SixStepsOnTheMoon

They pray for you,don`t forget that.Thez pray for whole world.The monks for Holy Mountain Athos True rebels.

Očigledno nisi čitao priču o velikom inkvizitoru.Shame on you!

Pazi ovako,ako ja kačim neke bendove koji sviraju black metal sa hrišćanskom tematikom to je zato što i to neko mora da radi.Ja nisam rekao ništa protiv nekog ko kači samo bendove sa recimo satanističkom,okultnom itd. tematikom,pratim ovu temu i njen naziv je sasvim dovoljno jasan i glasi bednovi koje ste otkrili ili preporuke.Znači preporuke su lične prirode,a to da li se tebi sviđa ili ne možeš reći kada preslušaš moju preporuku,a ne spamuješ temu krstovima naglavačke i praviš se pametan.

To nije tvoj problem,ovo je muzički forum.Ovdje se radi o muzici a ne nekom satanizmu ili šta si već pokuašao da nametneš.Tako da bratac,ako nećeš da slušaš nešto sa krstom koji stoji uspravno i koji ti bode oči,oladi.Da si ćutao ostao bi filozof,što bi rekla moja profesrka latinskog.

Ovo je još gore,ovo sve ima samo ne smislenosti.

Obrnuti krst je označavao u slučaju brojnih hrišćanskih mučenika i ispovjednikam,svetih,koji su naravno svoje ispovjedanje plaćali krvlju,smrskanih lobanja i kostiju,označavao veliku dar na udostojavanje takvom smrću.Imam primjer najbližeg Hristovog apostola i učenika,neposrednog i iskrenog Petra,koji je kao i svi apostoli svoje ispovijedanje platio mučeništvom,koji je sebe smatrao nedostojnim da ga raspnu na krst kao njegovog Gospoda čije je vaskrsenje do smrti ispovijedao,nego je zatražio da taj krst obrnu. Samo nažalost ta simbolika koja u sebi sabira živu dubinu ispovijedanja i smirenosti i dubinu mističnog sozercanja i proživljavanja Golgotske žrtve,je dans izgubljena i na primjerima možemo vijdeti njenu potpuno pogrešnu interpretaciju i korišćenje radi nekih porvšnosti kao što je mržnja prema hrišćanstvu ili zarad nekih ideloških potreba.Zanimljivo je reako jedan otac : Do not seek the perfection of the law in human virtues, for it is not found perfect in them. Its perfection is hidden in the Cross of Christ. +St. Mark the Ascetic

Bend Santifica,postavio sam ih na temi podforum death metala,jer njihov zadnji album poprilicno vuce na te elemente.Medjutim izdali su i sledeci split sa bendom Pantokrator pod nazivom Sanctifica - In the Bleak Midwinter / Songs Of Solomon (Split, CLC Music 2001) i to je black metal.Vrijedi poslushati ako ne nista drugo. http://www.youtube.com/watch?v=PZOtW7k7ubs

Band : Santifica Prvi album je više u nekoj ćvršćoj black/death metal varijanti,dok je drugi koji sam maltene preslušao na youtube upravo onako kako se definiše na metalenciklopediji Avant-Garde Death Metal. Ovo je pjesma sa tog drugog albuma koji se zove Negative B,uglavnom zanimljiv bend. Ako neko nađe linkove neka okači! I uglavnom bend se raspao,imaju dva albuma Spirit of Purity 2000 i taj Negative B 2002. http://www.youtube.com/watch?v=Es8-rBn_wJw&feature=related Evo ga i malo snažnija varijanata sa prvog albuma : http://www.youtube.com/watch?v=Syw9OviXTXs Odličan bend!

Što bi rekli,kvlt stvar kao i bend. http://www.youtube.com/watch?v=0cF3_ZJhD-Q&feature=related

Sjajno. Evo o par dobrih stvari : http://www.youtube.com/watch?v=gxMPRQHDZho http://www.youtube.com/watch?v=735zbv1SHRc

Dovoljno je reći,izuzetni Victor Griffin. http://www.youtube.com/watch?v=6p55B4X-Aek

http://www.youtube.com/watch?v=NQDHbeAVkcc&feature=relatedhttp://www.youtube.com/watch?v=NQDHbeAVkcc&feature=related

Milose odlične slike. http://www.youtube.com/watch?v=039u9plNSIs Inače njihov zadnji album Show`s Over (2006) je fantastičan ko ga nije slušao,preoruka! P.S. - Odličan blog koji je bavi hričćanskom hardcore scenom uglavnom od `90 do `00,koja je više nego odlična.Vodi ga Joshua Michaels,sa kojim sam razmijenio par mejlova,i odličan je poznavalac punk/hardcore kulture.Ima odličnih izdanja na blogu! http://cxhxcrecords.blogspot.com/

Ovaj album sam imao u svojoj kolekciji prije 3,5 godine,ali ne znam gdje je nestao.Uradio sam jedan search na hardu,ali ga nema.Pamtim ga po imenu benda 35007 (ili u prevodu Loose,čitano sa sdesna na lijevo - obrnuto),ali nisam ga nešto pretjerano slušao.Uglavnom jedan vrlo tripozan instrumentalni psihodelični bend.A koliko sam mogao da provjerim,posle ovoga nemaju ništa... http://www.myspace.com/35007loose http://www.youtube.com/watch?v=73Q-mfZrbKg&feature=related

mada ni YES ne zaostaje,teško je reći. Sa ove liste,jednin nisam imao prilike da čujem za ovaj Colosseum i njihov Valentyne Suite,ali kakva stvar iz `69,evo ga i snimak : Gornja kompilacija je preuzeta sa : http://www.progarchives.com/album.asp?id=3338

Očigledno je da je naziv ove ProgRock kompilacije malo prepotentan,ali pored toga zaista ima dobrih stvari.Uglavnom klasici ranih `70-tih,UK scena,itd... Disc: 1 1. Theme 1 - Van Der Graaf Generator 2. Dancing With The Moonlit Knight - Genesis 3. Roundabout - Yes 4. Joybringer - Manfred Mann’s Earthband 5. Back Street Luv - Curved Air 6. Silver Machine - Hawkwind 7. Locomotive Breath - Jethro Tull 8. Hocus Pocus - Focus 9. Hoedown - Emerson, Lake and Palmer 10. Tomorrow Night - Atomic Rooster 11. Child In Time - Deep Purple 12. Valentyne Suite - Colosseum Disc: 2 1. Here Comes The Flood - Peter Gabriel 2. Tubular Bells (Part 1) (Edit) - Mike Oldfield 3. Winter Wine - Caravan 4. May I? - Kevin Ayers & The Whole World 5. Sympathy - Rare Bird 6. A Salty Dog - Procol Harum 7. Mocking Bird - Barclay James Harvest 8. Which Way The Wind Blows - Anthony Phillips with Mike Rutherford & Phil Collins 9. Lucky Man - Emerson, Lake And Palmer 10. In Every Dream Home A Heartache - Roxy Music 11. 10538 Overture - Electric Light Orchestra 12. Mumps - Hatfield & The North Disc: 3 1. Peaches En Regalia - Frank Zappa 2. Rhayader (From The Snow Goose) - Camel 3. Pantagruel’s Nativity - Gentle Giant 4. Germ Patrol - Egg 5. O Caroline - Matching Mole 6. Bedside Manners Are Extra - Greenslade 7. Meditation Of The Snake - Steve Hillage 8. Spectral Mornings - Steve Hackett 9. Ships In The Night - Be Bop Deluxe 10. Keep On Crinting - Man 11. Plague Of Lighthouse Keepers - Van Der Graaf Generator DISC 1 DISC 2 DISC 3

