SixStepsOnTheMoon

слажем се.мухамед је поставио такав ауторитет да се његови варварски закони из 7 вијека и данас сматрају у исламу божијом вољом,иако су увелико назадни у превазиђени. Да,а и генерално Ислам као нека теологија је врло једноствна.Све што треба да знаш о исламу можеш да научиш за буквално 10 минута,све остали се своди на поштовање арапске културе и фолклора. То су историјске чињенице,ако мислиш на брутланости које је Мухамед спроводио. Добро,овдје ћемо да правимо разлику између Бога и мухамеда који је сма себе прогласио са посланика.Једностовано поређење није на мјесту.Ми смо у Христу препознали Бога као љубав,тако да је Бог као непојмљив и по свом неограниченом промислу радио ствари које ми нисмо у стању да разумијемо.Али мислим да сам већ рекао да проблематика старог завјета није једноставна.

Куран се узима као ријеч Божија,оно што је Мухамеду објављено од стране архангела,и зато је она изнад свега,муслимани је чак и гледају као књигу коју је Бог треснуо на земљу.Суне се узимају као неки вјеродостојан документ после Курана.Ја не желим да се удаљавамо од Курана (о сунама можемо на теми Ислам) и оно што сам рекао јесте да је Мухамед сам себе проглсасио са Пророка,без иједног свједока или чуда у Курану.То што је касније преписивано њему у смислу неких чуда је врло проблематично,јер Мухамедов начин живота свједочи нешто потпуно друго.Неко ко је убијао својим рукама људе,и правдао са да је то Божија воља,силовао жене заробљеника,оправдано може да се посумња да је он чиинио било каква чуда.У овом случају чуда и нису неки посебно релевантан доказ,јер је и ђаво највећи мађионичар. Ја не знам да ли си овим хтио да скренеш пажњу на муслимане,као скромне владаре у белим кошуљицама и панталонама.Они су били као и сви други муслимани,јер је то углавном била група арапских номада из 7 вијека.Што свједочи и њихов један врло назадни закон који се зове Шеријат, тј. исламски закон и који за "Божију вољу" проглашавао варварске обичаје из 7 вијека а то је да мушкарцим се дозвољава да имају четири жене, прељубочинци се каменују, обраћеници у другу веру убијају, лоповима секу руке, жене и не-муслимани су грађани другог реда који немају никаква права и да не набрајам даље.Ово је и даље на снази у изворним исламиским земљама.

У исламу не може да има нечег као што је Свети Ђорђе.Једноставно због чињенице да исламско учење говори о једној потпуној другачијој љубави према Богу.Из житија Свеог Георгија видимо да је оставио свој високи чин,богатство и царску почаст и сав свијет,ради Христа.Таквих војника Ислам нема.

http://mults.spb.ru - руски цртаћи http://mults.spb.ru/mults/?id=2478

Ја сам све то поменуо у контексту Курана,кад је мухамед у питању,мислим да си ми ти цититрао нешто потпуно друго.

Има како нема.Нема забиљежен ни један сведок који је видио да се Мухамеду јавио анђео или који је био присутан неком Мухамедовом чуду (у Курану их и нема),осим његових ријечи и наравно његове шире струке када је било у питању убијање немуслимана (невјерника),ратних заробљеника,спавање са девојчицама од 9 година.Насупрост томе Христовим чудима су присуствовали Апостоли и Он сам је лијечио јавно,позивао је на љубав према СВОЈИМ ЛИЧНИМ непријатељима.Васкрењу Христовом је претходило и Преображење које описују тројица ученика (свједока) које је Хростос повео са собом на гори Таворској. Мислим ти рогозубе све ово знаш,не знам зашто постављаш свакаква питања...

Муслимани имају доказе за истинитост свог учења? За јудаизам не желим да питам,јер Хришћани су већ прешли тај Vol.1

У Светом Писму има пар чињеница,које говоре у прилог томе.Отац Лазар Милин је писао о томе.Али слажем се,вјера је основ.

Надам се да је и Енди Тилсон свјестан чињенице да је албум "A Place In The Queue" толико добар,да је сваки пут бољи када га слушам. Плус за интервју!

