепељев у Великом посту, када су питомци приступали Светим Тајнама, саопштио другару који је ишао поред њега своје одлучно неповерење у то да су у чаши Тело и Крв Христова. Када су му биле дате Свете Тајне, осетио је да му је у устима месо. Младића је обузео ужас. Био је ван себе, немајући снаге да прогута честицу. Свештеник је приметио новонасталу промену код њега и наредио му да уђе у олтар. Тамо је, држећи честицу у устима и исповедајући своје сагрешење, дошао себи и прогутао Свете Дарове“. Да, Света Тајна причешћа, Евхаристија, заиста је највеће чудо и тајна, тј. највећа милост нама грешнима и видљиво сведочанство тога што је Господ установио са људима Нови Завет „у крви Његовој“ (уп. Лк. 22, 20), приносећи за нас жртву на Крсту, умревши и васкрснувши, васкрсе са Собом читаво човечанство. И ми сада можемо да се причешћујемо Његовим Телом и Крвљу на исцељење душе и тела, пребивајући у Христу, да би он могао „пребивати у нама“ (уп: Јн. 6, 56). Превела са руског: Наташа Вулетић

Pa evo onda nešto detaljnije.Knjiga u kojoj je opisana realnost duhovne borbe i jedna potpuna nepovezanost magije i rituala sa Pravosalvljem. SVEŠTENIK RODION PETROGRADSKI LjUDI I DEMONI (Kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka) http://www.prijateljboziji.com/shared/media/books/37/pdf-serb.pdf

Црква и магија Епископ Николај Протопапас 1. Историјат Магија је покушај човека да насилно себи потчини све оно што жели, да неутралише сваку супротну силу, да упозна будућност и постигне све што жели. Магија је људски изум и техника која се учи. Истраживање принципа магије је тешко јер се трагови губе у историјској и географској распрострањености. Магија се сусреће не само код примитивних, него и код цивилизованих народа, код Асираца, Вавилонаца, Египћана, Индуса, Грка, Римљана и Јевреја. У античкој Грчкој је тесно повезана са прорицањем. Познати су предсказивачи Калхас и Тиресије, још познатија су била пророчишта у Делфима и Додонлију. Код старих Грка маги су били и народни лекари. Митови о Кирки показују колико им је магија била блиска. Хипократ у свом делу „О светој болести" наводи маге и опсењиваче који магичним речима лече болесне, изазивају непогоде и друге појаве. До јелинистичког периода магија је у Грчкој постојала у облику сујеверја. После Александра Македонског долази до радикалне промене. Магија преузима водећу улогу у животу народа. Магови преплављују градове и села нудећи богатство и здравље широким масама. Од грчко-римског периода магију наслеђује и Византија. У Византији су Црква и држава оштро реаговале законима и канонима и строго забрањивали магију у било ком облику. Свој врхунац магија доживљава у XIV в. окултном јереси сатаниста или црне магије, где је магија била професија и учила се у специјализованим школама. Овде залазимо у новије доба. Магија у овим временима се распрострањује не само у ниже слојеве, него и у тзв. виши, аристократски свет. Помешана са источњачким учењима, политиком и сексом, она у новијим временима достиже свој највећи успон. Мноштво института парапсихологије и школа езотерије отворено је у Европи и Америци. Потресни новинарски извештаји о магији доводе је у везу са ужасним злочинима и оргијама. У хришћанству се магија назива религијом ђавола. Иако у неким случајевима употребљава име Божије, она нема везе са љубављу Божјом која се на свакога пружа и никога не присиљава. Категорични и немилосрдни непријатељи магова били су пророци Божији: „А човек или жена у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе камењем јер су криви" (Књ. Левитска 20,27). И апостоли су такође разобличавали заблуду магије као ђаволско дело. Ап. Филип у Самарији среће мага Симона који је обмањивао народ (Дел. ап. 8,8-22). Ап. Павле кажњава познатог мага на Кипру Елиму, јер је својим магијским умећима спречавао намесника Сергија да поверује у Христа (Дел. ап. 13,4-12). Исти апостол ослобађа једну жену која је погађачким духом у Филипима доносила приход својим господарима (Дел. ап. 16,16). По предању ап. и јеванђелист Јован је потопио у море мага Кинопу који је својим магијским моћима успевао да буде обожаван од свију као Бог. Апостоли, дакле, својом проповеђу одбацују сваку демонску силу и воде у светлост истине; као што се десило са Ефесцима, где су многи који су се бавили магијом приликом Павлове проповеди поверовали у Христа и донели своје магијске књиге и спалили их пред свима. 2. Врсте магије Магија се дели на белу и црну. Белом се покушава постићи нешто позитивно, а црном штетно и погубно. У оба случаја врши се призив ђавола и догађају се ствари којих се разуман човек ужасава. Главни облици магије су: а) Опонашајућа (имитативна) магија. Она се заснива на схватању да се жељена ствар може постићи једноставним символичним актом. Односно, да би се изазвала киша довољно је просути мало воде, да би се одагнала болест довољно је бацити неколико каменчића. б) Преносна (прелазна) магија. Овде се део поистовећује са целином. Ако се успе спалити коса непријатеља спаљује се и сам непријатељ. Ако успе да сахрани његове нокте, сахрањује њега самог. Ако прободе његову кошуљу, пробада њега самог. в) Симпатијска и антипатијска магија. Заснива се на дејству осећања. Магова осећања стварају одговарајуће ефекте симпатије или антипатије одређеном лицу. г) Заштитна магија која амајлијама пружа већу одбрамбену моћ него што је непријатељска сила. Треба, свакако, напоменути да овде поред ужасних имамо и смешне моменте. Поред сатаниста постоје и преваранти који злоупотребљавају наивност народа, представљајући се као астролози и познаваоци будућности. Таквима веровати значи бити жртва обмане. 