SixStepsOnTheMoon

Одакле теби ова информација?Ово вјероватно говориш у своје име,претпостављам нека твоја верзија која као и прошлог пута није нимало објективна.Прво, те људе нико не тјера да иду у цркву,ту су својом слободном вољом,Друго,црква није нека нека организација која има корист од ових или оних.У њој су хвала Богу позвани и они који су прочитали и они који нису.Нити је мјеродаван фактор чињеница да је неко прочитао или није Оно се чита сваке недеље на Литургији,тако да и ако није имао прилике да га „додирне” имао је прилике да га чује. У суштинском значењу,Црква и брине и њој су најбитнији ти који нису имали прилике да „додирну“ Свето Писмо,јер Господ је рекао „Идите и научите све народе...“. Значи Црква је ту да кроз литургијску заједницу научи своје вјернике о паклу ,и да се не боје њега него да своју наду положе на милост божију у не очајавају превише. А ко је тај Бог?Како је он стварао овај свијет?Сви се ми питамо зашто смо бачени овдје на земљи.Зашто је Бог тако хтио?Како да дефинишемо божију потребу за стварањем овог свијета?Коначних одговора нема. У рају и паклу,који су сами по себи врло релеватни појмови које ми често визуелно доживљавмо као мјеста неке бруталне тортуре или мјесто неке миришљаве ливаде са пољским криновима,али то није тако.Свеопште васкрсење иде на крају,тако и праведни суд Господњи па тек онда рај или пакао. До страшног суда,душе ће пребивати тамо гдје су одабрале овдје на земљи.Зато Хришћанство и њена Црква чувају свету тајну исповјести и покајања јер је речено у писму :“ „Примите Духа Светога. Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се" (Јн. XX, 22—23). Не само да поштујемо,него да и у својим животима испуњавамо по нашој снази те законе.Нико не треба да их испуњава присилно,него слободнм вољом,тако да не видим ништа лоше у томе.И опет ти кажем нетреба да будемо као Исус,него требамо да будемо дјеца божија сабрана у љубави у Цркви Божијој.Због погрешног тумачења данас имамо лажне христосе и проповједнике,на које је сам Христос упозоравао. Не проповједа индивидуализам у смислу неке отуђености и самовоље,него проповједа непроцјењиву вриједност сваке индивидуе као личности – једне и непоновљиве,која има од зачећа потенцијал за вјечност. Кад докажемо да је књига постања неистинита онда можемо да је квалификујемо као бајку,басну или приповјетку неког надуваног лика који написао да би преварио покољења људи до дана данашњег а то је период од преко 3000 година. Па у суштини јесте.Ту се човјек затвара за вјечност,и ограничава себе на овоземаљско бивствовање које траје 5,10,20,30,40,50,60,70,80 година. Добро.Замисли да си ти човјек који отворио неку организацију која помаже болесним људима.Временом та организација доживи невјероватно повјерење друштва и прошири се на остлаим просторима и континентима.И замисли да се у тој оргнизацији на једном мјесту деси следећа ствар.У тој организацији на неком мјесту крену да уцјењују људе,да их брутално муче због неиспуњава одређених услова,да потајно убијају болеснике и искоришћавају њихове органе,и почну да се баве трговином истих и све ради свог личне користи...и сад ми реци да ли то има везе са провобитном основом саме организације или са људима те организације? За судбинау поменуте библиотеке нису криви само хришћани.Не оправдавам паљење библиотеке ко ни касније убиство Хипатије које се у неким историјским изворима приписује Св.Кирилу,али историјски гледано има ту много фактора који су утицали на такав однос хришћана према паганској култури,а и немамо поузданих података шта се дешавало у околностима 3 и 4 вијека. Па реци као човјек да је античка култура је у преводу била само средство коју су хришћани користили за изградњу Цркава,сликарство итд. Из овога,али и свега што си до сада рекао може лако да се извуче закључак да у својим коријенима показујеш извјесну дозу пантеизма.

Seven New Bishops for the Indian Orthodox Church Indian Orthodox Church India/Kerala/Kottyam:The Indian(Malankara) Orthodox Church have consecrated seven new Bishops on May 12th 2010 at Mar Elia Cathedral (Cathedral of Catholicos of the East & Malankara Metropolitan) , Kottayam. His Holiness Mor Beselius Marthoma Dydimus I (Catholicose of the Apostolic Throne of St Thomas and Malankara Metropolitan was the chief celebrant assisted by His Beatitude Paulose Mar Militheos (Catholicose Designate) and other Metropolitans of the Church. Seven Bishops are consecrated together for the for the first time in the history of the Indian Orthodox Church. New Names of Bishops: Dr. Yuhanon Mar Dimithrayos (Fr. Dr. John Mathews), Dr. Yuhanon Mar Thevodoros (Fr.Dr. Nathaniel Ramban), Yacob Mar Elias (Fr. V. M. James), Joshuva Mar Nikodimos (Fr. Yuhanon Ramban), Dr. Zachriaha Mar Aprem (Fr. Dr. Sabu Kuriakose), Dr. Geevarghese Mar Julios (Fr. Dr. George Pulikkottil), Dr. Abraham Mar Seraphin (Fr. Dr. V. M. Abraham).