Свети Оци су стари завјет тумачили из новозавјетне перспективе.Тако да су га разумјели онако како сам цитирао Св.Августина :"Нови завјет се у старом скрива,а стари у новом открива" Ово што сам поставио није аргумент,него више питање,аргументи тек треба да дођу...а све у циљу потврде о истинитости Васкрсења.Па добро фино звуче ти сики,и мени су Спартанци кул.

Овдје сам себе ставио у позицији неког ко не вјерује у Бога,и који суди на основу старозавјетних текстова о суштини Божијег бића,не познајући читав сплет околности.А данас је лако на основу Новог Завјета говорити о љубави Божијој,мислим када кажем лако,не мислим да је једноставно. А зашто би Апостоли који су се по Христовом распећу разбјежали главом без обзира,остаo је само један Апостол Јован,Марија Магдалина и Богородица испод крста,зашто би они тако ватрено проповиједали Христа и на крају полагали и живот свој за њега?

Питам се понекад шта је прог албум без концепта? То су прави прог алабуми.

То да је старозавјетни Бог демиург како кажеш су учили мнихејци,они су чак хтјели да се стари завјет потпуно избрише из употребе.Св.Августин је рекао : "Нови завјет се у старом скрива,а стари у новом открива".Сама проблематика Старог завјета није уопште једноставна,и данас се раде истраживања на основу старозавјетног текста.Даље,потребно је познавати вријеме у којем су настали и сврха којој служили,познавање јеврејске културе,однос јевреја према Богу и мали милион других ствари. Рецимо,не можеш указивати на атрибуте нечега у шта не вјерујеш да постоји.Јер,ако је је Бог непојмљив за наш ум,како онда можемо тумачити његове најмере?Друго,данас постоји јудаизам.Они препознају Бога Старог Завјета као Бога љубави,шта ћемо са њима?Учење Христово јесте можда имало корекције у првих неколико вјекова,али суштина је остала иста.Остало је оно главно повијест о Христовом Васкрсењу,због којег су Апостоли и сви мученици полагали главе.И чињеница је да,данас,Хришћани Стари завјет користе као историјску књигу.