3. Материјална средства За остварење жеља користе се разне необичне ствари и средства без којих сила магије не може да утиче на лица и објекте. На први поглед ова средства изгледају смешна и детињаста. За магију су, међутим, основни принципи јер се преко њих преноси моћ. Тако нпр. онај ко жели да нанесе зло свом непријатељу, узима једну лутку и дави је конопцима и пробада иглама. Жене које желе да задрже своје мужеве праве њихову фигуру и увијају је у крила слепог миша. Они који намеравају да излече неку болест употребљавају крв од петла, или кост од жабе, или змијин свлак. Такође се употребљавају и непознате ствари направљене на магијски начин. Магијске злоупотребе нису поштеђене ни свете ствари: свеће, крст, уље из кандила итд. Амајлије се праве обредним начином сходно принципима сродности и преносивости. Преносна магија функционише на основу уверења да ствари које су једном биле у додиру одржавају међусобно неку тајанствену везу. Симпатијска магија функционише на основу закона сличности и подударности. Односно, слично дејствује на слично, исте ствари изазивају исте ефекте. Прорицање Сродно магији је прорицање, гатање, које помоћу злих духова покушава да продре у тајанствени свет будућности и расветли будуће догађаје. Главни облици ове појаве су: 1) Сновиђења, где се на основу снова покушава протумачити будућност. 2) Некромантија, тј. спиритизам кроз којег се тобоже успоставља контакт са духовима мртвих. 3) Гатање помоћу птица, њиховог лета, крила, гласова. 4) Астрологија, која се занима кретањем и положајем небеских тела. 5) Употреба магичног штапића помоћу којег се производе жељени ефекти. 6) Гледање у длан, где се проучавају линије длана и сходно томе прориче. 7) Магично огледало. Овде спада гледање у карте, шољу, и сл. 8) Опсенарство. Опсенари су магови који молбама и заклињањима призивају демоне да учине зло неком човеку. 9) Визионари. Овде спадају људи који тврде да контактирају са Богом, Богородицом и светима. Од њих, тобоже, добијају упутства за лечење болесних. Магија данас Магија са своје две врсте, црном и белом, је врло раширена у данашњем свету. Злоупотребљавајући човеково трагање за смислом и психолошке безизлазе човека потрошачког менталитета, магија је успела да се инфилтрира у све друштвене слојеве. У западном свету магија је уздигнута на ниво религије, и то се види по великом тиражу продатих књига о магијским ритуалима и по продаји разних магијских предмета. У Лондону постоји за незапослене специјални обред са призивањем демона за изналажење посла. Обожавање сатане је продрло и у музику. Многе музичке групе упућују на концертима антихришћанске поруке младима. У једној таквој песми се каже: „Рај је на издисају; ратујте заједно са сатаном јер је он господ." Музичке групе понекад и на самој сцени врше магијске обреде призивајући демоне да им помогну за успешност концерта. Али не само у Европи и Америци, него чак и у Русији магија узима маха. Природно, јер одакле год је протеран Бог тамо се уселио сатанизам. Познате личности из руководства многих држава бившег Совјетског Савеза прибегавају исцелитељским експериментима једне сумњиве особе по имену Џуна. Чак је својевремено Брежњев ишао код ње, и изгледа да му је привремено побољшала здравствено стање. Ова жена је привукла пажњу како политичког руководства, тако и уметничке и научне кругове, а на Западу је, судећи по штампи, посебно цењена. У нашој земљи (Грчка), ствари у вези са магијом су много трагичније него што се мисли. У званичној статистици се наводи да у Атини делује око 2.000 врачара, да постоје школе за магију и да се многи Грци баве магијом. „Соломоника", књига магијских обреда доживела је неколико издања. Сцене ужаса Окултизам и свака врста магије су врло заступљени у савременом свету. Њихову технику обреда можемо наћи чак и у дневној штампи. Савремени човек са својим прекобројним проблемима се позива да приступи откривању надчовечанских сила у себи, не би ли тако решио животне препреке и постао успешан. Тако у штампи нпр. читамо: „Медијум невероватне моћи, проверен, са дипломом и признањима. Нуди брза и директна решења вашим проблемима." Или: „Гледање у карте, медијум доказаних способности, носилац дипломе Међународног удружења медијума. Одговорно и успешно преузима сваки случај. Дискреција загарантована. Оригинално обнавља ње личности, брака... успешна контрола са велике удаљености, магијска решења, амајлије за успех, предвиђање будућности." На жалост, није мали број оних који падају у овакве замке. У почетку због површности, а потом