Уз дужно поштовање,али не дјелује ми тако.Ја себе не стављам у позицију као да га ја знам,али имао сам прилике да упознам људе који су га упознали,и наишао сам на много зрелија размишљања.Ево рогозуб зна нешто. Већ сам ти одговрио да ни религија нема коначане одгворе на та питања. Не треба да се понашамо као Исус.Нисмо ми хришћани неки имитатори,па да глумимо исуса или било кога другог на земљи.Сваки човјек је својствена личност,и као такав је позван на превазилажење своје пале природе и обновљење лика божијег у себи..Хрисотос нас је позвао рецимо да то радимо тако што ћемо :...“ Љубити непријатеље своје, добро творити онима који вас мрзе;“ „...и тако што ћемо бити савршени као што је Отац Његов Небески“. А шта знали то 6 дана?И шта значи то Бог се одмарао? Ево рецимо пише да се БОГ одморио седмог дана а Христос каже у јеванђељу:Мој Отац стално дјела те стога и Ја дјелам. А и да не пише тако у јеванђељу,шта то значи да се БОГ одморио? Али шта значи ``дан``?Је ли то дан од 24 часа или неки временски период од милион година?У Постању пише да је четвртог дана створено Сунце са Мјесецом.По чему су се рачунали дани прије стварања Сунца и Мјесеца? Хм,нисам наишао ни на једног човјека који је неку ствар или појаву ословио именом које одражава њену суштину. Hoćeš da kažeš da je racionalistički pogled na svet bolesni razum? Нећу то да кажем. Мимоишли смо се.Философи које сам набројао нису стварали у мрачном добу,међутим августинова теолошка мисао је била актуелна и у том вијеку.Међутим,када се већ хваташ за тај средњи вијек,тај вијек је био мрачан за запад,али је за исток био изузетно свијетли вијек.У том средњем вијеку је Црква божија је дала Григорија Паламу,једног од великих Отаца Цркве и дошло је до преокрета у монашком исихазму на светој гори. Католиц и и данас имају добрих теолога.Оно што ми одбацујемо је неслагање у догматским стварима као и питања папске власти.Мада и у већини случајева њихова теологија је схоластичка по угледу на Тому Аквинског,и нема много везе са светототачким богословљем источне православне цркве.То је оно што је запад изгубио. Не схваташ појам монашке аскезе.Тај „мазохизам“ је својствен монасима који су одричући се свијета ступили на подвиг христове љубави.Имаш много таквих примјера у историј монашке традиције.Код нас има монаха таквог подвига.Први од њих је Свети Сава,који је као архиепископ вијеме проводио у својој испосници (код манастира Студенице) гдје је Занемаривао је своје тело да би дух господарио над њим.И данас има таквих монаха на светој гори. Није овдје битно чиме се ширило хришћанство.Важно је да она дала један револуционарни преокрет у историји човјечанства,као истинско божије откривење.Може оно да се шири мачем и пушкама,али то неће умањити њен значај.И молим те да почен да разграничаваш појам западног од источног хришћанства од 1054 године.Јер се инквизиторски период,у католицизму заснивао на лажној идеји „Дражава је Црква,а римски првосвештеник као глава те државе А чиме се осликавало враћање античкој култури?Да ли изградњом пантенона или цркава?Да ли сликањем зевса и херкулеса или Христа и мајке божије?Иако сам мишљења да је таквим враћањем античкој традици,хришћански дух умногоме смањен на западу,То се и поред велике културе и умјетности осликава у ренесанси,бароку и готици. Сви постојимо пред Богом,а света тајна крштења је услов за учешће у светим тајнама наше Цркве,јер наш живот у цркви је светотајински живот. То је и заповјест Христова „Идите, дакле. и научите све народе. крстећи их у име Оца, и Сина и Светога Духа" (Мат. XXVIII, 19). Ја о Мухамеду и Исламу дискутујем и одбацујем га као пророка божијег тј.неког ко је примио откривање од Бога. Какве везе има подсвјест са овим што сам писао?Или хоћеш да кажеш како сви људи до 20 вијека који нису чули за подвјест су були у самообмани? Теби доста тога није јасно,а не само како Господ може да заповиједа.Проблем је код тебе што имаш једну потпуну искривљену слику када је поимање Бога у хришћанству у питању,и у својим имагинацијама га замишљаш као неко врховно божанство које у својој божанственсоти и савршености обитава ван нас пропадљивих људи.Његову савршеност управо свједочи разни начини на које нам се јавља.Друго,нисам наишао ни на једног човјека који је неку ствар или појаву ословио именом које одражава њену суштину.Тако је и са Богом.Већ сам ти рекао зашто,твоје оћеш ли то прихватити.И црква не полаже монопол,није она крива што се истина свједочи у њој.