Intervju: Trey Spruance, Secret Chiefs 3 01. maj 2010. Kada vas ometaju različiti „izbori“, poput beskrajne tenzije između „Koka Kole“ i „Pepsija“, odnosno Obame i Buša, kao da vam život zavisi od toga - kao da ova dva obrazuju izbor između nižeg i višeg - onda ste upali u odvratnu klopku. Ovu dvosmernu hipnozu možemo da vidimo svuda, apsolutno svuda. Kako je prošla poslednja evropska turneja? Kakva su ti očekivanja u vezi sa ovom turnejom? Da li si ranije bio na Balkanu, odnosno u Srbiji? Poslednje dve zapadnoevropske turneje su nam baš prijale. Zaključili smo da je Francuska dobra domaća baza u EU, i da odatle možemo da se širimo prema ostatku Evrope i dalje. Kad smo započeli ovaj intervju rekao sam: „Nameravamo da sviramo po Istočnoj Evropi 2010.!“ - a sada će to i stvarno da se desi! Mislim da je iz više razloga važno da bend kao što je naš poseti mesta poput Rumunije, Srbije, Turske, itd. Ne gajimo nikakve iluzije u vezi sa tim (sâm sam dosta putovao po ovim zemljama, ali još uvek nisam bio u Srbiji - i stvarno sam uzbuđen zbog toga!). Motiviše me to što barem jedan deo muzike koja dolazi iz anglo/američkog/EU mentalnog sklopa odražava neke više dimenzije u odnosu na žurke-seks-droge- jebeš sve-nema veze, ’ajd’ da rokamo-itd. stav. To je jedan tako otužan zatvor za um i srce... I potpuno mi je jasno kako ovakav stav uspeva da zarazi i nasamari ceo svet, da sve pretvori u roblje govoreći „Oslobodi se! Pridruži se besmislenom festivalu sranja i laži! To je tako zabavno! Nemoj da propustiš sve ovo dobro zezanje!“. Naša strategija protiv toga je bila ista još od početka (1995). U životu postoje mnogo bolje stvari. Hajde da, za promenu, slavimo neke od njih. Izgleda da je postalo maltene šokantno i jeretički poštovati srce u ljudima, bez obzira na to gde se oni nalaze, i NE OČEKIVATI od njih da postanu nemi i pasivni primaoci izmišljenog kompleta hedonističkih vrednosti. A svaka zemlja je različita (ne, one NISU sve iste, kao što neki ljudi kažu!). Za mene, jedini „univerzalni“ jezik je slaganje oko toga šta je ’više’ a šta ’niže’, a u ovom trenutku, nažalost, to uglavnom može da se uradi samo putem ’osećaja’. Razum je programiran na drugi način. U tom smislu, većina muzike koja se izvozi sa zapada, bez obzira da li je u pitanju folk, grindcore, techno, metal, jazz, avangarda odražava osnovne zapadnjačke vrednosti i pretpostavke - na primer ’osećaj’ da ne postoji cilj u životu, da možeš da biraš da veruješ šta je iznad a šta ispod (što znači da ispod i iznad ne postoje) i da je sve to isto, tako da treba samo da uživaš u životu, itd. Nismo ni u jednom trenutku prihvatili ništa od ovoga, zapravo smo se borili protiv tog ograničavajućeg stava još od početka, tako da nas zaista interesuje da posetimo mesta u kojima se ovakva borba odvija na kulturnom nivou. Naravno, to je bitka koja se gubi gde god da ste, i ne gajim nikakve iluzije u vezi sa tim. Ali mi dolazimo sa mesta gde je ovakva bitka u potpunosti IZGUBLJENA još pre više stotina godina... Iako je „nova“ zemlja, Amerika je i najstarija cinična pseudodemokratija na Zemlji. A SC3 nisu baš nešto naročito sputani dijalektičko-umnom mafijom sveta koja se poput pipaka širi odande. U stvari, delimično jesmo - može i tako da se tumači, pošto i u našoj muzici postoji vrlo mnogo mraka. Ne maskiramo ga i ne sakrivamo ga. Moramo da budemo realni u vezi sa situacijom, u suprotnom samo govorimo laži i projektujemo ’ideologiju’ - NIKADA! Pretpostavljam da ljudi zato mogu da se povežu sa našom muzikom, čak i na osnovu vrlo nihilističkih osećanja. Suština nije u projektovanju ideala nade... Već u tome da bivate isceđeni poput limuna sve dok vaša srž ne izbije na površinu - mesto sa kog sva istinska lepota u životu potiče... Sa kog je oduvek i poticala. A to je uvek povezano sa izborom između onog nižeg i višeg - niže je lakše, više je teže. Kada vas ometaju različiti „izbori“, poput beskrajne tenzije između „Koka Kole“ i „Pepsija“, odnosno Obame i Buša, kao da vam život zavisi od toga - kao da ova dva obrazuju izbor između nižeg i višeg - onda ste upali u odvratnu klopku. Ovu dvosmernu hipnozu možemo da vidimo svuda, apsolutno svuda. Ono što mi se sviđa u vezi sa dolaskom SC3 u Istočnu Evropu je zamisao o bendu koji ne upućuje ova pitanja kroz vrišteću levičarsku politiku, socijalne slogane, itd., već sa možda vitalnijeg i intimnijeg mesta, bližeg srcu. Hajde malo da porazgovaramo o „Le Mani Destre Reclise Degli Ultima Uomino“. Šta je toliko fascinantno u vezi sa muzikom za giallo filmove? Kako si došao na ideju da ovaj apokaliptični koncept pretočiš u soundtrack za giallo film? Giallo je jedan vrlo ograničen format, a opet dozvoljava vrlo složene prikaze i ideje u okviru svog jednostavnog i ograničenog formata. Ovo pogotovo važi za muziku. Danas će većina ljudi da kaže „Soundtrack je fantastičan, kome je uopšte potrebna priča?“ Mislim da je situacija sa muzikom za giallo filmove suštinski slična onome što SC3 rade sve vreme. U giallo filmovima imaš kompozitore koji se prilagođavaju skučenom prostoru i razvijaju svoj jezik unutar njega. SC3 su isto tako razvili svoj jezik u kontekstu ograničavajućeg prostora ’rock’ benda. A pošto sam se potpuno pomirio sa tim da većinu ljudi zaista ne zanima „priča“, odlučio sam se za izrazito alegoričnu priču o bliskoj budućnosti, za horor film u svom umu, umesto da je nekom pričam. Rezultat ovoga je „Le mani destre recise degli ultima uomino”. To je priča o tri sestre (od kojih je jedna mrtva još na početku) koje su rastrzane u različitim pravcima moralnim izborima koje donose u svetu reorganizovanom zakonima o kontroli ishrane, zaštiti životne sredine, imigracionoj kontroli, RFID čipovima, itd. Bože, kakvu maštu ja to imam? Gde li sam pokupio sve te sulude ideje? Da li bi mogao malo da rasvetliš ovaj Sophia-Cytherea odnos? Šta ovi likovi predstavljaju? Da li su oni inspirisani Argento-vim „majkama”? Pa ne baš direktno Argento-om, ali da… Ovde je svakako u pitanju klasična ideja iz giallo filmova o misterioznim vezama između ženskih likova. Tri sestre su Sophia (koja je mrtva), Faith (Vera) i Cytherea. To je u stvari alegorija o Ljubavi. O ljubavi u tri dimenzije: kao Agapia (Sophia), Philia (Faith) i Eros (Cytherea). To je tragedija o gubitku Agapia-e (Sophia je bila pravoslavna monahinja) i o konfuziji koja nastaje usled njenog odsustva. Faith je katolkinja koja se probija kroz život, previše zabrinuta za svoju sestru, koja je (najblaže rečeno) nestašno dete. Obe žene je duboko pogodila smrt Sophia-e, i one su u velikoj žalosti. Faith pokušava da krene stopama svoje sestre (ali pošto je nepripremljena, stvara sebi ozbiljne mentalne probleme). Ona postaje opsesivno „religiozna”, ali i arogantna i narcisoidna. U izvesnom smislu, bez pročišćujućeg prisustva Ljubavi na nivou Agapia-e/Sophia-e, kroz Ljubav na nivou Philia-e, koju predstavlja Faith, prodire ‘demon’ u obliku samoljublja. Na intuitivnom nivou, ovo Cytherea-u tera još dublje očaj i bes. Ona je već emotivno poremećena, ali je i pritom i stvarno inteligentna i oduvek joj je bilo teško da svari sve te religiozne stvari. Očajna i frustrirana, ona sada počinje da bude stvarno besna, a malčice i luda. U suštini, ona odlazi u potpuni nihilizam, hedonizam i ateizam. Stvari se pogoršavaju kada se otvoreno pobuni protiv svoje sestre, koja je podjednako slaba i reaguje tako što sve više odlazi u lažnu pobožnost. Osećajući duhovno siromaštvo takve pobožnosti, Cytherea postaje vrlo otvorena za sve druge oblike duhovnosti. Ukratko, ona postaje zavisna od droge, možda čak i posednuta (barem Faith misli tako) i bez sumnje poprilično luda. Kad konačno doživi mentalni slom, Faith je prijavljuje na kliniku koja koristi RFID čipove da prati svoje pacijente. Tek odatle kreće pravi film! Posle toga stvari zaista postaju strašne! Ali da odgovorim na tvoje pitanje: da, možeš da posmatraš tri sestre kao tri nivoa ili modusa Ljubavi (Agapia, Philia i Eros), od kojih su dve bačene u haos (pa čak i ’zlo’) usled nedostatka primarnog modusa. Takođe, dok sam slušao „Le mani destre recise degli ultima uomino” nisam mogao da izbacim Phillip-a K. Dick-a iz glave - ne samo zbog svih tih stvari u vezi sa teorijom zavere, već