погрешним сагледавањем последица, поводе се за једним светом таме а нису тога свесни. Мање-више сви смо чули да је некоме због магије био угрожен и живот. Такође су нам познати и случајеви ометања пословања, брачних односа итд. Није нам до краја познато колико све те приче имају покриће у стварности. Али оно што знамо јесте да у тим круговима доминира превара и лукавство. Ту скоро штампа је писала о једном магијском скупу у предграђу Атине. Наиме, неки лопов је покушао да ноћу уђе у просторије једне познате америчке фирме. При саслушању у полицији је рекао следеће: Кад се ноћу увукао у зграду фирме угледао је у једној сали десетак мушкараца и жена који се театрално свлаче. Кад су остали наги сачинили су један круг у чијем центру су били исписани кабалистички символи. Затим су уз обредне песме почели да јашу метле. На крају се појавила „велика жречица" која им је читала одломке из „Књиге таме". Касније се сазнало да припадају једном удружењу од 400 група црне магије у Америци. Дирљива исповест једне „вештице" Нема сумње да је свет магије сатански и мрачан. Онај ко уђе у те кругове „губи здрав разум и врло често полуди." Ово је изјавила бивша „вештица" коју су звали „краљица црне магије." Ова жена по имену Doreen Irvine после ослобођења од власти ђавола открила је све што је доживела у сатанским магијским круговима. О активностима црне магије иста пише: „Вештице црне магије поседују велику моћ и не треба их олако схватати. У стању су да призову силе пакла које им помажу. Врло често отварају гробове и жртвују лешеве сатани. Неприметно улазе у цркве и спаљују Св. Писмо и молитвенике. Сваки пут кад оскрнаве хришћански храм остављају иза себе магијске символе. Зидове, обично, прскају крвљу од козе. „Вештице" црне магије такође имају моћ да некоме унесу дубоке поремећаје у живот. Зна се да су неки и умрли имајући на себи магијске чини „вештице." Обреди црне магије који се врше ноћу су још један од њених ужаса. Оним читаоцима који никад нису дошли у додир са магијом све ово ће изгледати невероватно. Зато мислим да је овде неопходно дати нека кратка разјашњења: „вештице" црне магије и сатанисти верују да ће у великој борби између добра и зла победити силе зла и таме. Верују да ће сатана једног дана победити Исуса Христа, и да ће заузети место које је имао. И да ће он владати на земљи, мору и ваздуху. За једну вештицу пакао није мучење, него бескрајно уживање где се задовољавају све жеље. За њих важи гесло: што горе - то боље. То је карактеристично за све „вештице" црне магије и сатанисте. Овде ћу указати на још једну опасност: сви који ступају на мрачни пут црне магије губе здрав разум и врло често полуде. Добро се третира као зло и све се претумбава." (Doreen Irvine, краљица црне магије, Атина 1987. стр. 100-101). Doreen је приликом јавног исповедања описала и обред свог посвећења: „Обред је био врло компликован и дуг. Присуствовало је око 800 сатаниста из свих храмова Енглеске, и сви су дошли на сам почетак јер никада нису каснили. Била сам обучена у црну хаљину. У част великог бога таме певане су песме и узношене молитве. Упаљене су бакље и њима прављене необичне сенке по зиду. Посуде и ножеви на жртвенику су, једно по једно, посебним обредом посвећивали сатани. Предводник је устао са свог трона и подигао руке. Тог тренутка су сви, и ја такође, пали на под и поклонили се. Два свештеника су зашла иза црне завесе на крају олтара, и вратили се носећи светог белог петла. Пресекли су му грло и оставили да се крв слије у једну сребрну посуду. Поново су у част сатане запеване химне и молитве. Атмосфера је била препуна мрачних сила. На крају ми је пришао предводник и ножем распарао леву руку на рамену. Крв је потекла у сребрну посуду где је била и крв петла. Целивао је нож и помешао обе крви. Затим сам попила мало крви и изрекла заклетву сатани. После заклетве сам умочила прст у крв и њиме се потписала на пергаменту. На тај начин сам продала своју душу сатани и заклела се да ћу му бити вечна слушкиња. Постала сам беспрекорни следбеник луцифера и сви су се радовали што се родило још једно сатанско дете. Они који су се ту налазили почели су падати у неку врсту делиријума, а десиле су се и неке ненормалне и оргијастичке сцене." (Doreen Irvine, стр. 95). Узроци Проучавајући феномен магије и колективну хистерију за њом, рађа се једно питање: који су узроци привлачности магије? После пажљивог и детаљног испитивања долазимо до закључка да су разлози, углавном, следећи: 1. Жеља да се спозна непознато и будуће. Сваки човек има жељу да упозна свет који га окружује. Овај порив је природан и спонтан. Ова жеља се манифестује у разјашњењу тајни живота. Човек хоће да зна шта га чека у будућности, да ли ће савладати препреке живота итд. Тако прибегава магији која му нуди много што-шта. Што се тиче предвиђања и предзнања, демонске силе могу да знају само последице природних закона; као што један лекар може да зна даљи развој једне болести, или један метереолог предвиђање падавина. Само Бог који „испитује срца и бубреге" зна тајне и будућност. Демони као истанчани духови могу