Тумачење књиге Постања Преподобног Серафима Роуза: 4:2-5 И Авељ поста пастир а Каин ратар. А после неког времена догоди се да Каин принесе Господу принос (жртву) од рода земаљског. А Авељ принесе од првина стада својега и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља u на његов принос (жртву), а на Каина и на његов принос не погледа. Зато се Каин расрди веома, и лице му се промени. Одакле Каину и Авељу идеја о жртвоприношењу? Свети Оци кажу да је идеја о жртвоприношењу Богу, односно, о томе да Му се врате најбоље овоземаљске ствари, усађена у човекову свест још од самог почетка његовог постојања. Бог је створио људе да би Му служили и због тога је прво о чему су размишљали било да Му у знак захвалности принесу оно што су имали. Због чега је Бог благонаклоно погледао на Авељеву а не на Каинову жртву? Да ли је Он имао миљенике? Чак и из овог оскудног текста видимо да је Авељ принео Богу најбоље што је имао, односно "првину и претилину" од свог стада, док је Каин принео само нешто плодова од "рода земаљског", не марећи да принесе најбоље што је имао. Он је имао идеју жртве, али је имао следећи став: "Ево, принећу нешто од онога што имам!" То за њега није имало посебан значај, док се Авељ побринуо да принесе најбоље што је имао. Жртвоприношење је било у Каиновој природи, али јој он (тј. својој природи) није додао и жељу свог срца да покаже благодарност. За разлику од њега, Авељ је то учинио. Због тога је Богу била угодна Авељева, а не Каинова жртва.[2] Свети Јефрем пише: "Он је принео жртву од најодабранијег, а Каин без одабирања. Авељ је одабрао и принео првину и претилину, док је Каин принео или класје или заједно с њим плодове којих је било у то време. Иако је његово жртвоприношење било сиромашније него (жртвоприношење) његовог брата, да га није принео с ниподаштавањем и његово приношење била би угодно као и оно што га је понудио његов брат... Он то, међутим, није учинио, иако је било лако да то учини. Није се побринуо за најбоље класје или за најбоље плодове. У души онога који је жртву приносио није било љубави за Онога Који жртву прима и будући да је жртву принео с ниподаштавањем, Бог ју је одбио."[3] Каин се није расрдио само због тога што је његова жртва одбијена, него и због дубоке страсти која се овде први пут показала у људској историји: због зависти. Свети Јован Златоусти о овом одломку каже: "Његова срџба проистекла је из два разлога: не само због чињенице да је он сам био одбијен, него и због чињенице да је дар његовог брата био прихваћен."[4] Свети Јефрем указује да се Божје прихватање Авељевог дара потврдило ватром која је сишла са небеса да би га спалила, док Каинова жртва није била спаљена.[5] Међутим, овде се поново показује милост Божија. Као што је дошао код Адама кад је овај сагрешио и упитао га: Где си, дајући му тиме прилику да се покаје, Бог је сада дошао код Каина нудећи му исту погодност. 4: 6-7 Тада рече Господ Каину: Што се срдиш? Што ти се лице промени? Нећеш ли бити мио кад добро чиниш? А кад не чиниш добро гpex је на вратима. Воља је његова под твојом влашћу, јер ти си му старији. О овим стиховима свети Јован Златоусти каже: "Погледај ово неисказиво снисхођење брижности! Бог је видео да је Каин, да тако кажемо, обузет страшћу зависти; међутим, погледај како Он у Својој благости примењује на њега одговарајуће исцелење, као да га истог часа подиже и не допушта да се утопи... Бог му каже: 'Будући да си погрешио, смири се и успокоји своје помисли, ослободи се налета таласа који ошшљавају твоју душу, умири своју пометњу да свом греху не би додао и грех који ће бити много озбиљнији...' Бог је унапред знао да ће Каин устати на свог брата и овим речима га је упозоравао... Желео је да ублажи Каинову јарост и свирепост и да га спречи да устане на брата. Видевши кретања његовог ума и знајући за суровост његове убилачке намере, Бог је желео да омекша његово срце и да примири његов ум. Из тог разлога му потчињава брата и не одузима му власт над њим. Међутим, чак ни од такве бриге ни од таквог поступка Каин није имао користи. Таква је разлика у унутрашњем расположењу (Каина и Авеља)! Таква је сила зла!"[6] Ту исту појаву видимо и данас, као што је видимо и у целокупној људској историји: Бог кажњава тек након што људима да прилику да се покају и да се промене.

Ти баш волиш да се шалиш "...И у Јендога Господа Исуса Христа Сина Божијег,Јединородног,од Оца рођеног пре свих вјекова,свјетлост од свјетлости,Бога Истинитог од Бога Истинитог,рођеног не створеног,Једносуштног Оцу,кроз кога је све постало. Значи,нема ту два Бога,то је један Бог само што је у три Лица.Отац,Син и Дух Свети.

Како немају везе?Друго је што смо ми Бога,као Оца спознали кроз његовог Сина.Јеванђелист каже : 1. У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог. 2. Он бјеше у почетку у Бога. Логос је Христос.

