SixStepsOnTheMoon

Ашес на Руски - playing on three balalaikas and spoons, ово је фино,Русијоо ;-)

Прочитах негдје да је Нострадамус био римокатолички пророк,али кад је у својим пророчанствима прорекао пропаст Ватиканске империје,да су га се ови одрекли.

Да сачекамо и то чудо. Ево мало већа "подлога" судећи по њој и по називима пјесама биће занимљиве тематике... Full-length, Nightmare Records September 16th, 2008 1. Recognizing Fate 2. Slaves of the Plethoria Season 3. Ghosts on Retinas 4. Censoring Truth 5. Worst Enemy 6. My Star 7. Another Step 8. Shadow of Lucent Moon 9. Veil of Illumination

Да ли је него овдје,од вас стрипoманијака читао стрип "Тамо где поглед не допире..." у издању "Белог Пута"? Више инфо на : http://www.beliput.co.yu/izdanja/knjiga.js...amp;idOblast=20

Тако је.Када је на снагу ступио некадашљи материјалистички социјализам,њени творци су имали на уму остваривање неког сличног концепта,али су "заборавили" да људи имају слободну вољу и то њихово наметање се косило са том Богом даном врлином са којом људи и јесу људи на овом парчету земље.О самом хлебу живе животиње, човек потребује за свој живот још нешто, сем хлеба, - потребује светиње.

Скенирај свој извод из матичне књиге рођених. ------- Свети отац јустин ћелијски има интересантно мишљење о астрологији "Нико не спори да космос утиче на човека. И сам човек је микрокосмос и у њега су свељубазном руком творца на најсавршенији начин урадјени сви елементи божије творевине. Познато је у медицинској науци да извесне промене на Сунцу могу да изазову болести код људи. Ако месец изазива плиму и осеку, како да не изазива промене у човеку пуном течности. Али човек није само микрокосмос, човек је и микротеос, бог у блату који кроз Богочовека Христа позван да постане наследник царства небескога као такав саздан по прилици Оца и Сина и Светога Духа, он је изнад и звезда и планета и галаксија."

Прочитао сам ријечи Светога Старца Пајсија Светогорца који каже да када читамо Свето Писмо не узимамо ријечи из ње тако олако,можемо рећи ту је нешто добро написано,али никако је не тумачити по сопственом разуму.Јер сво зло потиче од ума.Касније ће нам се ако будемо ревносни у томе,ни сами не примјећујући открити одговори. Познај себе,чувај срце! Ево шта каже Отац Серафим Роуз : http://www.otacserafimrouz.dzaba.com/contact.html EDIT : postavio sam link,jer je tekst malo poveci pa moze da bode oci.

Па када бих ја кренуо да одговорам на питање и упадице,моје ријечи би се полако губиле и на крају би се потпуно истопиле у толиком празнословљу.Није ово тема о аутомобилима,спорту,филму,музици,женама или нечем сличном.Ово је тема о Православљу као начину живота наших Светих Отаца а и ко ти може дати бољи одговор од оних који су тај Православни живот окусили на својој души?Ко,него они који су посвједочили највеће Сунце овог и оног свијета? Можда ја не могу да будем духовит кад се прича о оваквим стварима као Аксе ,али трновит је пут до звијезда каже пословица.Мени је драго да си прочитао овај текст уопште,браво Војагер. Не знам твог пријатеља вјерника,али ниси баш нешто пажљиво прочитао онај текст,мораш признати Ако би мене питао као Православног Хришћанина како знаш? Ја бих ти најкраћим путем одговрио : Христос Воскрсе. Kакав би твој одговор био? kažem ja, u ovom ili onom obliku, hedonizam rula. samo što neko to priznaje a neko ga zaodeva višim duhovnim sferama Такав хедонизам није хедонизам то је прије фатализам. "Neka mi koji zelimo da budemo Hriscani, ne ocekujemo nista drugo, sem da budemo raspeti... Jer biti Hriscanin, znaci biti raspet u ovom vremenu i u bilo kom vremenu od kada je Hristos dosao prvi put.Njegov zivot i primer je upozorenje svima nama. Moramo biti raspeti licno, misticno; jer je kroz raspece, jedini put u vaskrsenje, ako zelimo da ustanemo sa Hristom, moramo biti smireni sa Njim, cak do krajnjeg smirenja, da budemo prozdirani i prezreni od nerazumnog sveta... Moramo biti raspeti i spolja, u ocima sveta, jer Carstvo Hristovo nije od ovoga sveta i svet ga ne moze nositi, cak ni pojedinac, cak ni jednog trenutka. Svet jedino sto moze, je da prihvati antihrista sada, ili u bilo koje vreme." Otac Serafim Rouz