Основна грешка људи који нису имали прилике да се имало упознају са хришћанством.Мада не само са хришћанством него неком другом религијом.Па управо све што си горе навео те позива да размишљаш више него било шта друго.Зашто?Јер су ту постављена фундаментална питања човјекове егзистенције.Зато религија за разлику од философије нуди узрок,смисао и циљ човјековог живота.У јеванђељу рецимо није ти дато неко унивезралзно упутство за твоје понашање,него си позван на узрастање у „висини раста Христова“ како каже апостол.Како је настао свијет?Од када то знамо како је настао?Ево и данас муку мучимо са тим. Нико није говорио о сигурности знања и убијеђења у оно што знамо.Слушај шта каже Митрополит Никола Хаџинилоау : ...Од великог је значаја да схватимо да Бог није оно што обично мислимо. Бог је другачији: не другачији у смислу отуђености у смислу да нам је нешто туђе, страно или удаљености, да је удаљен од нас, него је другачији у смислу различитости од нас. Бог није оно што нама „пада на ум" да јесте. Није оно што ми свјесно желимо да буде. Није оно што разумијемо, нити чак оно што као људи можемо да разумијемо. Он је изван и изнад нашег хтијења, даље од наших способности, више од нашег разумијевања. Велика грешка, коју сви правимо - наша животна грешка! јесте то да мислимо да можемо да Га изврнемо у предмет спознаје, аргумент, доказ, схватање, дакле да Га учинимо схватљивим, смјестивим у ум наш... Духовна борба није бјежање од реалности,него је суочавање са њом на једном већем новоу,и није борба против здравог него против болесног разума.Не знам само зашто уопште крећеш да дефинишеш нешто о чему не знаш ништа.Кажу да то има везе са сујетом. За вријме Св.Августина,Јустина Филсофса и Томе Аквинског није било западног источног хришћанства,са изузетком томе аквинског који без обзира што је био католик,био је велики хришћански теолог. А ово што си цитиро,је искуство монашке аскезе,која укључује у себе ,као обавезан услов,борбу са уобразиљом,зато што се преко уобразиље подстичу и множе страсти које живе у сваком од нас.Крајњи видови подвижнииштва као што су затворниоштво,отшелништво,столпништво и тако даље,имале су за циљ да очисте ум од уобразиље ,да сасуше страсти у срцу,да искључе ум из струјања разнолоких помисли и слика.То се зове сведочење истине. Али то је ван домета твог поимања,прво морша да научиш основе хришћанске вјере. Ако хоћеш прочитај ово - Мистика и религија : http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/UmeceUmiranja/UmeceUmiranja25.htm Не зове се џаба хришћанство религија љубави.Рецимо,Господ у јеванђељу не говори само о љубави већ и о мржњи према ближњима. Основна философска мисао у европи је хришћанска.Европа прије него ли је примилила хришћанство је била примитивна и већини случајева паганска,тј, идолопоклоничка.Сва умјетност,култура коју познајемо из европе је хришћанска у својој основи.Остављам ти да сам провјериш. Извукао цитат из јеванђеља,и тиме ћеш да ми докажеш оно шта тврдиш?Буди озбиљан замолио бих те.Знаш како зову оне који нису ни прочитали нешто,а овамо знају да из контекста извлаче цитате за које мисле да би им ишла у корист. Хришћанство управо свједочи живот после смрти,и зато не треба да будеш превише тужан.Хришћанство је у реланом животу увјек другачије,али ми видимо оно што нама одговара па га срозавамо на на неку праксу.Реалан живот је састављен од људи који нису савршени,тако да немој ни очекивати неко савршенство.Твој проблем међутим нису ти људи,него твоје непознавање хришћанства. Дај му шансу. Имаш и те како,само кад би знао. Наравно да је ријеч та којом се он обраћа људима.У књизи постања Господ заповиједа ријечју.Тамо пише : “ рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.“ Други дио твог питања нимало није једноставан.Добро си примјетио да ли они у тренутку схватају и 100% су сигурни да је то од Бога.Светитељи Цркве Божије се налазе у непрестаном општењу са богом.То општење садржи у себи пподвиг и љубав према њему.А о томе како знају да то није од ђавола,урпаво чува наша Црква као предање отаца и то се зове учење о прелести.То учење су састављали они који су живели Христом,који су дисали јеванђељем.