познавати само садашњост, али не и будућност, која зависи од промисла Божијег и свеукупног стицаја околности и човекове слободне воље. 2. Бол и болест. Многи, од искушења која су их снашла и разочарани у науку, прибегавају магији с надом да ће се излечити. Други, опет, исцрпе прво сва могућа средства али на крају оду неком врачару који им обећа брзо и ефикасно излечење. Тако, бол уместо да их приведе Богу, удаљује их од Бога. Ма колико разумевања имали за ове људе, ипак их морамо упозорити на опасности које магија собом носи. 3. Жеља за контактом са мртвима. Они који су изгубили блиске особе имају неугасиво жељу да поново успоставе контакт са њима, да чују њихов глас и сазнају нешто о њиховом стању и положају. Магија и ово обећава. Спиритизмом се производи утисак да се стварно чује глас умрле особе. А у стварности то су гласови злих духова који имитирају глас умрле особе. 4. Радозналост. С обзиром да се данас много говори о магији, то изазива радозналост код знатижељних особа које имају склоност ка мистици и опробавању другачијег начина живота и искуства. Нарочито их привлаче магијски символизам и обреди. 5. Осветољубивост. Из жеље за осветом многи прилазе магији плаћајући великим свотама, само да виде како пати човек с којим имају нерашчишћене рачуне. 6. Несигурност и стрес. Савремени човек живи једним животом пуним оптерећења, јер је и друштво у ком обитава такво. Из жеље да се ослободи таквог живота он прилази магији. Међутим, магија не само да га не ослобађа тако нечег, него му још више одузима вољу и наркотизује га. „Ослобођење" у којем се губе осећања и иницијатива није право ослобођење. 7. Удаљавање од вере. Осећај духовне празнине одводи у духовне сурогате. У таквим ситуацијама магија се јавља као религијски феномен који замењује веру. Да ли је магија делотворна? Постоје многи који не прихватају проблем магије у овим димензијама како смо их представили. Обраћање пажње на магију сматрају губљењем времена, и тврде да је она заступљена само код једног броја превараната и сујеверних људи. Код првих она је уносан посао, а код других страх. Међутим, сви признају да се магија практикује, да постоје храмови и жречеви, обреди и жртве. Овде ћемо дати одговор онима који питају: да ли је магија делотворна? Несумњиво, магија се реализује интервенцијом и дејством сатане. Ђаво, мрзећи човека као икону Божију, проналази разне методе да би га потчинио. Један од таквих најпогубнијих метода је и магија. Својом силом (а по допуштењу Божијем), ђаво чини да неко оздрави, али само наизглед. У суштини лечи тело да би усмртио душу. А придобија човекову душу захваљујући човековом нестрпљењу. Св. Јован Златоуст говорећи на ту тему каже да од човека зависи колико ће ђаво бити ефикасан: „Ако ми хоћемо он је велики (тј. моћан), ако ми хоћемо он је мали (тј. немоћан)" (РG 62, 225). Да ли је врачање магија? Дубоко укорењена у свест народа је вера да се зло спречава врачањем. Врачање је, ипак, магијско бајање пропраћено магијским делима. Иначе, циљ му је да одагна зло и пребаци га на неку другу страну. Врачање, поред неразумљивих и неповезаних бајалица, садржи и хришћанске молитве са призивањем светих. Људска фантазија је измислила бајања за сваку болест: за урок, црвени ветар, чмичак, модрице, сунчаницу, ујед отровних животиња итд. Врачање постоји и за животиње, биљке и све што долази у додир са човеком. Многи мисле да је врачање истоветно са егзорцизмом који практикује Црква за истеривање злих духова. Своје уверење они заснивају на чињеници да врачање садржи многе молитве и обраћање светим лицима, Христу, Богородици и светитељима. Врачање, међутим, не само да нема везе са Црквом, него је демонска замка којом ђаво обмањује људе. Врачање је антропоцентрично средство магије, тј. заснива се на настојању да се човеку 'помогне'. Уношење светих имена у ове демонске обреде заснива се на утицају идолопоклонства, на покушају преваре и скрнављења хришћанске молитве и символа. Случај са егзорцистима у Ефесу који се наводи у Делима апостолским, открива нам превару у употреби свештених молитава. Неки од путујућих Јудеја егзорциста су покушали да употребе име Исусово над онима који су били опседнути злим духовима. Тада им је демон одговори: „Исуса знам и Павла познајем, али ви ко сте? И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надјача их и савлада, тако да голи и изранављени утекоше из оне куће." (Дела ап. 19,15-16). Да ли се може истовремено призивати благодат Христова и сатанска сила? Да ли је могућа сарадња Христа и ђавола као што каже ова бајалица: „Дођите Христе и Богородице и духови из ваздуха, и помозите..." Или: „Прво је Христос, а друго је злато..." Очигледно је да су ове речи све друго само не речи Цркве. Јер како каже ап. Павле: „Шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тобом? А какву сагласност Христос с Велијаром? Или какав дио има верни с неверником?И какво је слагање храма Божијег с идолима?"