Има,Ентропиа прије РЛ. http://progrockprogmetal.nnm.ru/repost_pai...ropia_1997_flac А за РЛ и ја сада "копам"... --------------------------------------- Ево Флек и за Pain of Salvation - One Hour by the Concrete Lake (1999) http://allfreedownloadlinks.com/free-music...ownloads-10122/

Први пут сам их данас чуо,тако да не могу давати неки шири утисак,али рећи ћу да фин бенд са врло заразним мелодија,мада дајмо му времене...:-) Иначе,ко би рекао да је ово неки ПрогРок бенд када види један дио састава

Беседа Светог Јована Шангајског - 7 недеља после Васкрса,1941 године,Шангај ČEKAM VASKRSENJE MRTVIH I ŽIVOT BUDUĆEG VEKA Neutešna i bezgranična bi trebalo da bude naša tuga za našim upokojenim bližnjima, da nam Gospod nije darovao život večni. Besmislen bi bio i naš život ukoliko bi se zavrašavao smrću. Kakva je onda korist od vrlina, od dobrih dela? Tada bi u pravu bili oni koji govore “jedimo i pijmo jer ćemo sutra umreti!”. Ali čovek je stvoren za besmrtnost, a Svojim Vaskrsenjem Hristos je otvorio vrata Carstva Nebeskog, i večnog blaženstva za one koji veruju u Njega i pravedno žive. Naš ovozemaljski život je priprema za budući, i ona se završava našom smrću. “Čoveku sledi jednom umreti, a potom dolazi sud”. Čovek tada ostavlja sve svoje ovozemaljske brige, telo se raspada, da bi ponovo ustalo u opštem Vaskrsenju. Ali njegova duša nastavlja da živi i ni na trenutak ne prekida svoje postojanje. Preko mnogih javljanja upokojenih dato nam je da delimično saznamo šta se dešava sa dušom kada ona izlazi iz tela. Kada prestane njen vid telesnim očima, onda se otvara njen duhovni vid. To se često dešava kod onih koji umiru još i pre same fizičke smrti, i oni videći ljude koji ih okružuju i čak i razgovarajući s njima, vide ono što drugi ne vide. Izlazeći iz tela, duša se odjednom nalazi medju drugim duhovima, dobrim i zlim. Ona obično teži onima koji su joj srodni po duhu, a ukoliko je nalazeći se u telu bila pod uticajem nekih, onda ostaje u njihovoj zavisnosti i po izlasku iz tela, koliko god da su oni neprijatni pri susretu. U toku dva dana duša koristi relativnu slobodu i može da posećuje mesta na zemlji koja je volela, a trećeg dana odlazi u druge prostore. Pritom ona prolazi kroz mitarstva zlih duhova, koji joj preprečuju put i optužuju je za razne grehe, na koje su je oni sami navodili. Prema otkrovenjima, postoji dvadeset takvih mitarstava, i na svakom od njih se ispituje ovaj ili onaj greh., I prošavši kroz jedno, duša dospeva na drugo, i tek kad srećno prodje kroz sve, može da nastavi svoj put, a da ne bude odmah bačena u geenu. Koliko su užasni ti zli duhovi i njihova mitarstva, pokazuje i to, što je Sama Presveta Bogorodica, kada je saznala o predstojećoj smrti od Arhangela Gavrila, molila Sina Svoga da Je izbavi od tih zlih duhova, i ispunjavajući Njenu molitvu, Sam Gospod Isus Hristos je sišao s Neba da primi dušu Svoje Prečiste Majke i uznese je na nebo. Strašan je treći dan za dušu upokojenog čoveka, i zbog toga su joj tada posebno potrebne molitve. Srećno prošavši mitarstva i poklonivši se Bogu, duša tokom narednih trideset sedam dana posećuje nebeska naselja i adske provalije, ne znajući još gde će se naći, i tek se četrdesetog dana odredjuje njeno mesto do Vaskrsenja mrtvih. Neke duše se nalaze u predukusu večne radosti i blaženstva, a druge – u strahu od večnih muka, koje u potpunosti nastupaju posle Strašnog Suda. Do tada su još moguće promene u stanju duše, posebno preko prinošenja Beskrvne Žrtve za njih (pominjanje na Liturgiji), kao i po drugim molitvama. Koliko je važno pominjanje na Liturgiji, pokazuje sledeći dogadjaj. Pre otkrivanja moštiju sv.Teodosija Černjigovskog (1896 god), sveštenik koji je preoblačio mošti se umorio i seo je pored njih, zadremao i ugledao pred sobom Svetitelja, koji mu je rekao: “Zahvaljujem ti što si se