i zbog tog spoja misticizma i naučne fantastike. Pominjete Phillip-a K. Dick-a kao važan uticaj na vašoj myspace stranici. Ali gde je tačno njegovo mesto u SC3 univerzumu? Phillip K. Dick je bio neumorni tragač za istinom koji je razumeo dubinu ljudske prirode. Na individualnom nivou, to se manifestovalo tako što maltene žrtvovao za prijatelje - dok je na kolektivnom nivou znao kako da uoči skoro sve u vezi sa pretećim srcem tame (Imperijom). Ubeđen sam da se, shvativši to, žrtvovao kroz svoj rad. U tom smislu, a i zbog toga što je pred kraj života opsesivno čitao gnostičke tekstove, mnogi ga smatraju za paranoidnog ’gnostika’. Međutim, NIKAD se nije zadržao ni na jednom gnostičkom učenju. Nisu ga ispunjavala. Kako bi i mogla? Većina ljudi ne zna za period koji je proveo kao katolik, praktikujući evharistiju. Za njega hrišćanstvo nije započelo u kasnim godinama posle zraka svetlosti koji je iznedrio „Valis“. Regenerativni principi u „Ubiku“ na primer, iako su uvijeni u tehnološku terminologiju, opisuju metafizičke činjenice u vezi sa evharistijskom regeneracijom. On je živeo ove stvari. A spoznao je i krajnju finansijsku bedu, i paralelno sa njom bezosećajnu hladnoću impozantnog tehnološkog/ideološkog čudovišta kojeg smo sagradili oko sebe. Ali nije bio ogorčen i antisocijalan. Nije bio pun mržnje i reakcionarne politike. U potrazi za odgovorima, povukao se i savladao ideje helenske filozofije o civilizaciji, književnosti. itd. Ono što u stvari pokušavam da kažem je da Phillip K. Dick nije bio pisac „tehničke“ naučne fantastike koji je prosto razvio sklonost ka misticizmu i humanizmu usput. On je bio izrazito duhovni, metafizički filozof (ono što se na Zapadu, u vreme dok je još uvek bilo mesta za isto, nazivalo teologom), koji je oblikovao svoje duhovne uvide tako da budu razumljivi stvarnom svetu oko njega. Činjenica je da tehnološki svet u kome živimo i loše filozofije koje ga prate jesu samo još jedna emanacija Imperije. Ovo je istinito na toliko načina koji za dobar deo njegovih čitalaca i dalje ostaju nevidljivi. Suprotno od onoga kako se uglavnom interpretira, njegov slučaj ne predstavlja mistifikaciju sektaškog simbolizma i spajanje naučne fantastike i drugih književnih žanrova... U pitanju je fundamentalnije sučeljavanje. Zbog njegovog neumornog rada u tom pogledu, SC3 duguju PKD-u ogromnu zahvalnost, i taj dug nećemo moći nikad da vratimo. Da li poznaješ Alan-a Bishop-a iz Sublime frequencies/Sun City Girls? Stvarno mi se dopao njihov pristup etničkoj/tradicionalnoj muzici. Da li možeš nešto da nam kažeš o tvom pristupu ovoj vrsti muzike? Koji su tvoji najvažniji etnički/tradicionalni muzički uticaji? Da, baš dobro znam Allan-a! Mislim da je prvi put kad sam gledao Sun City Girls uživo (čini mi se 1992?) verovatno bio i prvi put da vidim pravu, psihičku povezanu improvizaciju. A ta improvizacija je bila toliko veća nego zbir njenih delova, stvarno se činilo da će zidovi početi da se krive, da će nebo da se otvori ili nešto slično. Stvarno. Bilo je otprilike „Ako je OVO moguće, šta je onda NEMOGUĆE?“. Najsmešnije je što u to vreme niko od mojih prijatelja, „dobrih muzičara“ koji su ih već gledali uživo nije bio toliko impresioniran... Izuzev Eyvind-a Kang-a. Ipak, ne verujem da zaista imam nekakav pristup etničkoj/tradicionalnoj muzici. Ono što u stvari pokušavam da kažem je da zapravo ne poznajem nijednu tradicionalnu muziku. Definitivno iz dubine duše reagujem na muzičke izraze Dastgaha, Oktoiha i Makama ali nisam, a nikad nisam ni bio, upućen ni u jednu od ovih tradicija. Ja sam samo proučavao tonske sisteme i tonalnu filozofiju koja leži ’ispod’ ili ’u pozadini’ ovih sistema. Tradiciju možeš da naučiš samo direktno od majstora. To je potpuno jasno. Ne bih čak ni pokušao da uradim tako nešto. Ne zato što ne želim ili ne bih voleo da to uradim, već zato što tome treba posvetiti čitav život, a ja sam već „kompozitor“ u zapadnjačkom smislu reči - i tome sam već posvetio život (čak i ako ne postoji mesto za nekog poput mene na „umetničkoj“ sceni, čak i ako sam prinuđen da učestvujem u „komercijalnom“ tržištu - što u principu mrzim, ali ne bi trebalo da se žalim pošto je po mene lično bilo u redu). Pošto, u tipično zapadnjačkom maniru pokreće moje Srce, proveo sam dosta vremena pokušavajući da shvatim kako univerzum funkcioniše, prvo razumom, i na kraju kroz muziku. Ovo me je dovelo do Pitagore i Suhrawardi-a i još nekoliko drugih ljudi, i trudio sam se da primenim njihove uvide, a da se pritom dobro zabavljam i pronađem relevantne veze. A čak sam i davao izjave, koje su ponekad bile oštra kritika (hipermodernizma), a ponekad urnebesne ili fino ironične stvari, koje je samo nekoliko ljudi moglo da razume (i koje su isto tako mogle da uključuju Šostakoviča, Webern-a ili Queen, tako da nisu uvek bile ’istočnjačke’). Ali sve one su bile orkestrirane u skladu sa dominatnim filozofskim izmišljotinama. Ne koristimo slučajno istočnjačke instrumente koji su u stanju da se prilagode tonalitetima koje upotrebljavamo. A takođe smo i promenili sistem pragova na gitarama i basovima da bi ih prilagodili ovim tonalitetima. To je samo po sebi urnebesno, kad malo bolje razmisliš o tome. U poslednjih nekoliko godina desio se veliki rivajvl psychedelic folk-a, stoner rock bendovi su iznenada počeli da se pretvaraju u bliskoistočne gnostičke ansamble, tuvanski šamani su konačno izašli iz stepa, a gypsy punk-eri su još jednom jurnuli na kapije Civilizacije. Da li misliš da je etničkoj/tradicionalnoj muzici danas potrebna neka vrsta „alternativnog“ okvira kako bi mogla da komunicira? Da li misliš da ova vrsta alternative (nešto poput „alternativne folk muzike“) može da bude subkulturni odgovor na dehumanizujući pritisak modernog društva? Da, mislim da može. Stvarno me nervira kad, na primer, vidim iranske black metal bendove kako slave nordijske bogove, a da pritom imaju sopstveni nacionalni ep o Shanameh-u koji mogu da upotrebe, odnosno Zend Avesta-u ili nešto drugo. Kao prvo, nervira me i žao mi je kada bilo koji narod, bilo gde, mora da bude zatrpan gomilom stranih vrednosti. Žalosno je kada neko slepo i voljno veruje u to, kao da će život postati bolji samo zato što sada imaš mobilni telefon, itd... U svakom slučaju, kada konačno nastupi teskoba, izazvana svešću o tome šta je neko trampio za učešće u modernom životu, jedna od stvari koje možeš da uradiš je da uzmeš neke od ovih stvarčica i pokušaša da stvoriš muzičku kulturu koja nije potpuno pokorna vrednostima koje dolaze u paketu sa tim stvarčicama. Naravno, apsolutno protivljenje ovim vrednostima vas stavlja u neku vrstu manastira. Ali ako to stavimo na stranu, ne moramo da prihvatimo da su loša filozofija i loše ideje koje dolaze sa modernošću neotuđivo spojene sa ovim predmetima koje bacaju na nas. Po meni, rešenje nije samo u oponiranju, kao što to rade pankeri na Zapadu, već i u zameni ovih pseudofilozofija nečim boljim, i izražavanju tih boljih stvari kroz muziku na svaki mogući način. U tom smislu mislim da može. I nadam se da će muzičari širom sveta koji osećaju potrebu za ovakvom subkulturom, iskoristiti svaku priliku da se suprotstave civilizaciji smrti koja sebe naziva ’modernost’ tako što će svedočiti o nečemu mnogo superiornijem u odnosu na nju. Naravno, u najvećem broju slučajeva, oni će odbraniti isto staro đubre o partijanju ili nešto slično, kao da je to „univerzalna konstanta“ koja nas sve ujedinjuje. To je jedno totalno sranje od perspektive, po mom mišljenju. Ono zapravo formira suštinu hipnotičke vradžbine koju baca sama moderna zaostavština, koja sebe opravdava u ’progresivnim’ idejama renesasnog humanizma – a čije plodove konačno beremo u obliku žudnje za ’oslobođenjem’ po cenu propasti planete, vladavine Kvantiteta u obliku korporativnih vladara (oligarhije) i oštre podele stanovništva na materijalne pobednike i gubitnike. Zbog ovoga moram da iz osnova odbacim ovaj „univerzalni“ partijanerski mentalitet kao deo problema: neobuzdani hedonizam predstavlja doktrinu bogatih oligarha, a romantična muzička identifikacija sa „epizodnom“ klasom kriminalaca vas ne svrstava u drugačiju kategoriju. Ona samo pravi od vas sanjara. Ona samo pokazuje kvalitet vašeg srca - pokazuje da prihvatate tu kriminalnu oligarhiju i da želite da budete deo nje. Gde se tačno sastaju muzika, matematika i misticizam? Moram da priznam da muzika, samim tim što je inherentno geometrijski i fizički fenomen, ima i svoju nevidljivu dimenziju. Mislim da čoveka može lako da zanese njena mehanika. Ali takođe, lako je i ignorisati lepotu te mehanike i pretpostaviti da je ’intuicija’ dovoljna da čoveka vodi ka muzičkoj lepoti i istini. Ono što po meni daje život primenjenoj muzici, jeste međuigra njenih vidljivih i nevidljivih aspekata. Heraklit je rekao: „Harmonija je veća ako je Nevidljiva , nego ako je Vidljiva“. Uvek moramo da priznamo da prvenstvo pripada nevidljivom aspektu. A to je u stvari aspekat „Neograničenog“, odnosno spiralne prirode harmonske progresije. Aspekt „Ograničenog“, odnosno cirkularne prirode harmonske progresije, predstavlja aspekat koji nije zasnovan na prirodi, već na matematici. U ovom delu nastupa čovek - njegov kreativni čin može ili da ga udalji od sećanja na Neograničeno, ili da ga odvede ka njemu. Može da se kaže, i to vrlo određeno, da vas Vagner udaljava od tog sećanja na stvaran način (ali ga i konceptualizuje drugačije, zamenom nestalih harmonskih ’činjenica’ libretom koji ga pretvara u Ideal), dok stvari poput klasičnog iranskog Dastgaha ili vizantijskog Oktoiha definitivno vode ka sećanju i to na dokazivo stvaran način (što znači da i te kako odlaze sa one strane matematike, iako se trude da koriste pravilne harmonske veze tamo gde drugi žele da ih potpuno zaborave). Naš ciklus harmonske muzike postoji negde između ova dva - da budem iskren verovatno bliže Vagneru - ali je definitivno u potrazi za sećanjem na harmonsko Nevidljivo, a ne za zaboravom na njega. Dali misliš da „mikrotonovi“ predstavljaju „prirodno stanje“ muzike ili su oni samo „atomizacija“ regularne skale? Ne, UOPŠTE ne mislim da je ’atomizacijska’ perspektiva harmonska. Sam termin „mikrotonovi“ je pogrešan. Tonove generiše priroda, a najbolji način da opišemo delove tona je kroz proporciju. Ne postoji nikakva rešetka nad prirodom pomoću koje možemo da definišemo koliko tu podela ima. Harmonija predstavlja ’tenzigritet’ – tautološku strukturu samoodržive tenzije. Heraklit ju je zamišljao kao tenziju koja samu sebe zateže. To je potpuno ispravno. Njegova metafora je metafora suprotnosti: luk i konopac koji se zatežu suprotno jedan u odnosu na drugog, ali koji odapinju željenu strelu u vidu ’harmonskog’ pomirenja. Tu nema mesta za ’atomizaciju’. Atomska teorija primenjena na muziku može da potiče samo od veštačke rešetke koja je izgubila osećaj za harmonski TONOS, što u prevodu znači širenje tenzije i što je osnova reči „ton“. Kad ovo izgubiš iz vida, izgubiš i princip harmonskog jedinstva, i onda je naravno sasvim moguće da postaneš „gluv na tonove“ , kao i da sumnjaš u postojanje harmonije na ovom nivou. Samo na ovaj način čovek može da zamisli „mikrotonalnost“ kao dalju „atomizaciju“ suštinski arbitrarno temperovanog sistema od dvanaest jednakih tonova. Ovaj sistem ima razloge da postoji, a oni leže u umereno konsonantnoj harmonskoj simultanosti beskrajnih modulacija unutar hromatskog sistema koji je približno zasnovan na harmonskoj progresiji kvinti. Ali koncept atomizacije unutar tog sistema je u suštini disharmonski. On može da bude zabavan i interesantan (ja se zezam sa tim), ali ne bi trebali da gajimo iluzije u vezi sa njegovom harmonskom osnovom (pri čemu mislim na serijaliste i kasnije mikrotonalne eksperimentatore). S druge strane, ljudi poput Mesijana i Slominskog, pa čak i Koltrejna (koji je dosta pozajmljivao od Slominskog) su sigurno radili sa tautološkim harmonskim/geometrijskim principima filtriranim kroz rešetku od 12 tonova. U njihovom slučaju to je više poput pikselizacije: iza pikselizirajuće rešetke zapravo postoji struktuirana zvučna slika. Kod njih se često javljaju „unazad zategnuti” (palintonos) harmonski univerzumi spakovani u ’digitalni’ kvaziharmonski format zapadnih instrumenata. Ovo ne važi za, na primer, Ksenakisa. Njegov univerzum je na sličan način analogan (kao i Ligetijev) i uključuje beskrajno više tonalnog prostora, ali je u osnovi lišen „unazad zategnutog” samoodrživog tonos-a koji je na bilo koji način povezan sa stvarnom zvučnom arhitekturom (iako može da „predstavi” ovakvu tenziju u fizičkom svetu arhitekture, ali dok god je u pitanju zvuk on je u suštini disharmonski). Znam da si prijatelj sa Zorn-om još iz perioda Mr. Bungle-a, svirao si sa njim u nekoliko navrata, učestvovao si na nekim „Tzadik“ izdanjima, a jedan od poslednjih Secret Chiefs 3 albuma, bio je deo njegovog „Book of angels“ serijala. Kako izgleda raditi sa Zorn-om? Kakvi su ti utisci sa Zorniana festivala u Milanu od pre dve godine? Super smo se proveli na tom festivalu! Moram da priznam da, posle dvadeset godina poznanstva, mogu bez oklevanja da kažem da je Zorn jedno zaista divno ljudsko biće. Mislim da bi svet bio daleko manje živopisan bez njega: bez njegove muzike, ličnosti, posebnih talenata, bez njegove sposobnosti da sjedini toliko različitih talenata kako bi uradio toliko toga za neverovatno kratko vreme. Obično Zorn-ovi komadi dosta zavise od inspiracije svirača, ali njegovo komponovanje je potpuno neverovatno, sa godinama postaje sve bolji i bolji. Harmonije za Masada-u, iako možda ostavljaju utisak da su urađene brzinu zato što ih ima toliko mnogo i zato što su generalno jednostavne i modalne/tonalne, nekom mogu da se učine kao „drugorazredna“ kategorija komponovanja u poređenju sa njegovim skorašnjim kompozicijama za gudače ili nekim eksperimentalnim radovima. Na „Xaphan“-u sam hteo da naglasim neprikosnoveni integritet čak i ovih kompozicija koje deluju jednostavno. Dobro komponovanje je dobro komponovanje. Ako ste aranžer možete da uradite MNOGO TOGA sa ovakvim harmonijama, što nije slučaj sa lošim komponovanjem. Tako da sam totalno odlepio aranžirajući ih, i mislim da to pokazuje da čak i ove njegove male kompozicije imaju užasno velik integritet, i služe kao svedočanstvo muzičkog umeća najvišeg ranga. Sarađivati sa Zorn-om predstavlja čast i čisto zadovoljstvo. Da li još uvek povremeno sviraš sa Asva-om? Ne, nisam skoro. Ali mislim da je Stuart brilijantan, i da će uvek isplivati sa nekim interesantnim idejama. Nadam se da će nastaviti sa Asva-om, ili sa nečim drugim, a ja ću uvek biti rad da mu priteknem u pomoć ukoliko bude hteo. Šta čitaš/slušaš ovih dana? Čitam „Philokalia“-u („Dobrotoljublje“) i slušam neke cd-ove za učenje jezika. Odlučio sam da uradim nekoliko lekcija srpskog pre nego što dođemo. Verovatno šest ili tako nešto, zato ne očekujte mnogo! Srpski se nadmeće za moju pažnju sa turskim i rumunskim, a već sam ranije bio u obe ove zemlje, tako da one imaju početnu prednost. Hvala ti puno za intervju. Samo još jedno pitanje: Šta misliš da će da se dogodi 2012. (osim Olimpijskih igara)? Nadam se da će da će ljudi konačno da prerastu projektovanje trulih, kriptohrišćanskih apokaliptičnih koncepata na druge kulture, i podmetanje izmišljenih strip scenarija u nema usta iščezlih drevnih naroda, koji više nisu tu da svim tim belim ljudima kažu koliko su u stvari glupi i koliko su pogrešno protumačili sve (oslanjajući se pre svega na svoje fantazije, na mutne odjeke koji su posledica razdvojenosti od sopstvene Tradicije). Ali nisam baš toliko naivan da verujem kako će svi uspeti da prerastu ove stvari. Pošto se „ništa“ ne dogodi, pokušaću da uživam u milion post hoc objašnjenja o tome kako je to bio transformacioni i evolutivni događaj, poput semena koje je zasađeno i kome treba vreme da proklija, bla bla bla... U tom smislu, nešto će sigurno da se desi. Aparat ’vere’ će biti iskorišćen za odbranu besmislenih invokacija, zasnovanih na shvatanju misterija istrebljenih civilizacija koje je na nivou crtanog filma, kao poslednji čin kolonizacije: kao vampirizacija njihovih duhovnih ostatka kako bi se stvorio imaginalni spektakl kriptoprotestantske New Age apokalipse, čisto zabave radi, pre nego što se pređe na sledeće drevno proročanstvo o kraju sveta... www.myspace.com/secretchiefs3 www.webofmimicry.com www.myspace.com/fat32duo www.myspace.com/chessmith razgovarao - nikola uroševiĆ