(2 Кор. 6,14-16) Свако врачање је магијског порекла. То се, између осталог доказује и инструментима које користи. Наиме, сличне инструменте користи и магија: нож, црвени конац, угљевље... Врачањем се врши обустављање демонског утицаја, али само привремено. Оно траје само толико колико је потребно да се задобије човеково поверење у врачање. „Лече ли демони наше тело?" пита се св. Јован Златоусти, и наставља: „Па то су смешне бајке." Привремено заустављају болест да би им поверовали. Св. Никодим Светогорац у беседи под називом „Хришћани не треба да практикују ниједан вид магије", пише: „Немој се варати хришћанине, него схвати да вук никада не бива овца, као што и каже изрека, нити пак ђаво икада бива исцелитељ. Како ватра не може да хлади и снег да греје, тако још мање може истински лечити ђаво. Претпоставимо, ипак, да он некако може да лечи. Ту, међутим, треба имати у виду да он то никако неће. Зашто? Зато што је човеково здравље нешто добро, а ђаво по природи ствари мрзи све што је добро, те се зато и назива мрзитељ добра" (Христоитија, стр. 207). Црква осуђује и предупређује Још од доба Пророка магија је била под осудом старозаветне заједнице. У књизи Левитској се чак предвиђа и смртна казна за бављење магијом: „А човек или жена у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе камењем, јер су криви." (Књ. Левитска 20,27) Бива кажњен и цар Манасија јер се бавио магијом, као што и сведочи Св. Писмо: „И проведе синове своје кроз огањ и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много што је зло пред Господом гневећи га."(2 књ. Дневника,33,6) Такође бива кажњен и Саул који је прибегао жени врачари и следио њена пророштва. Исто пролази и Охозија који је послушао пророштва пророчице Акарон. Читаве градове и пространства предаје Бог уништењу и забораву због њиховог бављења магијом. Пророк Јеремија врло живим бојама описује кажњавање лажних пророка због бављења магијом: „А Господ ми рече: лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао нити сам им заповедио, нити сам им говорио. Лажне виђења и гатање и ништавило и превару срца свога они вам пророкују. А народ овај којем они пророкују биће повољан по улицама Јерусалимским од глади и мача." (Књ. пр. Јеремије 14,14-16) Јерусалим, царски град, град Божји, био је уништен због магије и гатања којима се бавио. Из истог разлога је нестала и Нинива, као што описује пророк Наум: „Тешко Граду крвничком... веште бајалице која продаје народе својим блудом и племена врачањем својим." (НаумЗ,4) Господ Исус Христос и апостоли показују потпуно познање демона и њихове силе, али строго забрањују било какву везу верујућег човека са техником магије. Став Новог Завета према ђаволу и његовим средствима сажет је у одељку посланице ап. Петра: „Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Њему се противите утврђеном вером... А Бог сваке благодати... Он ће нас усавршити, утврдити, укрепити, утемељити." (1. Петр. 5,8-11) Учење Дванаесторице апостола (Дидахи) скреће пажњу верних на однос према свему што има везе са магијом: „Не буди врачар јер то води идолопоклонству; нити бајалац, ни астролог, ни лажни егзорциста и немој то ни гледати ни слушати, јер се од свега тога рађа идолопоклонство." (Дидахи 3,4) А на другом месту овај спис опомиње: „Али није сваки који говори у духу пророк, него треба да има и врлине Господње." (Дидахи.11,8) Свети Оци Православне Цркве су врло оштри према онима који имају било какве везе са магијом. Св. Јован Златоуст у беседи „О лажним пророцима" назива врачаре издајницима Христа: „Формално су (=лажни пророци) хришћани и тобоже Христови ученици, а у ствари су издајници. Речима су побожни, а у суштини безбожни. Ови подли хришћани верују митовима и пророчиштима, астрологији и амајлијама. И како хришћани могу веровати у тако нешто? И са којом храброшћу себе називају хришћанима? И како смеју приступати св. тајнама?" (РG 59, 561). За лица која се баве магијском делатношћу св. Василије Велики у свом 65. канону прописује одлучење од причешћа двадесет година. Оне који својевољно одлазе код врачара и гатара св. Григорије Ниски у 3. канону одлучује доживотно од причешћа. За оне који су на неки начин били приморани, предвиђа девет година без причешћа. Уколико се деси да се неки свештеник бави магијом, таквом следује рашчињење. Жени која се бави магијом да би привукла неког мушкарца, следује такође, двадесет година одлучивања од св. Причешћа. Шести Васељенски сабор у 61. канону оне који се баве прорицањем будућности осуђује на шест година без причешћа. Иста мера важи и за оне који се баве читањем судбине. А уколико не би престали с магијском праксом канон наређује одлучивање од Црквеног тела заувек. Помесни сабор у Анкири у свом 24. канону одлучује на пет година без причешћа оне који би довели маге у своју кућу. Помесни сабор у Лаодикији одлучује од Цркве, 36. канон, све оне који носе амајлије. Дакле, независно од тога што неко ставља на себе знак крста и формално верује у Богочовека Христа, Црква га одлучује од свог тела, и истовремено штити и опомиње своје вернике. Како се сачувати од утицаја магије На основу свега реченог долазимо до закључка да магијски моменти нису за потцењивање. Шта урадити и које мере предузети да се сачувамо