potrudio oko mene. Još te molim da kada služiš Liturgiju pominješ moje roditelje”, - i naveo je njihova imena (jereja Nikitu i Mariju). “Kako ti Svetitelj, moliš od mene molitve, kada sam stojiš ispred Nebeskog Prestola i daješ ljudima Božiju milost?” – upitao je sveštenik. “Da, to je tačno, - odgovorio je sv.Teodosije, - ali pronošenje na Liturgiji je jače od moje molitve.” Za upokojene su posebno korisni i parastosi, i domaće molitve, i dobra dela koja se čine u njihovo ime, kao naprimer milostinja, prilozi Crkvi, ali je posebno korisno pominjanje na Božanskoj Lituirgiji. Bilo je mnogo javljanja upokojenih i drugih dogadjaja, koji potvrdjuju, koliko je dobrodeteljno pominjanje upokojenih. Mnogi ljudi koji su umrli sa pokajanjem, ali nisu to uspeli da ispolje za života, su se oslobadjali muka i dobijali upokojenje. U crkvi se uvek uznose molitve za upokojenje umrlih, i čak na dan silaska Svetog Duha u kolenopreklonim molitvama, na večernji, postoji posebna molitva “o onima koji su u adu zarobljeni”. Svako od nas ko želi da ispolji svoju ljubav prema umrlima i pruži im istinsku pomoć, najbolje to može da uradi molitvom za njih, a posebno njihovim pominjanjem na Liturgiji, kada se izvadjene čestice za žive i upokojene stavljaju u Krv Gospodnju sa rečima: “Omij Gospode grehe pomenutih ovde Krvlju Tvojom časnom, molitvama svetih Tvojih”. Nema ništa veće i bolje što možemo da uradimo za upokojene od molitve za njih i pominjanja na Liturgiji. Njima je to potrebno uvek, a posebno u toku tih četrdeset dana, kada duša upokojenog prolazi svoj put do večnog mesta obitavanja. Telo tada ništa ne oseća, ne vidi okupljene bližnje, ne oseća miris cveća, niti čuje nadgrobni govor. Ali duša oseća molitve koje se za nju uznose, i biva zahvalna onima koji to čine, i biva im duhovno bliska. Rodjaci i bližnji upokojenih! Činite za njih ono što im je potrebno i što je u vašoj moći. Ne trošite sredstva na spoljašnje ukrašavanje groba, već na pomoć onima kojima je to potrebno, na pomen upokojenih bližnjih, na crkvu, gde se za njih uznose molitve. Ukažite milost upokojenom, pobrinite se za njegovu dušu. Svima nama predstoji taj put; i kako ćemo tada želeti da nas neko pomene u molitvi! Budimo i sami milostivi prema upokojenima. Čim se neko upokoji, hitno zovite ili obavestite sveštenika da pročita “Molitvu po ishodu duše”, koju treba čitati nad svim pravoslavnim po njihovoj smrti. Postarajte se da ukoliko za to postoji mogućnost održite opelo u crkvi i da se pre opela nad pokojnikom čita Psaltir. Opelo ne mora da bude raskošno, ali treba da bude odsluženo u potpunosti, bez skraćivanja; ne razmišljajte o sebi i svojim udobnostima, već o upokojenima, s kojima se zauvek opraštate. Ukoliko se u crkvi nalaze nekoliko pokojnika, ne odustajte od toga da se oni opevaju zajedno. Bolje je da se odmah opevaju dva ili više pokojnika i još će biti jača molitva svih okupljenih njihovih bližnjih, nego da se svakom služi opelo po redu i da se zbog nedostatka vremena i snage, skraćuje služba, kada je svaka reč molitve za upokojenog kao kap vode žednome. Obavezno se odmah pobrinite za služenje sorokousta to jest svakodnevnog pominjanja na Liturgiji u toku 40 dana. Obično se u crkvama u kojima se svakodnevno služi, opevani pokojnici pominju tokom četrdeset dana i više. Ukoliko su opevani u crkvi, gde nema svakodnevne službe, bližnji treba sami da se pobrinu i zakažu sorokoust tamo gde se služi svakodnevna služba. Dobro je poslati ime upokojenog za pominjanje u manastire i u Jerusalim, gde se vrši neprekidna služba pored svetih mesta. Ali sorokoust treba početi odmah posle smrti, kada je duši posebno potrebna molitvena pomoć. Brinimo se o onima koji odlaze u drugi svet pre nas, da bi za njih učinili sve što možemo, znajući da su “Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani”.