Господ се још назива и вјечно добро,извор добра,у Јеванђељу по Јовану имамо свједочење "Бог је Љубав".На правим страницама се појављује и то гдје се каже "...и видје Бог да је добро" (Постање 1,4,10,12,18,21,25),јер све што створи би добро.Уосталом по хришћанској философији Бог ствара свијет из ничега,и то га ствара из љубави.Тако да је тврдња да је из Бога произишло и добро и зло,потпуно погрешна.А не још те варијанте о неком Божијем предзнању и завјери против нас људи... Ако одвојиш Бога Оца од Сина кога је Он послао,онда се и евидентно Христово милосрђе доводи у питање.Сам Христос каже : Ја и Отац једно смо.(Јн.10,30) 17. А Исус им одговори: (Зач. 15). Отац мој до сада дјела, и ја дјелам. 18. И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу. 19. А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него што види да Отац чини; јер што Он чини, то исто чини и Син; 20. Јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од ових да се ви чудите. 21. Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава. 22. Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину. 23. Да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао. (Зач. 16). 24. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; Даље на другом мјесту се каже : 9. Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца? 10. Зар не вјерујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? и опет на другом јесту мјесту свједочи Апостол Јован : Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки – ко верује у њега – не пропадне, него да има вечни живот. Његово тијело је васпостављено у новој природи Васкрсења.То је за нас тешко појмљиво стање и изван је нашег расуђивања.Умјетинци су Васкрслог Христа приказивалу у тијелу,зато што је то стање емпиријски тешко појмити а још никаквим начином нацртати.Али управо се види да је то тијело,не некакв дух.Оно које је лежало у пећини је Васкрсло.Он је Ваксрсао тијелом,потврђујућу у себи самом обећање живота.А ради чега је Он устао у плоти која је поднијела страдање осим да покаже васкрсење плоти?И желећи ученике,кад Му нису вјеровали ,увјери да ваистину устао у тијелу,док су га они гледали и сумњали казао им је :"Шта сте збуњени?Видите да сам Ја главом? (Лк.24,38,39).И дао им је да Га опипају,и показао им трагове клинова у рукама.

Велики плус

Створили смо је сами својим непослушањем.Али то није непослушање у смислу да је Господ већ имао шаблон којим треба да се крећемо,дао нам је слободну вољу због тога,.Непослушање је повезано и са непокајањем јер га је пратило оправдање за учињени гријех. У Библији је евидентно само милосрђе Божије,зато Православна Црква кад тумачи Библију тумачи је у искуству Светог Предања а то је тумачење светих отаца.Како неко може бити кривац када ти да потпуну слободу да радиш шта оћеш,држи те у дому као краља,али те притом као добри отац упозори да рецимо неке ствари за твоје добро не радиш?Могао је Бог да од праха земаљскога створи човјека и да му каж,ај ти сад,сједи ту и не лапрдњави много.Ја сам супериорно Биће које те створило по свом обличју и радићеш,то,то и то.Али Господ даје човјеку слободу,сам појам слободе је данас можда најмање познат...И кад је згријешио није Господ како то видмо у књизи Постања,одамх ишутирао човјека из раја,него га је питао: 9. А Господ Бог викну Адама и рече му: гдје си? и после је дошао Адамов wrong answer - пун оправдања. Е па то је и главни проблем.Када се помене Васкрсење онда имамо у глави трипове зомбија и тематику дм бендова.Христос по свом Ваксрењу није имао материјално тијело,онакво какво је имао за живота пре свог предавања духа,онако тијело како га ми имамо.За то имамо поткријепљене тврдње у Светом Писму,јер сам Христос је пролазио кроз затворена врата и поздрављао Апостоле,и није имао потребе за пићем и храном.

Добро,немој погрешно да ме схватиш,када сам поменуо бодљикаве наруквице и остало,нисам мислио ништа посебно лоше...то је нешто што блек у већини случајва користи као реквизите на сцени и то није проблематично.И моја генерализација се углавном односила на ортодоксни сатанизам у блек металу,сада то је један широки жанр,има и хришћана блекера.А што се тиче морбидне иконографије,сакралне атмосфере у реду је и то,али да се то поима на један здрав начин,у почетку не мора бити ни чисто хришћански,али да има један потенцијал који ће га извући из те хладноће,у којој ум и душа обитавају немајућу Христа у себи.Даље,борба са самим собом је и најтежа борба,али треба да знамо како треба да се боримо са својим ЈА.Свети Оци су то искуство дубоко проживјели,бјежећу у пустиње,затваравши се у стијене.У житијима светих има запањујућих примјера,гдје свети 60 година није видио никог,борећи се са својим слабостима у некој јазбини.Хришћански Бог како кажеш,он НИЈЕ дао човјеку слабости,јер Господ није створио СМРТ,њу смо сами изабрали.Наравно да се против смрти не можемо борити,она неће никог мимоићи,али се уједно боримо за живот вјечни,мисли о томе... У овом као и у свим случајевима треба да се загребе мало предањско учење Цркве о неким основим појмовима.Карикатурица коју најчешће имамо у Богу,ствара свакакве акробације,немамо основу,а она је врло битна.Ако си у могућности и ако си заинтересован за тему смрти,предлажем ти да потражиш ову књигу која је Зборних текстова и аутори су углавном Свети Оци,и неки саврмени монаси,у случају да не можеш,радо ћу ти је послати :