од магијске мреже? Борба ђавола против верујућег човека је чињеница у коју не сумњамо. Али он ипак нема ту моћ да нас примора на зло, уколико, наравно, ми не пристајемо на тако нешто. „Лукав је ђаво", каже св. Јован Златоуст, „али себи је лукав, а не нама ако смо трезвени." (РС 49,265). Ако бдимо, ако пазимо, ако смо делатни неће нам моћи ништа, јер је „већи Онај који је у вама неголи који је у свету." (1. Јн. 4,4). Спаситељ разара демонска дела (1. Јн. 3,8), и благодаћу својом наоружава сваког верујућег. Као што су апостоли силом имена Христовог потчињавали демоне, тако и ми призивањем Његовог светог имена можемо остати поштеђени демонског утицаја. Међутим, у језику Цркве „призивање имена Христовог" не значи само „призивање Христа у помоћ", него пре свега значи живети у сагласности са Његовом вољом, примењивати Његове заповести, остваривати Његова јеванђелска назначења. У том смислу Ориген каже: „Они који живе по Његовом јеванђељу заштићени су од демона и њихове магијске мреже." У Христу препорођени човек постаје Храм Духа Светог, и тиме постаје имун на сваку демонску превару, одн. постаје непобедив (Еф. б,п). Вером, дакле, стичемо силу Христову који ће „сатрети сатану под ноге ваше" (Рм. 16,20). Тако ће се свака магијска радња показати немоћном. Још једно оружје нуди наша Црква. А то је часни крст. „Ставите на себе знак крста и видећете да ваши непријатељи ишчезавају као дим" (РС 79,429), пише у својој 89. посланици преподобни Нил. Крстом рас-кринкавамо замке непријатеља и удаљујемо зле духове. У том смислу св. Никодим Светогорац саветује: „Да бисте се сачували од магије и магијског демонског утицаја, имајте сви, и велики и мали, и мушкарци и жене, часни крст окачен о вашем врату. Јер се демони боје изображења крста, толико да где год га виде беже од њега, како су то једном и сами исповедили. Св. Јован Востријски који је имао власт над нечистим силама, упитао је једном демоне: чега се највише боје? Одговорили су да се највише боје трију ствари: крста који хришћани носе о врату, Светог Крштења и Божанског Причешћа" (Христоитија, стр. 228). Свим овим, дакле, стичемо силу Христову и постајемо имуни на демонске стреле, јер имамо „Христа у срцима нашим" (Еф. з, 18). За оне који хоће да се ослободе Ово поглавље је намењено онима који су упали у мреже магије и постали жртве демонске обмане, а истовремено би желели да се свега тога ослободе. Прво што треба напоменути јесте да је моћ демона велика и подмукла. Односно, демон никада неће почети са отвореним и тоталним уништењем човека. Он прво слаби вољу и мисао. Тако човек запада у безнађе. Резултат свега тога је да човек постаје немоћан. И то је крајњи циљ нечистих сила: комплетно уништење личности као иконе Божије. И стварно је тешко (мада не и немогуће), да се човек ослободи ове тираније. Прва и основна претпоставка овог ослобођења јесте покајање. Покајање, као и света крштењска вода, истерује ђавола и усељава Христа. Потом долазе молитва и пост. Ово је оружје и сам Господ препоручио: „Овај рад се изгони постом и молитвом" (Мк. 9,29). Постом се чисти тело и искорењују страсти. „Пост је лек који чисти страсти", каже патријарх Фотије. А св. Атанасије у свом делу „О девичанству" пише: „Виде ли шта чини пост, и болести лечи и тело учвршћује, и демоне прогони, нечисте мисли избацује из ума и чини га светијим, и срце очишћује и организам чини здравијим. Свако ко страда од нечистих духова ако пожели и употреби овај лек, који се зове пост, нечисти дух неодложно од њега одлази." (В. Е. П. 33, стр. 62). Заједно са постом неопходна је и молитва. Молитва је, по св. Исааку Сиријском, „ослонац болних, а у тренуцима искушења најбезбеднији покров." Молитвом се човек уједињује са Богом, и уједињен са Богом остаје ван домашаја демонских сила. У часовима било ког искушења хришћани су од вајкада помињали и призивали име свог Спаситеља, Богородице и Светитеља Божјих. Ово непобедиво оружје Црква препоручује и данас. Егзорцизми Цркве Егзорцизам (заклињање) је освештавајући чин Цркве која за свој циљ има ослобођење човека и твари од демонског поседовања и утицаја. Отуда Црква у себи садржи и заштитнички карактер. Св. Јустин Философ каже да се „све што је демонско побеђује и потчињава сили имена Исусова." Егзорцизам је стара пракса Цркве, а има корене у Новом Завету и речима Христовим: „У име моје ђаволе ћете изгонити." (Мат. 10,8). Егзорцизми у Цркви имају два облика: у чиновима Светих Тајни, и посебно, тј. као посебан молитвени чин. У првом облику их срећемо нпр. у чину св. тајне крштења. Свештеник приликом крштења чита три молитве које се називају егзорцизми или заклињања. Њима се у име Христово одбацује нечисти дух од особе која се крштава. У другом облику срећемо молитве које се посебно односе на истеривање злих духова. налазе се у Великом требнику и намењене су „онима који страдају од демона и сваке друге болести." Ови егзорцизми немају ничег заједничког са егзорцизмима беле магије. Егзорцизми Цркве се позивају и ослањају на љубећу благодат Божију, док се егзорцизми беле магије ослањају и позивају на демонску силу.