Генијално. ------------ Ево мало и Spock's Beard-а и њиховог бубњара http://uk.youtube.com/watch?v=SSk6DyjW1tM :-)

Боби је старно опасан,има разбијачку технику. :-) Мени фасцинира техника овога дечака,Гевин Херисона из ПТ-а,много је пријатна за уши,аха што волим тај ПрогРок http://www.youtube.com/watch?v=NsHyGbadzQQ

Потписујем ово. даље : Gavin Harrison Bill Bruford Nick D'Virgilio Virgil Donati Simon Phillips мада.да.има их много...бубњари као бубњари. Због тога потписујем и ово.

Да,то би било фино чути. :-) Елем,што више слушам ову врсту креативне мјузе која се ширем 'аудиторујуму' дефинише као прогреисв рок,све више ме вуче жеља да је и чујем уживо,јер за то,наравно,нисам имао прилике. Е и кад већ помену тај дует,волио бих да видим неки заједнчки подухват Даниела Гилденлоу-а и Стивена Вилсона.Не знам како би то звучало,али обојица су слични.Пишу симпатичне текстове,на неки начин сами компонују ноте од којих настају врло добре мелодије,имају сјајан приступ музици у сваком погледу...ова два philosopher-a да се споје...хм.! :-)

28 ЈУН Свети великомученик Кнез Лазар и свети српски мученици – Видовдан Један од великаша који су владали српским царством после цара Душана. После смрти цара Уроша, крунисао га је патријарх Јефрем. Слао је изасланство у Цариград, са монахом Исаијом, са молбом да се скине анатема са српског народа. Више пута се борио против турске силе. Напокон, са Турцима, које је предводио султан Мурат, сукобио се на Косову пољу 1389. године, где је посечен. Тело му је пренето у манастир Раваницу код Ћуприје, његову задужбину, а доцније одатле у Сремску Раваницу и на крају, 1942. године, у Београд, у Саборну цркву, где и данас почива нетрулежно. Свети Лазар је обновио манастире Хиландар и Горњак, подигао Раваницу и Лазарицу, и био је ктитор многих других манастира и цркава.

Добро си га рекла,просто речено али има смисла! Али када кажеш : svi smo mi u zlu ali poenta je da mi moramo sami da se potrudimo da budemo dobri i da delamo dobro. Ко ти може помоћи да делаш добро,не само добро него најбоље!?