http://www.youtube.com/watch?v=dnAh30B2Zxs

http://www.youtube.com/watch?v=V6k1VdgNeKE

Jedna mnogo neobicna ljubavna prica.Orjentacija BOlivud. Prenosim sa drugog foruma,muka mi da kucam : film ukratko, i ono shto se pohvata prvih 20 minuta (traje 3 sata) - lik, po imenu Surinder, koji je u svojim kasnim 30im godinama, nikada nije imao priliku za pravu ljubav, a inache je zaposlen u elektrani kao ekonomista. njegov uchitelj iz detinjstva, koji je uvek za Surindera tvrdio da je najbolji uchenik, i dobar chovek, poziva ga na svadbu svoje cerke Tani. u trenutku proslave, saznaje se da je verenik Tani poginuo u saobracajki. starac dozivljava srchani udar, i preklinje I tani i Surindera, da uzmu jedno drugo, jer ce tako on biti siguran da ce njegova cerka biti u dobrim rukama. njih dvoje ulaze u neochekivan brak, gde ne poznaju jedno drugo, a on ne zna sa devojkama. ona, u svojoj velikoj tugi, moli Surindera da joj plati da ide na chasove plesa i takmichenje - on odobrava. i tada odluchuje da promeni svoj identitet, i da zajedno sa njom zaigra ples - koji nikad to tada nije igrao. P.S.- nasha "ultra" zvezda Jelena Karleusha - nije vishe smela da krade od grka, i od turaka, pa je svoj trenutni "originalni" hit - Insomnia - ukrala direktno iz ovog filma link,inace odlican snimak: http://www.megaupload.com/?d=0A2P9ME0 prevod,odlicno sredjen: http://www.sendspace.com/file/jzvwzf

Dobra recenzija,jer prija mojim simpatijama prema novom POS albumu. Izdvojio bih: Turning the sounds of 60s and 70s rock and blues into something unique in 2010 is a magical feat, honestly. I have trouble wrapping my mind around how it was done. Gildenlöw’s vocal performance is perfect—it is emotionally evocative, huge and sweeping and amazing. His emotional performance reshapes good (or excellent) music into something that is epic and transformative.