Ово ти не ваља дечко.Овим себе стављаш изнад онога са ким причаш.А то није лијепа кулутура дијалога. Реци ти мени прво гдје те тачно оно спутава да мислиш? Далеко од тога да је све сервирано,мој буразеру.Па није јеванђеље универзални приручник за све проблеме,него је то ријеч божија дата нама људима.Ми као учесници спасења,имамо одлучујућу улогу,тј. Од нас се очекује корак.Када ти је нешто сервирано,значи да нема много ти да се трудиш.У хришћанству је присутна духовна борба до краја живота.Значи огроман труд. Генерализација никада није била излаз,тако да но овога пута неће бити. Постављаш себе у такав положај као да све знаш шта треба,па нам реци шта то треба да се уради? Твоје позивање на мрачно доба нема везе са философијом светих отаца које сам навео.Мрачно доба и инквизитоерски период је доктрина римокатоличке цркве и нема везе са изворним хришћанским учењем,које незакржљало чува православна црква.Иначе то мрачно доба је постојало и у прошлом вијеку,и све то под плаштом философије и културе напретка. Ако смо се враћали античкој умјетности и култури,не значи да смо добијали праве филососфе,добијало смо склупторе,сликаре али не и философе.Углавном,и основна философска мисао се има свој темељ у хришћанству.У самом темељу европске цивилизације се налази Хришћанство и правни систем.Из тога све извире. Он може да се користи разним иксуствима.Свети оци су се користили највећим искуством,Живим богом. Чекај,ко брани икоме да долази до раузних закључака разним путевима.Нико.Ja не намећем учење цркве никоме.Само дискутујемо. Све најбоље онима који мисле исто,шта друго могу да кажем. Добро,ајде да видимо гдје се то каже? Е благо баки са тобом. Твоја бака можда има велику вјеру,а да ти то ни не знаш.А и не можеш знати када се претвараш у формалисту па испитујеш,због чега је ово овако,а ово онако.. .То је ти видиш као такву праксу.Када се неко твој упокоји видјећеш нешто потпуно друго,у то сам сигуран.А неки лицјемер са стране ће да гледа шта ко и колико једе и пије... А замисли,у хришћанству је пракса да тај исти поп савршава свету Литургију.Пракса је да тај исти поп држи помен над преминулим нам братом.Пракса је да тај поп да утјеху болесном.Пракса је да тај поп има и своју децу и жену.Пракса је да је и тај поп онај који ће те погурати у царство небеско. Ljubavi prijatelju moj ni od korova Немој да причаш како љубави нема,има је мој брате свугдје.Само што ми гајимо коров у нашим срцима.Служење ближњем је највећа љубав Aha, to su mi omiljene stvari. Ja sam doživeo a ti mi veruj. Sve su to tripovi u tvojoj glavi. Hrišćani bi trebali da nauče šta je podsvest. Нисам ти рекао да вјерујеш,него сам ти показао реалност религијске мистике и човјековог односа са Богом,који не можеш да му одузмеш и приписујеш га некаквим триповима. Otkud znaš da laže? On može da kaže isto kao i Isus: ma znam ja da su rekli da neće više da bude ni jedan al' evo još ja sam prorok, mesija, sin božiji (ili šta već) i posle mene nema majke mi. Врло лако.Јер се држим предањског учења наше Цркве. Kako misliš da je nepodložan zemaljskim kategorijama kada ga upravo vi stalno kategorišete: Bog je dobar, Bog je ljubav, Bog je pravedan, Bog je gnevan... Када кажемо добар,љубав,праведан,гнијеван мислимо на његову савршену,вјечну природу.Самим тим је он савршено добар,савршена љубав,савршено праведан ... Da ne pričam o tome kako je Bog stvorio čoveka po svom liku (šta će Bogu oči, nos, prsti, nokti ) i o tome kako mu je trebalo 6 dana da stvori svet (ako je svemoguć zašto ga nije napravio u trenutku ili tako nešto? Ево управо је ово оно што упорно радиш,а то да је антропоморфизујеш ствари. Осим тога, постоји у Светом Писму једна важна врста исказа - а за њу постоји много примера управо у Књизи Постања - за коју нам Свети Оци особито напомињу да не треба да је схватимо у дословном смислу. То су антропоморфни искази о Богу, где се о Њему говори као о човеку који шета, говори, гневи се итд. Требало би да све такве исказе схватимо на "богодоличан" начин, односно, ослањајући се на наше знање о православном учењу да је Бог чисто духован, да нема телесне органе и да су Његова дела у Светом Писму описана онако како нама изгледају. Оци су у том погледу врло опрезни с текстом Књиге Постања. Тако св. Јован Златоусти каже: "Када чујеш, љубљени, да засади Бог рај у Едему према истоку, ово 'засади' схватај богодолично - да Бог то заповеди. А за остало веруј да и Рај настаде, и то на оном месту где и Писмо назначи"

Једва чекам утиске са chiefsа...Иначе, певач Треј прешао је у православље.

Dead Man Walking Не знамо оће ли они наслиједити живот вјечни,то је ваш нашег знања,не можемо да се тиме бавимо.Даље,тај лик који твврди да је Исусов потомак,он у старту лаже,јер нам Христов живот и писма свједоче нешто потпуно другачије.Свако ко озбиљно жели да сагледа хришћанство одмах ће да схвати да је овај лик неки преварант.Али највећу одгворност у осовм случају носи вођа те групе. Када би знали шта ће Бог рећи,онда какав би Бог био тајна као и наш читав живот,који је тајна људског срца. Бог обитава у вјечности.Као такав он је неподложан било каквим земаљским пропадљивим категоријама.Будући да је како учи хришћанство,вјечно добро,пружа нам сва добра не бивајући подложан ни зависти ни било којој другој страсти. Предлажем да ако си заинтересован прочиташ овај дијалог о Богу : http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Osnovi/Dijalozi/Dijalozi02.htm Владика Игњатије не зна те ствари сам од себе.Његова богословска мисао је ослоњена на вјековном предању Цркве.Међутим он као теолог,поменути катихизис је прилагодио времену и узрасту за који је писана.И хвала Богу на томе.