Подсетићу се овде речи великог духовног оца Николаја Гурјанова који каже : "Коме Црква није Мајка,томе ни Бог није Отац!" - размишљај о томе. Онда страц Николај Гурјанов почне пјевати : "Време лети напред.Час за Часом иде. Вратити се никад не може. Чувај сваки час,мало их још има. За молитву..."

Хе-хе,нисам мислио никог да преоптеретим...али јбг. добродошао у информацијско-чулну преоптерећеност.Гледај то са ове стране - Spock's Beard је институција.

Ја ћу покушати да ископам нешто касније... За сада ево кога занима Spock's Beard - Discography (9 Lp 1995 - 2006) Линк за Даунлоад *Origin : Usa - California *Style : Progressive rock *Rating : 92 / 100 Featuring NEAL MORSE this band is all the more able when it comes to technical skills , the music they perform sounds a little like BOB KATSIONIS , PORCUPINE TREE and alikes and is quite enjoyable at some point. The main flaw of S's B in my opinion is to be slightly boring and generic every now and again but they essentially did quite well so far with this discography anyways. Very far from your usual extreme or underground acts that is ... but definitly not uniteresting Contents : * The Light [1995] * Beware Of Darkness [1996] * The Kindness Of Strangers [1998] * Day For Night [1999] * V [2000] * Snow [2002] * Feel Euphoria [2004] * Octane [2005] * Spock's Beard [2006]