Па ја видим има ту нечег авангардно/театралног ...Мада овако нешто сам чуо само у филмовима.Иначе мене ова пјесма одмах подсјети на омот Circus Maximusa : вјеороватно због неке необјашњиве циркусне атмосфере којом одише пјесма,одвлачи ум у неко чудно маштање

Оцјена овог албума може да иде у зависности из које се пепрспективе гледа албум,затим у зависности од наших очекивања везана за албум - неких личних емоција везаних за неке раније ПОС албуме.Ако покушавам да будем објективан,онда ћу рећи да је албум заслужује добру оцјену.Бивајући да албум излази из оквира ове теме progressive metal музике,остаје да га из тог угла не можемо оцијенити. Оно што је необорива чињеница је да је Данијел упао у неки трип,доживио је неку инспирацију путовања кроз хард/психоделичне/блуз елементе,али оно што се осјећа чулима у слушању албума је и чињеница да то звучи много добро.Искрено нисам ни сумњао.Албум је и тематски поприлично у служби неког класичног хардрока,јер видим да се Данијел мало смирио од прошлог врло агресивног Scarsick-а,али нисам стигао да је скапирам још увјек,мада лично мислим да донекле има те ремеди лејн атмосфере,кад су у питању неки односи,емоције..итд. Мислим да сте већ елаборирали али пјесма Sisters је објаснила ствари - толику дозу емотивне флуидности и интерпретације нисам могао да чујем у скорије вријеме,затим No way,Tell me you dont know,She likes to hide, и редом...Мада ствар која ми је посебно интересантна је Sleeping under the stars само не могу да провалим о каквом утицају се ради?

Волио бих да чујем гдје Библија свједочи о доласку Мухамеда? Не вјерујете исправно.Христос није само Божији посланик,него оваплоћени Син Божији,који се искупио својом крсном жртвом род човјечији од првородног грехопада и како каже свети Атанасије Велики : "Бог је постао човјек,да би човјека учинио Богом".У хришћанству ми говоримо о домостроју спасења,који се испунио у личности Христовој.Тако да ви одбацујете Христа,самим тим јер не прихватате његову човјечанску и божанску природу,a тиме одбацујете спасење које је Он обећао. Лијепо је што је Куран задржао истину о Богородици као пресветој дјеви,само бивајући да Мухамед није познавао ни Х од Хришћанства потпуно је промашио када је Христос у питању.Али исто није јасно како је ткзв. задњи божији посланик Мухамед,могао да има вишше од 10 жена међу којима је била и деветогодишња Аиша? Уууу,како ово само гордо звучи.Па шта је Ислам?Еуфорична идеологија па да оваквим застрашивањима позиваш ма потчињавање алаху. Па роги гдје си то залутао?