Имаш могућности да мислиш,само да хоћеш.Међутим ако ћемо да мислимо,онда не можемо да кажемо нешто овако : Овакво мишљење није на нивоу објективног критичара.Ево узми све могуће философске методе логичког закључивања и видјећеш да си погријешио.Осим некритичког приступа овдје се оцртава и твој притајен однос према религији,а то је да мислиш да она застрашује људе вјечним мукама.То нема везе са суштином хришћанства.Њена суштина је васкресње из мртвих.Христос као Богочовјек је побиједио смрт и позвао нас је на превазилажење палости људске природе духовном борбом и препремање за живот вјечни.Друго,религија није срушила оно што се годинама градило у Античкој Грчкој.Не знам да ли ти је познато али ти горе наведени философи које не сматраш философима,су за своју светотачку и византијску теологију користили као појмовни и категоријални „предложак“ јелинску философију,углавним мисли Платона ,Аристотела а касније и новоплатонаца. Знам да се нећеш сложити самном,али у философији људи траже одговоре на тешка питања ,у чему је смисао живота.Мана оваквог философирања је што њом не могу да се бави сви.Прости народ рецимо,нема потребе да изучава Канта,Јасперса,Кјеркегора,Хајдегера...итд. да би схватио да је као биће на земљи створен да љуби и да буде љубљен.Хришћанска фислософија учи човјека да љуби Бога и ближње,и то је одмах квалитативно другачија философија.Хришћанство открива љепоту човјекове душе као образа и подобиј божијег.Свети Апостол Павле свједочи :“ А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав“.Љубав је стање будућег вијека,а задобијају га само они који се у овом животу уподобе тој љубави.Када нас је Христос позвао да љубимо и своје непријатеље,позвао нас је на живот не од овг свијета,позвао нас је да живимо у љубави и овдје на земљи предосјетимо стање будућег вијека .Кад си већ горе споменуо како хришћанство застрашује људе вјечним мукама и манипулише својим знањем масама,онда бих требао да прочиташ Химну љубави,најмудријег Христовог апостола – апостола Павла (његова посланица Коринћанима) : http://www.atlantaserbs.com/learnmore/library/himna-ljubavi-SvPavle.html Нису то никакве магијске енергије.Религија укључује у себе мистику.То су нарочита узвишена човјекова доживљавања у његовом унутрашњем општењу (заједничарењу) са Богом.Подвигом и љубављу у човечијој души се открива љепота духовног свијета,а енергија која се даје хришћанину је благодат божија,одн.љубав божија која преображава човјеков лик. Немам ја ништа против разума и логике али имам када се тај исти разум противи из свог незнања нечему о чему не зна много.

Гледаћу да одговорим на твоја питања... Ово за филозофску мисао је толико нетачно,так тек сад откриваш своје ограничено познавање хришћанства и њених догми.Хришћанска мисао од када је ступила на сцену је дала највећу философију односно не само филзофску него прије теолошку мисао икада.Сјети се сам св.Августина,Томе Аквинског,св.Јустина Философа,св.Симеона Новог бологослова,св.Григорије Паламе....А дрго,каква је решења дала философија?До дана данашњег она ништа не може да објасни?у Хришћанству теологија је созерцање БОГА божанским енергијама а философија је созерцање БОГА помоћу логичких постулата.

Поптуно нетачно.Из овога се види да је ти не познајеш.Мада овакво мишљење се најчешће среће код оних врло млаких и необјективних критичара,који су своје знање о Православљу покупили што би рекли на улици или данас преко медија.

То на шта ти асоцираш да се нешто може односити на "Стари Завјет" а не на Нови - то је небулоза коју су први измислили гностици и коју је Црква одбацила: за нас су Св. Писмо и Стари и Нови завјет, ако имаш пробелм са тим - имаш пороблем са Православљем.

Doom Овако,прочитао сам твој пост као и Дead Man Walking-ов,али немам времена да одоговарам на сваку поруку понаособ,видим да се углавном споримо ко старог завјета али укратко ћу рећи да по мом мишљењеу ствари стоје овако : Рапсрава захтијева једну дубоку анализу,али оно што би било добро и основно познавање устрјства Цркве и њеног погледа на стари завјет.Кажеш горе да је стари завјет неспојив са новим као цјелина.То у неку руку и јесте тачно,јер стари завјет данас хришћани користе као неку врсту духовне историје.Проблеми увијек настају када неко свештена писма тумачи у контексту просте и свакодневне логике,а знамо да Стари Завјет није некакав уџбеник из опште историје старог свијета, него духовна историја човјечанства,и само као такав у духовном контексту се може и тумачити и разумјети.Затим кажеш да ћеш буквално схватање исте да оставиш адвентистима,а ја не знам шта се по питању тога ти разликујеш од њих,мислим нисам од тебе видио ниједно мало блиставије тумачење.Није ни спорна чињеничност да у Старом Завјету постоји оно што ти називаш "геноцидом", мада сматрам да је употреба терминологије која је настала 30 вијекова послије за нешто што се десило у старом свијету беспредметно. Није спорна фактографија, него тумачење. Мада је Псалам 22. сигурно лакши за хришћанску интерпретацију од Књиге бројева, Црква вјерује да је број израиљских предстражи и заповјест Исусу Навину да "побије све што пиша уза зид" исто тако инспирисан колико и "Рече Господ Господу мојему". наравно, ово није једноставно за протумачити - ево, већ 2000 година се "мучимо" са тим.Али рјешење да је Стари завјет некакв "геноцидан", а Нови ваљда није - давно се појавило код Маркиона, на примјер, и Црква га је одбацила. Наравно, најлакше је пресјећи. Само што није најбоље.