Да се вратимо Православљу,ово што слиједи прочитајте јер вриједи. Свети Јован Шангајски - Светац је много више од обичног човека. Од осталих се разликује по значају својих подвига. Осим што је био човек молитве, аскета, чудотворац, добротвор и исцелитељ, свети Јован Шангајски одлучио је, замонашивши се, да себе искуша у чудесном подвигу: да никада више за живота не легне у кревет и не заспи, да се лиши и сна и одмора.... (Будући архиепископ) Јован се родио 1896. у једном селу у јужној Русији. Током раних револуционарних година, Јован је са породицом избегао у Србију, где је примио монашки постриг и убрзо био рукоположен за јеромонаха. Јеромонах Јован је у тридесет и осмој години хиротон-исан за епископа, наследника Светих Апостола, после чега је послат у Кину, у град Шангај да би помогао људима који су тамо страдаху. Видевши колико је сирочића у Шангају, владика Јован је, готово ни из чега, подигао сиротиште. Он је сакупљао болесну и изгладнелу децу по улицама, мрачним шангајским ћумезима и предграђима, хранио их, облачио и бринуо се о њима са очинском љубављу. Било је случајева да пси у шангајским предграђима растргну новорођенче, које би било бачено на ђубриште. Једном приликом, владика Јован је, кренувши у потрагу за таквом стра-далном дечицом, купио флашу ракије и кренуо у своју храбру потрагу по опасним улицама шангајских предграђа. Човек који је кренуо са њим био је потпуно збуњен, јер му није било јасно зашто је Јован, монах, купио флашу ракије. Владика Јован се заус-тавио испред једне напуштене куће, ушао унутра и пронашао новорођено дете које је плакало на гомили ђубрета. Када је дошао до детета, чуо је пијани глас како му прети из мрака. Јован је одмах кренуо ка пијанцу и понудио му флашу ракије у замену за дете. Владика Јован се те ноћи вратио у сиротиште са двоје деце на рукама. Владика Јован је свој тадашњи живот у тој мери посветио сиротој и одбаченој деци да су људи говорили да се разапео за своје сирочиће. Једном је један мали дечак дошао у сиротиште такорећи ниоткуда. Дете је видело како су му безбожници убили оца и мајку, и на његове очи их искасапили на комаде. Дечак је због ове трауме изгубио моћ говора. Изгледао је као зверка ухваћена у замку, која се плаши свакога и верује још само својим зу-бима. Владика Јован је сео поред дечака, који се још увек сав тресао од шока, загрлио га и рекао му: "Знам да си изгубио оца, али си сада натао новога оца - мене". То је рекао са таквом ду-ховном снагом да је дечак бризнуо у плач и одмах проговорио! Другом приликом, једна од жена, које су владики Јовану помагале око сирочића, попела се на звоник усред ноћи. Била је ледена и ветровита зимска ноћ. Када је отворила врата звоника угледала је владику Јована како - смрзавајући се и дрхтећи на леденом ветру - стоји сабран у дубокој молитви. Он се подвизавао молећи се, на овај начин, за своје сирочиће. Док је свет спавао, владика Јован се молио за спас читавог света, који је страдао у страшним гресима. После много година састрадалног живота са напаћеним кинеским народом, од архиепископа Јована затражено је да оде за Калифорнију да би тамо наставно да изграђује Православну Цркву. Уз много потешкоћа, архиепископ Јован је успео да из Шангаја пребаци у Сан Франциско и све своје сирочиће. Саму срж владикиног подвижништва чинили су пост и молитва. Он је јео само једном дневно, негде око 11 часова увече, а често није јео ништа по читавих недељу дана. Ноћи је обично проводио на молитви. Дешавало се да, током молитве, од исцрпљености падне без свести на под и тако "украде" по пар сати сна. Но, и тада би ујутру било довољно га неко само овлаш дотакне по раменима и он би одмах устајао, умивао се хладном водом и за неколико минута излазио из своје келије, потпуно свеж и оран. Упркос негодовању "важних" црквених личности архиепископ Јован се често играо са децом. Он је више волео да буде са децом него са тим и таквим "важним" црквеним личностима. Укратко говорећи, он није много марио за то што људи мисле о њему. Ходао је бос по киши и снегу, није водио рачуна о својој дугој седој коси која је увек била прљава, и није нимало бринуо о свом спољашњем изгледу. Он је бринуо за свој унутарњи свет. Архиепископ Јован је често чинио ствари које су у очима света изгледале као потпуна лудост. Није нимало марио за то шта људи мисле о њему, већ је живео као да није од овога света. Једном приликом, на путу кроз Европу, он је, у францсуком граду Марсеју, стао насред једне прометне улице и почео да служи православно опело за мртве. Људи су се окупили око њега не схватајући шта се догађа, а ускоро је стигла и полиција која је, потом, зауставила саобраћај да би владика могао да заврши заупокојену службу. Када су га касније питали зашто је учинио таку чудну ствар, он је одговорио да је на том месту на улици убијен један Хришћанин[1] и да је он желео да се баш на том месту помоли за спас његове душе. Будући да је живео као онај који није од овога света, архиепископ Јован је овима чија су срца била ограничена само на овај свет често изгледао као луцкаст, па чак и потпуно луд човек. Због своје саможртвене молитве и љубави према Богу и људима, Јован је од Бога добио дар прозорљивости - способности да види у људска срца и