Старац Јефрем Филотејски и Аризонски О ДУХОВНОМ РАТУ Када говоримо о духовном рату, треба да размотримо тактику коју непријатељ користи да би нас намамио да паднемо у грех, да би узео наше срце, ум и душу од Господа, да би нас упрљао својом нечистотом, да бисмо живели као он, ваљајући се у блату. Апостол Павле каже у посланици Ефесцима да не ратујемо против крви и меса. То није телесни рат – у коме војује тело против тела, већ је то рат који се води у другом облику. То је духовни и умни рат. Дух ратује против духа. Свако од нас у себи има унутарњи дух, који је створен по лику Божјем. Тај унутарњи дух, који обитава у нашем телу, је прави део нас који се бори против ђавола. Очигледно, ђаво настоји свим снагама да нас наведе да паднемо у грех. Ђаво има огромно искуство за собом. Он има добро увежбане методе и тактику којима нас може навести да сагрешимо. На пример, један од првенствених метода ђавола је да убаци лошу помисао у наш ум. Једно од оруђа којим се користи је и машта, односно оно што називамо умним приказима, сликама. Ти умни прикази нас вуку у правцу греха. Воде нас у таму и ђавољу прљавштину. Зашто ђаво то ради? Зашто је он толико пун мржње, злобе? Зашто толико жели да се противи Богу? Пре свега, ђаво то ради из љубоморе. Он је опседнут и обузет љубомором јер зна за сва добра која нам је Господ припремио. Због тога се још више труди будући да нема приступ тим благословима, јер се побунио и отпао од Бога, и постао потпуни супарник Божји. Из мржње и љубоморе, којима је обузет, хоће да каже Господу: „Види колико њих сам узео од Тебе. Узалуд си послао Сина Свога да умре на крсту. Ево види колико сам њих сам повео са собом.“ Тиме жели да огорчи Господа. Хоће да каже да су сав труд, сва енергија коју је Господ уложио да би нас привео спасењу, били узалудни. И на тај начин ђаво односи „гусарску победу“ - иако пада са људима, труд му се исплатио јер се осветио Богу. То је његов став. О помислима Свети Оци Цркве нам кажу да ђаво чини да греси на почетку изгледају као мрави, као нешто веома мало, наизглед безначајно, врло мало, препредено, као неприметни покрети душе. Чак су и оне мале мисли о којима сањаримо, које изгледају тако неважне, могуће замке у духовном рату. Можда ћемо рећи себи: „То је мрав, отићи ће.“ Али, ако одмах не одбацимо те мисли, према речима Отаца, оне мало-помало постају све јаче, све моћније и у ствари могу да нас преваре и дођу до тога да се онај мали мрав, који је пре био тако безазлен и безначајан, претвори у лава, односно у нешто што је веома опасно и готово немогуће искоренити. Свети Исак Сирин каже да је лако изаћи на крај с ђаволом на почетку, али чим успе да угура ногу у врата, тада постаје много теже да се човек избори са њим. Главно је да се трудимо да избришемо маштање, покрете душе и мисли које нам ђаво убацује. Треба их одмах ишчупати из корена. Име Исусово је оружје којим одгоне се зле мисли. У Старом Завету пише да треба да призовемо име Бога Јаковљевог. Наравно, то је име Исуса Христа. Дакле, време да изађемо на крај са помишљу је док је мала. Зато је неопходна духовна пажња. Пази, бди, посматрај све ствари. Мотри на оно што твоје очи гледају, прати мисли у свом уму, увери се да нема ничег скривеног у твом срцу, што може наудити твом духовном животу. Пази на све. Стави филтер. Пази да те околно загађење не испрља и одведе у грех. Узмимо као пример жену која има малу цисту или израслину на грудима. Ако пориче да израслина постоји и не оде код лекара, или се претвара да је то нешто мало што ће нестати само по себи, мало-помало израслина ће расти и постати опасна по живот. Оног тренутка када осетимо да нешто није као што би требало да буде, треба одмах да одемо и решимо проблем док је мали. У духовном рату који водимо, Христос нам даје светлоносно оружје. То су дарови Духа Светога. На пример, даром љубави се супростстављамо мржњи. Добрим помислима, које се рађају од Духа Светога, можемо победити лоше помисли. Наша истинита вера ће победити сваку сумњу која нам долази у мисли. Постоји читав процес супротстављања злу чињењем добра. Узмите на пример, операцију у којој хирург пресече неки нерв. Када пресечете нерв, део тела који је с друге стране нерва је мртав. У њему више нема живота нити покрета. Исто се дешава, када се пресече енергија греха. Ако истински пресечемо помисли пре него што постану греси и ако употребимо средства која су нам дата и почнемо да имамо у себи свете мисли, зауставићемо циркулацију зла и ђаволову енергију, и он нас неће нас одвести у нечистоту. Зато треба да стражимо. Имамо две ствари којима можемо да проверимо сваку од помисли која нам долази у ум. Једна је Закон Божји а друга Свети Дух који нас просветљује. Све помисли се могу проценити на основу Духа Божјег и закона Божјег. Лоше помисли можемо зауставити пре него што стекну упориште у нашем животу. Ево још једне илустрације: ако живиш негде где пуно људи пролази испред твојих врата, не отвараш их сваком пролазнику већ правиш разлику: прво провериш ко стоји пред вратима пре него што га пустиш да уђе. Исто је и у нашем духовном животу. Ако неко дође и покуца на врата нашег ума, то јест било да ђаво хоће да нам убаци неку помисао или је у питању нешто друго, морамо га проверити, морамо га зауставити пре него што направи себи упориште. Ако дозволимо тој помисли да уђе, односно ако допустимо тој особи да уђе, пре него што имамо прилику да видимо ко је, она улази, и заузима место у нашем дому. После неког времена се осмељује, и пре него што се освестиш, везује нас и преузима наш дом. Као што св. Исак Сирин каже, „не отварај врата!“ Ако видиш ко је, ако видиш да тај није на добром гласу, затвори врата и отерај га Исусовом молитвом, „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме“. Тако га отерај. Када те помисли дођу, не уступај им ни мало места јер, чим им даш мало простора, оне ставе ногу у врата и мало-помало раде на томе да уђу и освоје читаву кућу. И тако, уместо у светлости, остајемо у тами. Уместо у Рај, идемо у пакао. Уместо да будемо са Господом, провешћемо вечност са демонима, који ће нас гушити, мучити. Постоје само две могућности: или ћемо бити са Господом у Рају или ћемо провести вечност одвојени од Бога, у друштву демона. Дакле, све почиње од помисли. Запитајмо се куда желимо да идемо, с ким желимо да проведемо вечност. Држимо свој ум чистим. О молитви Једном је идолски жрец срео неке монахе, и почео да разговара са њима о молитви. Упитао их је: „Када се молите, да ли вам Бог нешто говори?“ А они су одговорили: „Не“. Затим је он рекао: „Када се ја молим, он ми одговара. То мора да значи да је моја молитва чистија и боља од ваше.“ Наравно, жрец се није молио Богу, већ ђаволу, и овај му је одговарао на молитве. Много пута, када се молимо, Бог нам не одговара, јер наша молитва има неке „паразите“. Другим речима, нешто нам одвлачи пажњу. Ум нам је расејан. Молитве се обављају као формална, рутинска ствар. У њима нема суштине. Молимо се, али размишљамо о другим стварима. Мисли које нам одвраћају пажњу нас одвајају од молитве. Много пута се молимо а не знамо шта говоримо. Ако ми не знамо шта говоримо, ако на пример изговарамо молитву Господњу а не схватамо шта говоримо, како ће нас онда Бог разумети? Веома је битно да смо усредсређени на речи молитве. Наравно, постоји једна молитва која превазилази остале, која нам много помаже да саберемо пажњу. То је Исусова молитва. Иако је врло једноставна и може се изговорити у једном даху - врло је јака, врло моћна, и може да дејствује уз велику благодат Божју јер садржи свето Исусово име. Наша имена немају у себи силу које има име Исусово, јер је то једно од имена Божјих. Када призивамо име Исусово, призивамо у помоћ сву силу, духовну енергију и благодат, које само име откључава за нас. Чим се пробудимо ујутру, потребно је да што пре умно призовемо Исусово име, да помислимо на Бога. Док обављамо послове током дана, када улазимо у аутомобил, поново, умно призивајмо име Исусово да бисмо имали Божју заштиту. Држимо ум у Богу, као неку врсту осигурања, која нас штити, брине се о нама, и води нас ка спасењу. Стављамо у своје аутомобиле крстиће, иконице као благослов, тражећи Божју помоћ. Колико тек можемо осигурати свој живот призивањем Исусовог имена! Ми, хришћани, морамо схватити да је молитва дисање нашег живота. То је наша духовна храна. Другим речима, ако се не молимо, не можемо да живимо, умиремо. Нећемо имати ту радост да вечност проведемо са Христом. Када држимо име Господње у уму, онда речи из Светог Писма и Свете Тајне почињу да пуштају корен у нашем животу. Развијају у нама неку врсту богатства и приводе нас све ближе к Богу. О смрти Многи од нас имају страх Божји. Бојимо се смрти. Већина нас се плаши телесне смрти. Али, телесна смрт није оно чега се треба бојати. Она није тако важна. Оно чега треба да се бојимо је духовна смрт. А тога се не бисмо бојали да смо се помирили с Богом. Тај страх нам не би сметао. Али будући да наша савест сведочи против нас, бојимо се смрти. То је грех, а бојимо се смрти због чињенице да се нисмо помирили са Богом. Када бисмо имали право срце пред Богом, телесна смрт нам не би нам ништа значила. Знали бисмо да смо спремни да