Добро ајде да кажемо да то нико не зна у оном суштининском смислу,али одакле ти знаш да су тврдње тих који нешто помало знају неистините? Далеко од тога да Богу могу да се препишу људска осјећања као што су емоције,али видим да си тражио нешто рационалније када си поменуо да ли можеш бога разочарати својим поступцима.Ја сам само мислио да је бољи израз када га већ употребљаваш,ожалостити,али да,ни он не може да се употреби у контексту у којем га ми размуиојемо.Важно је знати следеће како каже Апостол :"Бог жели да се сви спасу и дођу у познање истине, Тим. 2,4" Опет имаш жељу да све гледаш из перспективе рационалистичког схватања.Ево кад си радознао па питаш одакле сам прочитао те ствари ово горе што сам написао је углавном основни хатухизис Владике Игњатија за 3 и 4 разред средње школе.Ако те занима поставићу га у .пдф.

Наравно да није,сами смо га изабрали.Било је мјеста и за покајање.То је реалност човјековог пада,каквим га год ти замишљао. Твој проблем је јер постављаш Бога за контролора човјековог живота.Твоја фикција испланираног пада који је Бог већ припремио човјеку,се не слаже са слободном вољом коју му је дао. Прво, Божије и људско "знање" није исто. Бог је знао, пошто као вјечно биће познаје и нашу прошлост, садашњост и будућност. За Бога те категорије не постоје. Он нешто зна, јер обитава у вјечности. А, ми смо склони да доживљавамо ствари антропоморфно, што је у суштини непримењиво на Бога, па кад се каже да је Бог унапред знао да ће нешто да се догоди, то онда нама звучи, као да је Он намерно и уредио да се тако догоди, или нешто још горе... Дакле, Бог је знао, али није то планирао да се деси. Човјек има слободу да чини шта му је воља, а и Адам је имао ту слободу наравно. Према томе, није морао да падне. Такође, обрати пажњу да је Божански план био управо то да се у Адаму деси то сједињење створеног и нествореног, али пошто је Адам одбио да постане Христос, да се уподоби Сину Божијем, онда се мења сценарио, али не и основни план због којег и створен свет... мислим ово је нека основа саме теолошке мисли када се прича о Богу.

Када помињеш атоме а тим асоцираш на само стварање и кажеш да је идеја о вјечном бићу смијешна,онда треба да знаш следеће,да су могућа само два одговора : 1.или је нешто настало из ничега 2.или је нешто одувек постојало. Тако да атеизам у свом суштинском смислу не постоји,само је избор у шта ћемо да верујемо, а не да ли ћемо да верујемо.

Ако би нешто било директно забрањено или нешто директно дозвољено,онда гдје је простор за пројављивање слободне воље?Да је господ забранио адаму да не једе са дрвета познања без компромиса онда му он наметнуо свој ауторитет.То исто примијени и на хришћанску цркву.Она својим учењем неће дозволити да се каменује жена ухваћена у прељуби,она иста је позвана да се у тој цркви научи правом животу,али хришћанин као слободна личност може да уради тако нешто али то неће имати везе са црквом,него са његовим личним иденитетом. Он је позвао да се каменује блудница,али то је урадио као Богочовјек. Мислим да ме ниси разумио у потпуности,питао сам како објашњаваш вишевјековно поклапање старог завјета,његову континуалност и темама којима се бави?А све теме су усмјерене на ишчекивање Месије. Мој лични укус кад је у питању хришћанство и није баш толико личан.Када сам се позвао на прелести,нисам их ја измислио,него свети оци 1000 + година раније.Тако да те ја не убјеђујем,него само у свој гард стављам предање. Они ће тако да кажу зато што не познају хришћанство,као што га ни сам мухамед није познавао.Мухамедов закон је јасан.Све оне који не прихватају моје учење сматрајте за штејатанове посленике,чак су и убијали невјернике (а то су сви они који нису муслимани).А то је један крајње ограничавајући фактор и наравно назадни закон. Dead Man Walking Врло плитко тумачење појма вјере.Али поставља се питање ако је она утеха,што у неку руку и јесте,ради чега живи човјек на свијету? (ево ти прилике да одговориш на сопствено питање? Зависи од твог поимања те неограничене силе. Не можеш да га разочараш,у смислу да ће он да се наљути на тебе,него ћеш га ожалостити,јер је Бог љубав,како каже апостол. Можеш да је ожалостиш само твојим гријехом и непокајањем.Јер Бог је Љубав.Неки Свети Оци говоре да је сваки наш гријех,стријела која погађа Христа.