http://www.youtube.com/watch?v=zSfhXPA3V9A&playnext=1&list=PLEA3E28A1B1B22D4B http://www.youtube.com/watch?v=-ZIfDw7xWtc&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=4oW8zsYIUqA&feature=related

Kada se ovdje govori o magiji i ritualima kojima je pravoslavlje odn.hrišaćanstvo suštinski tobože prožeto i kao sve druge religije i kultovi ta magija i rutali se ogledaju u njegovim bogosluženjima,odnosu čovjeka prema Bogu i svijetu,onda se po pitanju pravoslavnog odnosa prema tome očigledno ne poznaju neke stvari.Mislim kad se pomene taj "magijski" odnos,onda se pomisli na Luturgijski aspket u koji je razliven svetotajinski način našeg bitisanja.Međutim lako se zaboravlja da u prva III vijeka a i kasnije,recimo nisu postojale ovako vidljivi aspekti našeg bogoslužbenog ritma u čijim okvirima želi da se opravda takozvanа ritualnо/magijskа veza,konkretno : hram,arhitektura,freskopis,oltari,bogoslužbene knjige,liturgijske himne...sve one su se vjekovima ugrađivale u pravosalvni etos u slavu Božiju,gdje opet ima u tragovima i malo antičke dramaturgije...Čak Liturgija kakvu je danas poznajemo je napisao Sv.Jovan Zlatousti jedan od stubova Crkve iz IV vijeka.Ono što je održalo hrišćanstvo je Tijelo i Krv Hristova,tako je i Luturgija nastavak Tajne Večere koja je u sebi mistična,jer rane naše pale i ranjene prirode zacjeljujemo tijelom i krvlju samog Logosa koji postaje Tijelo i događaja Pedesetnice odn. silaska utješitelja Duha Svetoga koga je Gospod obećao da će poslati svojim apostolima.I tim događajem naša Crkva ostaje nepokolebiva što svjedoči iskustvo naroda i svetitelja. Da jeste magija i rituali vjerovanto bi se njom pozabavali svi ozbiljni ritualisti i magijski šamani.Ali,ona je nešto potpuno drugo,traži smireno srce,očišćen um,borbu sa strastima sa svojom palom prirodom,traži ljubav prema čitavom svijetu,trži podvig,traži suze,traži da se naša volja ukorijeni u volju Gospodnju i tako se polako oslobađa od tereta ovoga svijeta.Ali sve to i ne do kraja baš našim snagama jer smo slabi,brzi smo na pad,na zaborav...nego uz pomoć blagodati božije koja i održava i podstiče na umiranje u ovom svijetu,tj.da umremo za sve ono suvišno...ali tek u tom iskustvu se ustvari uviđa naša beskrajna slabost i nedostatak snage za ljubav i blagodarenje... Ovo bi trebalo pogledati da bi se shvatio ne-magijski,ne-ritualni nego svetotajinski odnos liturgijskog zajedničarenja koja je nastavak tajne večere : http://www.liturgija.org/ Ritualno-magijske akrobacije su do žalosnog smijeha našle svoju inspiraciju u pokretima poput ovog :

Да,Паскал више није у бенду,она слика горе јесте старија.Не знам да ли га је неко замијенио,али прочитао сам да су њих троје гостовали на турнејама.