Ја бих разумио да си рецимо клинац па да се ложиш на бодљикаве наруквице,крваве позорнице,опасне фаце и све што блек метал као начин изражавања носи са собом,али мислим да када слушаш музику,не знам за тебе,али ја лично мислим да је поред музике као средства доста битна и порука која се шаље,а у ортодоксном сатанизму има свих могућих елемената који су преузети из религије којој сатанизам завиди а то је Хришћанство.Чак су мора се признати веомааа оригинални,обрнули су библију,крст а са тим су се они обрнули наглавачке,па од толике количине крви која им силази у мозак не знају шта да раде више.Плагијатори. Не знам сад какве флешеве имаш у главу када поменеш ђавола,мислим на његову улогу у хришћанству,али сигурно није нешто што се занемарује.Борба са нечастивим може да се осјети само на подвигу са својим страстима и помислима.Ако то никад ниси радио онда твоја тврдња нема основу и лако ћу да је оборим,тако што ћу у помоћ да призовем Свете Оце који су ту борбу водили на земљи,уз помоћ благодати божије,а наравно о благодати мало и знамо,и оставили доста списа на ту тему (мислим то су њихове једине теме - борба и само борба - до смрти) Христос је Богочовјек,а то значи да је са нама био у свему једнак осим у гријеху.Нема измишљеног Божијег сина,он је историсјки једна врло конкретна личност која је живјела и ходила земљом.Он као друго лице Свете Тројице је испунио вољу свога оца,а та очева воља је чиста љубав,али ми је не видимо нити доживљавамо тако,због нашег пребивања у гријеху.Ми од Бога смо удаљени свјетлосним годинама једино непокајањем и гријехом.Зато света Црква има покајање и исповјест,као једне од седам светих тајни.Човјек јесте пало биће и сваким даном пада али и устаје,а то устајање односно спознање своје ништавности води га смирењу и приближава Богу.Сјети се Христове приче о блудном сину из Јеванђеља.Овај бенд је ту причу добро испричао Kao sto po jednom covjeku udje u svijet grijeh i po grijehu smrt, i time sto svi sagrijesise, na sve ljude predje smrt... Ово је исповидједање прародитељског пада и одвајање човјека од Бога и са тим јесте дошла смрт,као коначни ударац.Али је Христос побиједио својм Васкрсењем које се до данас свједочи кроз његове свете.

Што се мене тиче,више бих волио да своју поруку преноси на hardcore начин. Али,та панкерица се брзо прерасте.Без обзира супер му је ова нова пјесма,човјек има тако снажан и дубок глас. Назив овог панк бенда баш одговара њему : Стентор (грч. Στεντωρ) је тројански јунак, човек врло снажног гласа, који Хомер описује као »глас који је био јачи од поклича педесторице људи«. Јачина његовог гласа постала је пословична. Када је грчка војска почела да узмиче пред Тројанцима, богиња Хера је у лику овог јунака прекорила Грке због кукавичлука . По другом миту Стентор је био Трачанин и изазвао је Хермеса да се такмичи чији је глас јачи. Хермес, гласник богова, је победио и убио Стентора.