Бог је створио вријеме као припрему за вјечност.Самим тим што је вријеме условљно ограничешћу и пропдљивошћу,значи да није статично,да не стоји у мјесту,него да креће значи да има неки динамику.То нам најбоље показују савремена теорија еволуције као и молекуларна биологија.По хришћанској философији Бог ствара свијет из ничега,тако да ова рогозубова констатација да вријеме вјечно је бесмислена.Ми признајемо усмјереност тока догађаја од почетка до есхатона.То усмјереност је условљена током времена.

Јесте.Крајње једноставно звучи,али другачије то изгледа кад прхватиш Христа у свом животу.Дата ти је слодобна воља,дат ти је избор да поступаш како желиш. Зато што је њему најважније твоје спасење. Није увјек зато што је Бог тако хтио,него зато што смо ми тако хтјели.И ми смо учесници његовог спасења,не Он сам. Један писац је рекао : "Vera je saznanje šta je čovek i radi čega on živi na svetu." Ако мислиш да је спасење човјеково апсурд,шта ћеш тек мислити за живот вјечни? Опет желиш да криво тумачиш старозавјетне законе.Бог као вјечно добро,има за циљ све добро човјеку.За твоје данашње резоновање каменовање блуднице је нешто много страшно,али историјски гледано у том времену је то било нормално,јер је морал био на већем степену и за циљ је имао послушност јахвеу. знаш и сам да је хришћанину све дозвољено,али му није све на корист.Од Цркве не може бити одобрено,јер је то новозавјетни брод,самим тим и брод који се руководи јеванђелским кормилом. То си ти протумачио као интелектуални заостатак.Улога старогзавјета за човјека није непостојећа јер без њега не би било Христа и не би могао да испуни законе отаца.праоци и пророци нису видјели христа али су вјеровали у његов долазак,тим дише читав стари завјет,а онда и доласком новог адама,донијето је последње откривење божије.како објашњаваш чињеничну историјску генезеу текстова старог завјета? Са малим изузетком,мухамед је човек а бог је вјечан.И са још једним изузетком,да су мухамедови шеријатски закони,настали 7 вјекова након христових,а у огледалу јеванђеља су мало заостали. Све ово нема везе са хришћанским учењем,и зато је са моје стране неприхватљиво.Не искључујем сама чуда,али из хришћанског предањског искуства,истински Бог се јавља само кроз Сина и духа светога.Тако да то што се јављало сикима,све ће бити друго само не бог.предање исцпрно говори о прелестима.

Па видиш,у васељени као поретку не постоји статичност него постоји динамика.Тако је и са Богом и његовим спаситељским домостројем.У срж божијег домостроја се налази човјек.За човјека као пало биће не постоје савршени закони које Бог може да пропише,јер да му их Бог и да,он не би могао да их испуњава.Тако да Бог није промијенио своје ставове у том смислу,да је тим чином престао да буде савршен,него је законе дошао да укине,јер самим тим примамо позив на један узвишенији начин живота,тако што је послао свог Јединородног Сина,и то као доказ њеогове велике љубави према нама.Јер се каже у Јевнђељу :" Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни" као и "Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега." Доласком Христовом,она нас је усиновио оцу.Свети Антоније је рекао :"Бог је постао човјек,да би човјека учинио Богом".Осим тога,Христос нас је позвао да будемо савршени као што је отац његов небески.Нама палима је то немогуће,али то је позив да стремимо ка том савршенству колико можемо,држећи у руци мач јеванђелске правде.Христос нам је показао да нас неће спасити неразумно следовање закона,као што су радили јевреји,него љубав према богу и ближњима.