Američki kultni sastav Wovenhand nastupiće 7. avgusta u novosadskoj Sinagogi. Harizmatični David Eugene Edwards, frontmen legendarnih 16 Horsepower, danas šamman električne vere u misiji nazvanoj Wovenhand, uz pratnju Ordy Garrisona i Jeff Linsenmeira, donosi nam zvuk i duh Kolorada, mešavinu južnjačke gotike i drevnih indijanskih napeva. Jedan od najznačajnijih bendova muzike koja se na ovim prostorima krstila kao alternativni kantri/Amerikana, potpuno jedinstveni Wovenhand će vam otvoriti srce – milošću ili silinom zvuka i prizora koji će vas pratiti danima. Njihov koncert u oktobru 2009. godine u beogradskom Domu Omladine označen je od mnogih kao najznačajniji koncert godine. Obavezno doživeti! Ulaznica 1200 dinara Karte u prodaji na sledećim prodajnim mestima: Novi Sad - CK13 | Vojvode Bojovica 13 | tel: 021/ 4737 600 | 17 -19h | Crni Bik | Trg Mladenaca 8 | kafe Graffiti | Kosovska 21a | Beograd - Pinball Wizard Records | TC "EUROCENTAR", Makedonska 30, lok. 15 | tel: 011/ 3348 664 | 12-19h | Rezervacije karata (za one koji ne mogu da ih kupe na prodajnim mestima a preuzeli bi ih pre pocetka koncerta) i sve ostale informacije - [email protected] www.monogramcult.org broj karata ogranicen Predgrupa Woven Hand-u biće grupa MESTA. Members : Borislav i Senka Hometown : Belgrade + Novi Sad Genre :other/minimal/alt folk/acoustic/rock МЕСТА - Myspace page МЕСТА - Facebook page http://www.youtube.com/watch?v=kC83PCuvhKE&feature=player_embedded Probudi se i ustani Nazad ne gledaj Sve što imaš daj Dovoljna je blagodat Kraj ne zaboravljaj Pronađi zemlju Potok iz kamena Život sakriven Vrat savijen Smrzla postelja Suze na dar Poniženo telo Nezarobljeno srce Jasno Viđenje Otvorena rana Otvoreno nebo Znaci vremena Uteha u knjigama Blizu je kraj Blizu je kraj Blizu je kraj

Woven Hand - Facebook page Wovan Hand Offical page http://www.youtube.com/watch?v=TiLmVqQJwdI&feature=player_embedded

Свети мученик цар Николај Романов и други са њим Николај Романов рођен је у Царском селу 1868. године. Његов отац, руски цар Александар III, желео је да Николај буде војнички јак и чврст, али он је био нежне природе. Венчао се са Александром (Alix од Hesse) 1894. године. Између 1895. и 1901, Николај и Александра изродили су четири принцезе: Олгу, Татјану, Марију и Анастасију. Године 1904, рођен је и принц Алексеј. Бољшевици су их све поубијали у Јекатеринбургу у ноћи између 16. и 17. јула 1918. Цар Николај био је дубоко побожан. За време његове владавине, у Русији је подигнуто десет хиљада храмова и преко седамсто педесет манастира. Посебно је поштовао преподобног Серафима Саровског, који је прорекао његову и његове породице мученичку смрт.

Bilo bi potpuno zabrinjavajuće da Dwid misli drugačije od onoga što je rekao u ovom intervju.To je uglavnom domet razmišljanja o hrišćanstvu a posebno o Crkvi u toj sferi.Jasno se kroz njegovu muziku a i tekstove vidi da je u egzistencijalnom traganju više neego iskren i požrtvovan lik.Želim mu od srca da ostane takav i da se ne predaje. http://www.youtube.com/watch?v=QXsUObfksYQ

Dobro bi bilo da iznenade kao to sa Black Hills.Nego jesu li ikada svirali King of Loss uživo,ovaj komad mi je remek-djelo : http://www.youtube.com/watch?v=2IpBDGR04hg&feature=autoplay&list=FL5Vlveg8wLcE&index=2&playnext=1

pretpostavljam da nisi poslušao predavanje,nego samo si tu da spamuješ.U svakom slučaju daleko je to od magije i sujevjerja.Magija je magija jer je očigledna,nameće se,spektakularna je,hoće da zadivi i sa njom uvjek može ići sujevjerje...ali u Hristu sve je to pokošeno i obješeno...Zato više i nisi hrišćanin jer si se udaljio od centra - "Hleba koji siđe sa neba" 26 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се. 27 Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац. 28 А они му рекоше: шта да чинимо да бисмо творили дјела Божија? 29 Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла. 30 А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти вјерујемо? Шта ти чиниш? 31 Оцеви наши једоше ману у пустиљи, као што је написано: Хљеб са неба даде им да једу. 32 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хљеб са неба него Отац мој даје вам истинити хљеб са неба; 33 Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету. 34 Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хљеб! 35 А Исус им рече: Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети. 36 Него вам рекох: и видјели сте ме, и не вјерујете. 37 Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истјерати напоље. 38 Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла. Ako budeš mogao postavi taj pamflet ovdje ili ga pošalji na pm

предавање Игумана Подмаинског Рафаила на тему "Спасоносна заповјест" која односи на заповијест :"И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши га преломи га и даваше ученицима, говорећи: узмите, једите ово је тело моје. И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: пијте из ње сви; јер је ово крв моја новога завета која ће се пролити за многе ради отпуштања греха" (Мат. XXII, 26—28). http://www.svetigora.com/node/8925

Transrodne Crkve Artificijelnih Online Identiteta?Šta je sad to,gugl neće da mi izbaci