Нисам имао прилике уопште да чујем за Ondskapt.А ово за исфолираност је мој лични утисак.Такви су сатанисти у суштини,мислим,сви смо ми исфолирани мање више,сваки дан мијењамо маске свог себељубља (*светоотачки термин),али код ортодоксног блек метала мислим на изворни сатанистички,се примјећује једна исфолираност у старту,а то је worshipovnje ђавола,кога је Христос назвао - оцем сваке лажи.Самим тим да је лажов,преварант он у то жели да увуче и све друге.Ја немам проблема са тим,ако неко заиста жели пакао,он га међутим већ има овдје на земљи у својој души,јер истинске радости нема без Христа - који је побиједио смрт.Затим са том неприродношћу коју ортодоксни блек носи у себи.То је све претварање,нека "опасна" борба (против ни сами не знају кога),повлачење у себе,мизантропија,меланхолија,депресија,нагласио би лажни мистицизам и наравно коришћење ритуалних обреда,који су повезани са најтамнијим странама човјекове душе.А то су егоизам,гордост,неугасива жеђ са блудом...А то није нормално стање за човјека,њему је Христос оставио да узраста у нешто потпуно друго а то је да се врати својој природности - боголикости.Зато су Свети Оци једини истински ратници на земљи,јер су успјели подвигом да узрасту до те мјере,да у сусрету са њима нема фолирања,нема маски,зла има само једно - љубави (а то је Христос у њима). Монаси на слици вјероватно имају послушање да гледају своју братију која је напустила овај свијет после велике борбе са страстима и својом палом природом,и да се сами сјећају смрти,што је једна и од врлина којој Свети Оци посвјећују огромне странице,а та врлина се зове - Сјећање на смрт.Света Гора је једина држава на планети у којој се људи не рађају него искључиво умиру. Светогорци су се повукли у ову чудесну земљу хиљадугодишњег тиховања и молитве како би умрли за овај свет и поново се родили у Христу. На Светој Гори монаси су настанили манастире у којима је општежиће. Монашки суживот или идиоритмија је живот монаха расутих по келијама који се окупљају на заједничку молитву у Саборни храм. Бројни су и пустињаци који се подвизавају по свим неприступачним местима какве су, рецимо, пећине на Каруљској литици. Ту се срећу људи достојни подвига да живе у најсуровијим условима где дух уздижу ка Богу мучећи тело и тихујући између мора и неба. У манастирима уз величанствену заједничку молитву монаси врше и многобројна послушања. Као црквењаци, баштовани, трпезарци, кувари, гостопримци, библиотекари, економи. Најмање времена остаје за одмор јер иза тога следи и сопствено монашко правило које свако појединачно врши келији. Ноћу су молитве интензивне. То доба дана, мирјани обично посвећују одмору тела и ума, док светогорски монаси дарују Богу. На Светој Гори смрт не изазива тугу како је зо уобичајено на свету, То је час монаховог сусрета са Богом и разлог достојанствене радости. Светогорци и данас сахрањују покојне као и пре хиљаду година. Без ковчега у ушивеној мантији. Лице се прекрива паном (коју је монах носио за живота), а глава со еод слегања земље заштити са 3 – 4 камене плоче. После 3 године или касније када се поново ко од братије упокоји , гроб се откопава и кости се извлаче. Затим се окаде тамјаном и оперу у вину. Кости се спуштају у костурницу, а лобања заузима место у посебној соби, каква постоји у сваком манастиру на Атосу. Дешава се да кости блаженопочившег Светогорца миришу на босиљак и имају воштану жуту боју што је један од начина на које Бог пројављује своје свете људе.

Добро,естетика јесте на нивоу једног панкерског стила,али та естетика није ни загребала површину онога што Православље у својој суштини нуди.Тај часопис је само један памфлетчић,начин приступања савременој омладини,која имајући искривљену слику о Хришћанству (на западу а ни код нас није боље),сусревши се са Православљем постаје изненађења оним што тамо чује и види.Када види какви су тражитељи за истином и побуњеници у неком свом смислу били Свети Оци,остају без ријечи и зато је данас Православље у Америци у дрстичном порасту,људи имају прилике да чују и виде о њему,а кад закораче праг неке Православне Цркве у Америци,после преотестантских,адвентистичких итд,па стану на некој Литургији,то је онда општа пометња и конфузија,шта је сад ово...тада настаје права журка. Мада ово је карактеристично управо за ту punk/straightedge/hardcore сцену која је иначе позната као вапијућа популација за истином. Неки ортодоксни блек је у старту исфолиран,тако да је њему теже да прими све то,треба збацит с`леђа,како наш народ има лијеп израз за то па каже непомјаника (да му се ни име не помиње ).