идемо. Човек би сматрао смрт као (одлазак на) одмор на неком месту јер зна да ништа лоше није учинио. Не би му сметала. Знам ко сам и знам шта сам радио. Када знаш да си нешто погрешно учинио и да те је полиција ухапсила, мисао би ти одмах рекла: „Јао, ухватили су ме“! Исто је и у духовном животу. Када смо са Господом, ако смо у Господу, ако нам је ум у Господу, осигурани смо те се немамо чега бојати. Ако ништа лоше нисмо учинили, немамо се чега бојати. Чак ни саме смрти. Питања и одговори Шта да радимо када нам ђаво убацује у ум и мучи нас гресима из наше прошлости? Старац Јефрем: Наравно, када нешто из наше прошлости исплива на површину, то може да представља проблем. Ако се тиме нисмо раније бавили, може да прерасте у велики проблем. Морамо да применимо одговарајући лек. Шта би то могло да буде? Да бисмо се супротставили злом утицају из прошлости, морамо прибећи исповести, молитви, призивању имена Господа нашег Исуса Христа. Другим речима, ако се нисмо борили против греха онда када се десио, он ће се поново вратити и прогонити нас, да тако кажем. Грех морамо да ишчупамо из корена, пре него што се врати да нам поново задаје неприлике. Шта је сопствена воља и у каквој је вези са грехом? Старац Јефрем: Сопствена воља је у ствари слобода избора. Ми смо слободни, не можемо сасвим свалити кривицу на ђавола. Ђаво може да ради своје само ако се ми определимо за то. Ако је наш избор лош, онда он може да нам науди. С друге стране, ако користимо своју слободу на прави начин, и одлучимо да не примамо лоше мисли које нам убацује, већ да их избацимо из ума, онда не грешимо. Сама чињеница да нас нека помисао или искушење нападају није сама по себи грех. У ствари, ми грешимо када неправилно користимо своју слободну вољу. Дакле, ако не примимо помисли или искушења и одбацимо их и тако на прави начин користимо своју слободу, онда нема греха. Имамо слободу избора, која нам је од Господа дата. Ђаво нема контролу над нама. Шта да се ради у ситуацији када ђаво покуша да те превари да помислиш да је нешто добар знак од Бога, а у ствари није, већ је од ђавола. Како се поуздано може разликовати шта је од Бога а шта није? Старац Јефрем: Начин на који можемо да разликујемо да ли је духовно искуство од Господа или од ђавола је да сагледамо какав плод рађа у нашем животу. Ако је искуство које смо доживели од Господа, пратиће га смирење, мир у души, и одређени духовни плодови и благослови на основу којих ћемо знати да долазе од Господа. Али, с друге стране, ако је у питању нешто што долази од ђавола, резултати ће бити другачији. Осећаће се нека нелагодност, непријатност, осећаће се духовно непоскојство које ће ђаво стварати у нашем животу, па чак и гордост. Кад нисмо сигурни одакле потиче неко духовно искуство, и питамо се да ли долази од ђавола или од Господа, треба за сваки случај да одемо код свог духовног оца, да бисмо проверили своје мишљење. Треба да одемо код некога ко нам може помоћи да расудимо, да видимо да ли је то нешто што долази од Господа. Ако се само ослонимо на себе, ако сами доносимо суд, сами извлачимо закључке о томе да ли је искуство добро или не, врло се лако можемо преварити, мислећи да је нешто заиста од Бога, а може бити од ђавола. Неопходно је огромно духовно расуђивање да би се могло разликовати оно што је од ђавола од онога што је од Господа. Неки пут се дешава да нас зли напада кроз оне које волимо, као када нас они нападају због наше вере и живота у вери. Како се изборити с тим? Старац Јефрем: Кад год сматрамо да су наши драги узрок могућег греха, морамо заузети став против тога и ако је потребно, морамо бити спремни да их одбијемо од себе, ако ће они бити узрочници нашег пада. Знате шта је Господ рекао, „Ако те рука саблажњава, одсеци је“, „Ако те око саблажњава, ископај га.“„Ако те нога саблажњава, одсеци је.“ Један од пустињских отаца каже да је боље отићи у Рај са једном ногом него у пакао са две. Једном ми је дошао један калуђер на Светој Гори и рекао ми: „Како да одсечем ногу и како да ископам око?“, а ја сам му објаснио да не треба то да схвати у дословном већ у преносном смислу. На пример, дете има друга, и овај хоће да га одведе на неко место где не би требало да иде (у дискотеку или сл.). Види да ће га тај друг одвести од Господа. Боље је да каже том другу: „Нећу да имам ништа с тобом.“ Другим речима, пресеци пријатељство пре него што те одведе у грех. Други пример је човек који се дави. Ако желиш да помогнеш дављенику, пази, јер те може повући са собом и онда ћете се обојица удавити. Када помажеш дављенику, пружи му руку тако што ћеш се другом чврсто држати за место где си. Али ако не пазиш, може да те повуче са собом. Боље је да га пустиш да се удави него да се обојица удавите. Учини шта можеш да би му помогао, али пази. Исто је и са грехом. Ако видиш да је човек огрезао у грех и упрљан њиме, може и тебе да увуче у то. Ако мора да иде, нека иде, али не дозволи да и тебе увуче. Заштити се. Св. Козма Етолски је био монах који је живео у мом манастиру 17 година. Он је равноапостолни Светитељ наше Цркве. Путовао је по Грчкој за време турске окупације покушавајући да оживи православну веру у људима који су се удаљили од Истине. Ишао је по читавој Грчкој проповедајући Јеванђеље. Рекао је: „Кад дођеш на раскршће, и видиш ђавола, прекрсти се и крени даље, ђаво ће нестати. Али, ако дођеш на раскршће, и тамо сретнеш жену, ако се само прекрстиш, она неће отићи. Мораш да предузмеш јаче мере да не би пао у грех.“ Другим речима, ти сâм мораш да пресечеш ту страст, тај однос, ту могућност да сагрешиш ако желиш да се спасеш. Још један пример је о возачу аутобуса у Грчкој. Овај возач је имао знак на задњем делу аутобуса, на коме је писало: „Држи одстојање од овог аутобуса као од своје таште.“ Другим речима, буди на одстојању од оних који греше. О манастирима у Америци Велики је благослов за питсбуршку епархију да се у њој налазе манастири. Они су светлост свима нама. Сваки манасир је налик на тврђаву. Присутво Светих Отаца благосиља све и свакога, доноси нам мир. Због присуства манастира, анђели долазе да бораве с нама. Помажу хришћанима да живе у вери. Представљају духовно уточиште. Теше нас, дају нам живот, поготово ових дана када имамо тако велику потребу за духовном помоћи. Манастир је извор наде за све нас. Из њега добијамо снагу, благодат, имамо опит Цркве који је оваплоћен у манастирском животу. Он је ту да нам помогне и приведе нас к спасењу. Нарочито је важно да су ови манастири у Новом свету, Америци. То није мала ствар, да смо коначно пресадили светогорски манастир управо овде у нашој околини, такорећи у нашем дворишту. Морамо подржати манастир својим молитвама и љубављу јер ће то заквасити ову земљу да би се и други манастири примили на њој. То је место где ће наше гладне и жедне душе јести и пити, место где ћемо наћи спасење. Сада очекујемо антихриста. Ко је тај антихрист? Ко год не исповеда да је Исус Христос Господ јесте антихрист. Господу се морамо клањати у духу и истини. Данас живимо у времену када међу нама живе многи антихристи. Има многих који не верују у Христа. Средиште демонске антихристове делатности би могло бити место попут Њујорка, телевизијског центра. Путем телевизије ђаво би могао да комуницира са људима. Моћи ће да ступи у контакт с нама преко мас медија. У одређено време, путем телевизије, моће да ступи у контакт са сваком особом у нашој земљи, па чак и у свету. Тако ће моћи да руководи и да нас увуче к себи преко тог средства. Данас има толико много сатаниста који живе у нашем окружењу. Очигледно, да би се пресекла ова зла делатност, која се намножила у наше време, потребни су нам манастири. Манастири стварају војнике. Ти војници су монаси и монахиње. Манастири су тврђаве из којих се боримо против тог злог утицаја који нас окружује. Будући да је активност антихриста све јача, питање је да ли ће Господ наћи веру када се врати? Када је Господ то рекао, знао је да ће на крају бити врло тешка времена. Дакле, имамо неодложну потребу за манастирима. Сва пророштва у Светом Писму говоре о томе како ће бити веома тешко када наступе последња времена. Та пророштва су била надахнута Светим Духом. Чињеница је да ће у последње дане бити још теже него што је било у првим данима хришћанства. Јер ће у последње дане бити потребе за новомученицима. Новомученици ће бити сјајнији од сунца, јер ће у последње време бити тако тешко наћи једну једину особу која верује. Из тог разлога, морамо бити свесни чињенице да ће бити тешко. У прошлости, људи су примали веру преко чуда која су се дешавала. Но данас не видимо чуда која су се видела у време Исуса Христа, јер је вера толико ослабила. Стога ће бити права реткост да пронађемо особу која је верујућа. Ко ће бити ти новомученици? Они који исповедају Христа, који су непоколебљиви, који су сведоци своје вере, они ће чак бити већи од мученика из прошлости, јер ће времена бити тако тешка. У последње дане, зло ће све више привлачити људе. Човек који је јак у вери ће бити још већи мученик. Подржимо манастире, и помозимо им да се развију и узрасту по читавој земљи. Из духовног разговора старца Јефрема са парохијанима цркве Часног Крста у Питсбургу, држави Пенсилванија, САД.