Када сам рекао да је испунуо закон,значи да је радио све оно што је старозавјетни народ божији радио.Он и сам каже :"Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду (Мт. 3, 15). Овде под правдом свети Златоуст разуме заповести Божје; као да је Исус рекао: Пошто сам испунио све друге заповести Божјег закона, а остаде само ова једна да се крстим, стога треба да и њу испуним.Тако да твоје вађење ријечи испунио из контекста је крајње непотребно паметовање.Друго ти се постављаш према заповјестима,као да су оне статични закони које је бог прописао једном за свагда.Христос сам свједочи да су "Он и Отац једно".Стога ако стари закон каже да се каменује блудница,Христос иде даље као онај ко моћ има над тим законима и каже нека баци камен на њу сваки онај ко гријеха нема.Значи Христос као Син Божији,не укида закон него му даје новозавјетну димензију,јер је ту сам човјек позван на нови живот - живот у Христу. А шта си ти неки анти-еволуциниста? Не мора процес развоја људске да се нужно сматра као напредовање у неком интелектуалном смислу.Господ има свој домострој спасења и њега нам је показао кроз личност Исуса Христа. Сви јахвеови пророци су прорицали долазак оног који је умро за гријехе свијета и Васкрсао из мртвих. Чекај,ако хоћеш да се играмо онда ти узми мухамеда,а ја ћу узети Христа на својој страни.Не знам зашто упорно мухамеда правдаш на основу старозавјртних закона,па кад желиш да кажеш нешто што ће да звучи брутално она кажеш твој бог је проповедао омиљену нацију,наредио је каменовање блудница,итд....Нема више нација,нема више мушког ни женског,како каже апостол...Хришћанска етика је "Воли свога непријатеља". Не,благодаћу тј. божјом милошћу.А то нема додирних тачака са магијом.Теозофи имају потпуно други циљ,када је у питању обожење. Не знам ја зашто би ти веровао.Ако ти прихватиш саму чињеницу да чуда постоје,онда ћеш вјеровати у ова и у она чуда.Међутим,ради се о томе да чуда у хришћанству имају своју другачију пројаву а самим тим и циљ.Ту се говори о духовним аспектима самих чуда.Мислим,зашто је мухамед преополовио мјесец?да би показао како је опасан?Помоњеш гуру нанака,стани са којим Богом је он причао три дана?Чиме су гуруи васкрсавали мртве? Свети Василије је књигу постања у свом шестодневу тумачио и ослањајући се на античку философију,ту је више изложио физику и показао како она изгледа.Наравно отац цркве је и својом вјером прихватио то и у буквалном значењу,али тумачање у Шестодневу не би могло да се назове буквалисање.

Како хоћеш Он је испунио закон.А и друго,та старозавјетна моралност је била нешто револуцинарно у времену прије христа,јер човјек је добио ауторитет у богу а не у човјеку.то свједочи много заповјести.Не сјећам се ко је писао али казао је,У процесу развоја људске расе можда и није било другог начина да се човек ослободи инцестуозних веза с природом и кланом него захтевањем послушности према Богу и законима. Добро,ако је Христос 7 вјекова прије мухамеда рекао да ће доћи лажни пророци и чини ће разна чудеса како би преварили и изабране,онда је то један мали разлог да се вјерује Христу.А друго да је и мухамед и све то радио у име његовог бога,онда је тај бог себичан и поставио је ауторитет у мухамеду.То можда има основе у исламској теологији,гдје се бог најечшће посматра као неко божанство које игра шах са људима на земљи.Наспурот томе,Христос је дошао да обнови боголикост у човјеку посредством благодати божије тј. даровима духа светога.Он је сам рекао да оно што је он чинио је ништа што ће чинити његови ученици.Тако да имамо сцене из жизија светих,гдје свети помјера планину,гдје светог ангео божији преноси са једне обале на другу,гдје свети васкрсава мртве,гдје свети види шта његова духовна чеда раде на супротној страни свијета и све то у љубави у Христу и његовом благодаћу. Па нисам ја ни рекао да то неки одређени плод,собзиром да је едемски врт смјештен на истоку,прије ће бити да је нека урма. Па ти у овом стању и да оћеш,неможеш другачије да схватиш.Зато апостолска црква има свето предање,као наставак и допуну божијег откривења на земљи.свети оци су тумачили књигу постања благодаћу духа светога.А ти се нашао као неко кога нервира када неко покушава да пришије метафорска значења.Тебе сигурно много тога нервира,а како и неће када ти је ђаво у вугла

Ма не,ово са рогозубом је имало другачији контекст али и мислио сам озбиљно да ми каже,јер ја нисам читао хадисе А када кажеш буквално,онда не мислиш ваљда да се то и није догодило ? Мојсијево раздвајање мора а касније и Христово претварање воде у вино,имају поред својих физичких очигледности и дубљи симболички значај.То ти за примејер рецимо као у књизи Постања када се људи често буне,па кажу Адама је Господ створио од земље а Еву од његовог ребра?Замисли како то ребра?Међутим та ријеч ребро у изворном значењу има и значње бок/страна,као и што јабука има значење плод,јабука је више нека фиктивна биљка узета из неког разлога.Само стварање и није толико важно,колико је битан нагласак да су човек и жена једно.

Наравно,схватио је да је погријешио јер је видио да јахве попушта свој праведни гнијев. Шта кажу хадиси када си их читао,осим већ побројаних чуда има ли још нечега?Оно са мјесецем је Нису га препознали само књижевници и фарисеји,а то нису сви јевреји.Блуднице,грешнци,болесни чак и слијепи су га преопознали.А друго,сам Христос се позивао на закон и пророке на многа мјеста у јеванђељу и за вријеме његовог преображења на гори таворској био је присутан и сам Мојсије са пророком Илијом.

Тај божији пророк се на крају и кајао за своје гријехе. Он ће да каже да је мухамед пророк,али неће имати доказа о томе осим мухамедових ријечи и његовог самопроглашења за посланика Божијег.Друго,сам Христос је рекао,7 вјекова прије него што је мухамед дошао да проповједа : "Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, преварили и изабране..." биће да шизофрен.