душе. Често је умео да одговори на неко питање пре него што је оно уопште и било постављено. Било је не мало случајева да је са велике даљине умео да осети оно што је некоме преко потребно и да ту потребу, на неочекиван начин, и испуни, запањујући све људе око себе. Једном приликом током рата у Шангају, жена која је познавала владику Јована налазила се на самрти. Чудесни догађај се догодио негде између 10 и 11 часова ноћу. Напољу је беснела олуја са јаким ветром и кишом. Та жена је, у предсмртној агонији, дозивала владику Јована да дође и помогне јој на самрти. Дежурни доктор је дошао жени и рекао јој да је то немогуће, будући да је тада напољу био полицијски час а да је болница те ноћи била закључана. Она је и поред тога наставила да дозива владику Јована. Међутим није било начина да му ико те ноћи пренесе њену поруку. А онда се, у глуво доба ноћи, у време најжешће олује, отворише врата болнице и на њима се појави, сав мокар, владика Јован, и с врата приђе својој умирућој пријатељици. Будући да је читав догађај имао у себи нечег чудесног, жена није била сигурна да ли јој се то стварно дешава. Владика Јован се благо осмехну и тихо рече: "То сам стварно ја!". Жена тада паде у дубок сан. Када се, осамнаест часова касније, пробудила осећала се сасвим добро. То побољшање је приписала чудесној посети владике Јована, која се збила претходне ноћи. Наравно, нико јој није веровао, говорећи да он, по таквој ноћи, није могао доћи до болнице и ући у њу јер су врата болнице била закључана. Она је тада питала болесницу, која је лежала крај ње да ли је видела оца Јована и болесница је потврдила да је те ноћи, заиста, видела владику Јована. Још један чудесни догађај збио се док је владика Јован боравио у Француској. Пре него што се неочекивано појавио код једне своје пријатељице, она је са прозора видела да се, испред улазних врата њене куће, налази чудан предмет, који јој је личио на комад цеви. Таман што је кренула да види о чему се ради, зачуло се звоно на улазним вратима. Отворила је врата и угледала владику Јована. Владика је ушао у кућу, прошао кроз предсобље, ушао у салон и без речи сео у фотељу. Владика је ћутао и она је ћутала, не знајући шта да му каже. Пошто је тако поседео неких пет минута, владика устаде и оде из куће. Она је стајала запањена, не схватајући шта се догодило. Тада поново погледа кроз прозор и виде пред својом кућом полицијски камион и полицајце како нешто раде. Један од полицајца је веома пажљиво подигао управо онај предмет који је она са прозора видела испред своје куће, ставио га у камион, који је, потом, крећући се споро, отишао низ улицу. У то време у Паризу је било много теориристичких напада подметнутим бомбама и предмет, који је она видела пред својом кућом, био је уствари - бомба! Када је изашла напоље и видела о чему се заправо ради, схватила је смисао тајанствене посете владике Јована - он се ту појавио ћутећи да би јој спасио живот. Бог му је открио оно што је требало да се деси. Када је владика Јован већ био у дубокој старости збио се још један чудесни догађај који је открио много о његовом унутарњем животу. Да би у тајности свог унутарњег света неометано општио са Богом, владика Јован је имао обичај да се затвори у олтар где би, иза затворених царских двери проводио сате и сате на молитви. Десило се, једном приликом, да је неко од људи из владичине цркве, ушавши у цркву, видео отворене царске двери и кренуо у олтар да нешто пита владику Јована. Када је ушао у олтар, скаменио се од запрепашћења. Видео је владику Јована - малог човека Божијег - како стоји у мраку, обасјан неовоземаљском светлошћу, при чему владичина стопала нису дотицала земљу! Видео је владику Јована у нествореној светлости, која је предображење света који ће доћи - Царства Божијег. Оваквим чудесних догађаја било је, заиста, безброј у животу владике Јована Шангајског. Колико су само пута видели његове молитвене сузе, колико је само пута владика Јован спасао некоме живот, колико су само пута људи били сведоци строгости његовог подвижничког живота и снаге његове бесмртне љубави према Истини Божијој. Владика Јован је овај свет напустио 1966. године, а његово тело је - без употребе икаквих људских средстава за очување - до данас остало нетрулежно. Владика Јован је кроз своје страдалништво достигао тако висок степен чистоте и праведности да је Бог његовој светој души даровао спасење, а његовом светом телу - непропадивост. ________________________________________ [1] Тај догађај се збио педесетих година овога века. Хришћанин, за чију душу се Свети Јован Шангајски том приликом молио, био је Краљ Мученик Александар I Ујединитељ (Карађорђевић), који је, управо на том месту, мучки убијен 9.октобра 1934. године (прим.прев.)

То их вјероватно ангажовао Мистер Морсе са претходном припремом у неком студију,млади таленти жељни добре свирке.Можда их Морсе покупио као неке фанове и позвао их да свирајју хвала за GLASS HAMMER - има добрих гуест музичара ,-)

Ау,човече,Неал Морс је сјајан! Само ко је онај крмак на бубњеве,зар није Мајк Портној на овим пројектима!

Па,што се тиче метаљ музике,да,а и Трешолд-а у глобалу ,-)

Вјеороватно ће и остати...када једном уђе "под кожу" нема му изласка Вјеруј ми,ено га и мени у топ 10